Најтежа и најљепша прича Аустралијан опена - Мирјана Лучић-Барони!

"Многи мисле да све знају и говоре о повредама, али то није ни близу истине – једног дана, када будем спремна, открићу све, али још није дошао тај дан". Овим речима Мирјана Лучић-Барони одговорила је на питање о томе каква је њена каријера могла да буде, да није била испресецена повредама.

Тенис 26.01.2017 | 00:10 Само два дана касније, 34-годишња Хрватица је наставила бајку на Аустралијан опену и пласирала се у полуфинале, њено прво од Вимблдона 1999. године.

Да, добро сте прочитали – последњи пут је то учинила пре 18 година! Сада је савладала Каролину Плишкову са 6:4, 3:6, 6:4, срушила се на терен од емоција, а када је дошла себи, опет је поновила исто.

"Једног дана ћу испричати своју велику причу и све оно што ми се догодило, али не могу да верујем да сам овде. Преплављена сам емоцијама. Знам да сваком играчу значи да дође до полуфинала, али за мене је ово нешто посебно. Никада нећу заборавити овај дан и последњих неколико недеља. Све лоше што сам проживела овим је исправљено и учињено да буде добро", поново је зајецала на терену 'Род Лејвер арене'.

"Живот пише романе", позната је изрека, али спорт има ту моћ да испише приче које нико није могао да замисли. Мирјанина је почела 1998, одмах након великих успеха у јуниорској конкуренцији. У јануару се уписала златним словима у историју Аустралијан опена – са 15 година, 10 месеци и 21 даном постала је најмлађа играчица икада која је подигла пехар, када је са Мартином Хингис славила у дублу.

Годину и по дана касније, Лучићева је стигла на терене Ол Ингланд клаба захваљујући посебном изузетку. Није могла да учествује у квалификацијама јер је играла друге турнире, због чега су јој организатори Вимблдона дозволили да учествује у главном жребу.

Уследила је невероватна серија победа, редом су падале Ерика де Лоун, Маријана Дијас Олива, Моника Селеш, Тамарин Танасугарн и Натали Тозио, све док је у три сета није зауставила легендарна Штефи Граф.

"Та мала ће једнога дана владати светским тенисом", изјавила је тада Штефи.

Уместо да се предвиђања Немице остваре, догодило се потпуно супротно – постала је жртва породичног насиља, касније је открила да је отац Маринко злостављао мајку Анђелку и њу, због чега је морала да побегне у Сједињене Америчке Државе. У томе јој је помогао Горан Иванишевић, коме је, према сопственом признању, вечно захвална.

Прве године новог миленијума проводила је радећи на благајни на Флориди, не размишљајући о тенису, којем се вратила средином прошле деценије. Жеља и љубав према тенису били су јачи од свих недаћа, а посебан тренутак у њеном животу био је када је упознала Данијелеа Баронија, Италијана за којег се 2011. године удала.

"Душа ми је била сломљена неколико година. Када сам била млађа, веровала сам јер сам много побеђивала, због чега сам била пуна самопоуздања. Када престанете да побеђујете и не осетите то дуго времена, изгубите и веру. Не само да је изгубите, већ и заборавите шта је. У дубини душе заборавите ко сте и шта сте на терену. То се мени десило, па ми је још драже што сам успела да се сетим. Поново сам се осетила као некада када сам била мала, не знам шта је права реч, али сам покушала да игноришем све лоше десило и наставим даље кроз зид. Не иде, али настављате да покушавате и покушавате – ништа не функционише, али ви настављате. Била сам истрајна и вера се у једном тренутку променила".

Њена друга каријера ишла је корак по корак, све до 2014. и Њујорка, где је мислила да је заблистала пласманом у четврто коло, а онда је стигла у Мелбурн. У другом колу је декласирала Агњешку Радвањску за 63 минута и отворила жреб до четвртфинала, где је чекала Каролина Плишкова – пета носитељка и једна од девојака која је тихо дошла до завршнице турнира.

Од самог старта меча било је јасно да може да се носи са фаворизованом ривалком – форхенд јој је сјајно функционисао и потпуно је искористила нешто слабије кретање Плишкове, за освајање првог сета.

На почетку другог је направила брејк и све је ишло у њену корист, али је дозволила да стечену предност одмах изгуби и Каролина је то зналачки искористила. Преузела је контролу, још једном одузела сервис и изједначила.

Слична ситуација је виђена и у одлучујуем делу игре – брејк за Лучић-Барони, повратак Чехиње и одлучујући тренутак на 4:3, када је Хрватица затражила медицински тајм аут због бола у нози. После петоминутне паузе се вратила на терен и буквално претворила у Роџера Федерера – четири поена за изједначење, брејк са нулом и сервис за историју.

Продужила је серију освојених поена на 12-1, пре него што су је на већ описан начин преплавиле емоције.

"Захвална сам богу што сам успела да изведем ово данас, што сам уопште могла да завршим меч. Била сам забринута, нисам била сигурна да имам у себи да дођем до краја. Почела сам да се мучим током меча, нарочито при крају. Било је тешко јер, када сам узела медицински тајм аут, нисам знала како се осећам. Осетила сам да у том тренутку само бог може да ми помогне. Та пауза ми је помогла да останем снажна, нисам превише размишљала нити је планирала".

На конференцији су је питали да ли планира да напише књигу о свом животу и ономе што је проживела са оцем. Одговорила је да размишља, али да још није сигурна да ли и када ће се то десити.

Ипак, тренутно пише једну много лепшу – књигу коју ће оставити на читање свим будућим нараштајима.

Извор: Б92