Анализа: Од буцка из Сомбора до "најбољег нападача НБА"...!

Како су Таунс и Јокић уопште ривали? Ко то прозива Николу с трибина? Шта кажу напредне статистике?

Кошарка 25.01.2017 | 22:50 Лето 2014.

Тада 19-годишњи Сомборац, Никола Јокић, спремао се за старт треће сезоне у Мега Лексу, након што се екипа претходне године квалификовала у АБА лигу и прерасла КЛС ниво.

Мимо свих очекивања, после само једне "праве" сезоне током које је имао завидну минутажу и учинак код тренера Дејана Милојевића, био је један од тројице играча Меге који су изабрани на драфту, али отприлике у време када су сви већ променили канал - Денвер га је изабрао као 41. пика у другом кругу драфта, односно 40. играча након што је Кливленд као првог пика изабрао Ендрјуа Вигинса.

Иако су га изабрали, не може се рећи да су Нагетси озбиљно рачунали са 208 центиметара помало незграпним центром, који је дефинитивно имао таленат, али не и физикалије за НБА, јер... Пре Јокића, Денвер (који је потпуно обновио тим у серији трејдова те сезоне са Њујорком, Филаделфијом, Орландом и осталима) потрошио је 11. пик на унапред договорен трејд са Чикаго Булсима у ком су добили Јусуфа Нуркића (16. пик) и Герија Хериса (19. пик), а дали изабраног Дага Мекдермонта и Ентонија Рендолфа.

Јокић је остављен у Меги још годину дана.

У то време, такође 19-годишњи Афро-американац Карл Ентони Таунс, чија је мајка родом са Доминикане, спремао се да напусти Едисон у Њу Џерсију и задужи собу на престижном Универзитету Кентаки.

Лето 2015.

После само једне сезоне на Кентакију, у којој је на 39 утакмица бележио просечно 10,3 поена, 6,7 скокова и 1,1 асистенцију, Таунс је био пројектован за првог пика, у конкуренцији Дианђела Расела, Џалила Окафора, Кристапса Порзингиса, Марија Хезоње, Вилија Коулија-Стајна, Емануела Мудиаја, итд.

И изабрали су га, као првог, Минесота Тимбервулвси, дали му један од јачих уговора за "рукија", према којем му ове сезоне припада 5,9 милиона долара, а према ком ће му у сезони 2019/20 припасти пуних 10,2 милиона, али то није било ништа у односу на оно што је младу звезду увелико чекало: инстант уговор са компанијом "Нике", појављивање у кампањама "Самсунга", "Панинија", реклама за "Цалл оф Дутy", итд.

У то време, 20-годишњи Јокић завршавао је одличну сезону у Мега Лексу и чекао лето како би сазнао да ли ће, или можда опет неће, напустити српску кошарку и активирати уговор са Нагетсима.

Рекли су му да хоће, тако да је морао да се захвали селектору Александру Ђорђевићу на позиву у репрезентацију, јер му је било јасно да у Америку иде као играч који је изабран са 41. позиције и то пре годину дана, па га утолико неће чекати место у стартној постави, које је истовремено било суђено Таунсу у Минесоти.

Добио је четворогодишњи уговор са Денвером, који је заправо трогодишњи утолико што су скептични Нагетси инсистирали да после три сезоне могу да га раскину без обавеза према играчу: 1,358.000 долара у другој, 1.457.000 у трећој сезони, што га чини 363. "најплаћенијим" играчем у НБА лиги, а 15. по примањима у Нагетсима (игра 12 играча, прим. аут).

Лето 2016.

После шокантне смрти тренера Флипа Саундерса и лоше комуникације с наследником, Семом Мичелом, петорка Минесоте у којој је поред Таунса био још један први пик, са Јокићевог драфта, Вигинс, затим својевремено пети пик Рики Рубио, 13. пик Зак Лавин и легендарни Кевин Гарнет, стигла је до скора 29-53 за 13. од 15 позиција на Западу. Таунс је сезону завршио са 82 старта у 82 утакмице, уз просек од 18,3 поена и 10,5 скокова на 32 минута на паркету.

Јокић је, шетајући се са клупе међу стартере и назад, играо просечно 11 минута мање и убацивао 10 поена, уз седам скокова, наступајући за екипу коју је Мајкл Малоун одвео до скора 33-49, што је било довољно за 11. место на Западу, на којем је за плеј-оф било потребно 50 одсто успешности (41-41), колико су имали Хјустон Рокетси.

Један се спремао за одмор, други само променио опрему, континент и саиграче и кренуо у лов на олимпијско злато, завршено сребром, а све након квалификационог турнира у Београду, током којег је покушавао да заборави на НБА стил и уклопи се у еуро могућности репрезентације Србије.

Зима 2017.

Након што је у 29. децембра прошле године у победи Денвера над Минесотом од 105:103, Јокић "кокетирао" са трипл-дабл учинком (16 поена, 8 скокова, 11 асистенција) у директном дуелу са Таунсом, а популарни "КАТ" забележио трипл-дабл (15 поена, 11 скокова, 10 асистенција), било је јасно да се лагано ствара ривалство између двојице играча који су на насловнице америчких електронских и осталих медија стигли сасвим другим путевима – једним који је био утабан и осигуран (с разлогом, наравно) и другим који је био посут трњем (опет с разлогом, наравно).

Дуел Вулвса и Нагетса заказан за ноћ између недеље и понедељка по нашем времену, помало у сенци финала НФЦ и АФЦ конференција у НФЛ-у (убедљиве победе Атланте Фалконс над Грин Беј Пекерсима, односно Њу Ингланд Петриотса над Питсбург Стилерсима), био је просто и недвосмислено најављен као нови окршај будућих звезда НБА лиге, Таунса и Јокића.

И не само то, њиховим учинком у овог пута победи Минесоте од 111:108, отворени су махом и извештаји из Минеаполиса на водећим сајтовима.

"Карл Ентони Таунс и Никола Јокић представљају високе играче новог Миленијуа – разноврсне, 'уради све' комбо бекове у телима центара, који својим за дно закуцаним франшизама дају наду да је боље сутра одмах иза угла", написао је у уводној реченици репортер водеће спортске мреже у САД, ЕСПН, касније отварајући извештај констатацијом да је Таунс статистички добио све три утакмице против Јокића ове сезоне, али да је Минесота тек из трећег покушаја победила Денвер.

Мада, можда је сликовитијие отварање репортера мреже ЦБС, који је написао...

"Те 2014, нико паметан не би ставио новац на то да ће Таунс и Јокић, раздвојени 40 позиција на драфту, бити део било каквог ривалитета на центарским позицијама. Али, ево их, ту су...", навео је а потом констатовао:

"Од свих младих играча који су могли да иступе и изазову Таунса, Јокић се издигао изнад просека. Не само да је сваки од њих лице будућности своје франшизе, то су уједно заштитна лица центарске позиције која се развила у разноврснијег играча и брзо повратила свој утицај широм НБА лиге.

Последњи у низу њихових дуела завршен је овако: Јокић је имао 18 поена, осам скокова и четири асистенције, Таунс је био водећи стрелац са 32 поена, уз 12 скокова, седам асистенција и четири блокаде".

"То су двојица добрих играча. То су најбољи велики момци у НБА лиги", рекао је после утакмице тренер Нагетса, Малоун, који је дао сликовит приказ стила игре своје нове звезде, којој игре у "руки" сезони нису гарантовале место стартера у другој, па је Малоун сам морао да се поспе пепелом и истисне Јусуфа Нуркића из петорке и врати Јокића, а резултат је био позитиван – са дна конференције, Денвер се брзо попео на осму позицију и сутра, да је крај сезоне, наступио би у плеј-офу (Минесота не би).

"Ако слушате нашу клупу, стално вичемо: 'Сеци, сеци, сеци'", рекао је Малоун после меча.

"Ако сечеш, он ће те наћи и постоји добра шанса да ћеш постићи поене из лаганог полагања", констатовао је.



После ове изјаве, намеће се питање – мада се о томе дискутује од старта сезоне – због чега Јокић не игра више?

Иако му је враћањем у петорку подигнута минутажа, Јокић и даље проводи 25 минута на паркету и бележи просечно 15 поена, 8,3 скока и 3,8 асистенција уз 59,6 одсто шута из игре, што је заиста одличан просек.

Поређења ради, Таунс игра 36 минута у просеку и бележи 22,5 поена, 12 скокова и три блокаде, уз 50,1 одсто шута из игре.

Није потребно бити јак математичар да би се израчунало да Јокић би Јокић такође убацивао 22-22,5 поена на 36 минута у игри, као и да би имао исто скокова, али и дупло више асистенција. Ипак, ако је попустио под притиском јавности и резултата, када је ратоборног Нуркића вратио на клупу, Малоун не жели да додатно повећава минутажу Јокићу из разлога које, за сада, зна он. И свлачионица.

"Лаички одговор на питање зашто Јокић не игра више био би проблем са личним грешкама, што је само делимично тачно: повремено, Јокић има тенденцију да прави глупе фаулове. Седам пута направио је пет личних ове сезоне, а једном био избачен због шест", писао је хроничар односа у Нагетсима, Даг Отвил, за "Миле Хигх Спортс" у тексту под насловом:

"Никола Јокић заслужује да буде Ол-стар"

Понудио је и друго објашњење: "Али бољи, тачнији и искренији (али вероватно и одговор који више збуњује) био би нешто попут овога: Експериментисање, недостатак идентитета самог тима, вођење превише рачуна о 'дубини' клупе и вероватно неки разлози који постоје иза затворених врата које не бисмо волели ни да знамо, нити бисмо их разумели, а најмање се с њима сложили".

Да ли је Отвил закомпликовао? Јесте. Да ли је у праву када се ово пита? Јесте, такође.

Јер...

Јокић је играо 30 и више минута само девет пута ове сезоне и у тим утакмицама Нагетси су остварили скор 7-2, једном изгубили у продужетку од Портланд Трејлблејзерса, а други пут били поражени од другог најбољег тима Запада, Сан Антонио Спарса, уз Јокићев рекорд каријере од 35 поена.

"Зашто он не игра више је права мистерија", наводи аутор, који се позабавио и напредном статистиком, на основу које тврди да Јокић није само Ол-стар играч, већ један од најбољих у лиги.

"Тачка", констатовао је и понудио чињенице.

Јокић се тренутно налази на десетом месту у НБА лиги по "Плаyер Еффициенцy Ратинг" параметру, што би у слободном преводу могло да значи рејтинг ефикасности играча.

"Буги Казинс је осми", подсећа Отвил и онда помало шокира:

"А, Леброн Џејмс 12".

Иначе, "ПЕР" је нешто попут европског индекса успешности, али математичка формула није иста. Иста је суштина, да се кроз статистику и бројке дође до закључка ко има најпозитивнији утицај на игру и резултате једне екипе, а аутор рачунице је Џон Холингер, тренутно потпредседник кошаркашких операција Мемфис Гризлиса, који је до 2012. радио као аналитичар и новинар ЕСПН.

Он је још 1996. покренуо сајт "Аллеyооп" који је представљао "кошаркашку страницу за мислеће навијаче", а касније се његова каријера развијала даље преко "Тхе Wалл Стреет Јоурнал" магазина, па НБА.цом-а, итд.

Американци су брзо прихватили и почели да поштују "ПЕР" рејтинг, који у сезони 2016/17 упућује на то да су само Казинс из Сакраменто Кингса и Ентони Дејвис из Њу Орлеанс Пеликанса ефикаснији на паркету од Јокића, када су високи играчи у питању.

Отвил наводи да је Јокић шести играч НБА лиге према "ефективном проценту шута", а седми у лиги када је "Wин Схарес пер 48 Минутес" у питању.

Шта је "Wин Схарес пер 48 Минутес"?

То је још сложенија категорија напредне статистике од "ПЕР-а", а лаички речено представља индивидуални учинак играча у односу на проценат успешности саме екипе, али у оквиру 48 минута колико траје утакмица, а не на основу минутаже коју играчи имају у својим тимовима.

Још више упрошћено, то је једначина у којој се рачуна хипотетички Јокићев утицај на број Денверових победа ако би играо свих 48 минута.

У тој категорији, Мајкл Џордан је најбољи свих времена, а Јокић седми међу свим играчима који наступају у сезони 2016/17 (а можда је сад тренутак да се присетимо да је 363. по заради, а 15. у свом тиму и да нема загарантовану наредну сезону по уговору са Денвером, већ се франшиза пита).



У стилу колеге са Спортклуба, Илије Ковачића, који пред крај култне емисије "НБА ацтион" каже: "Најбоље смо сачували за крај, када вам доносимо Топ 10 недеље", и ми ћемо посластицу из приче о паметној статистици оставити као последњу.

Ако ово до сада није само по себи било довољно, у овом тренутку не постоји играч у НБА лиги који има бољи офанзивни рејтинг од Јокићевог (129,7).

Аутор ове категорије напредне статистике, Дин Оливер, некадашњи је оперативац Сакраменто Кингса, Сијетл Суперсоникса, Денвер Нагетса у време када је контроверзни трејд Алана Ајверсона у Колорадо био начињен. Инспирисан књигом "Монеyбалл" аутора Мајкла Луиса, Оливер је 2004. дошао до коначне рачунице која му је донела признање широм САД и стално запослење у канцеларији НБА лиге.

Ова једначина мери колико сте ефикасни у постизању поена, а крајње упрошћено то је однос офанзивног учинка кроз број индивидуалних поседа лопте током утакмице.

Према Оливеровом систему, тренутно не постоји играч у лиги који произведе више поена за мање контаката с лоптом од Николе Јокића.

"Да ли је Јокић Ол-стар? Званично није.

Да ли би био да игра 30 и више минута? Вероватно би.

Да ли ће Денвер ући у плеј-оф ако не буде играо више? Вероватно неће", закључује Отвил.

Шта каже Јокић?

Један од играча око којег се после утакмица прави највећа гужва у микс зони серију добрих резултата екипе прокоментарисао је кратко, речима:

"Разлог? Тај што играмо сви заједно", и одмах одбио уопште да уђе у дискусију око тога да ли заслужује да игра више, да ли је он тај око којег се све врти, што такође говори о њему.

Играч који ће Кенета Фарида без проблема послати и међу двоцифрене и на НБА Топ 10 вечери уколико помислите да га удвојите, скоро сваке вечери има личне навијаче који га из првих редова, било у Денверу, било на страни, бодре на само браћи својствен начин.

Да разумеју српски, Американци би помислили да су двојица Јокићевих клонова, такође двометраша, Немања и Страхиња, дошли у дворану да вређају и омаложавају младог кошаркаша.

Али...

"Не, не могу то да вам преведем", рекао је познатом новинару мреже ЦБС, Вику Ломбардију, задуженом за све што се од спорта догађа у Колораду, познатој ТВ фаци која и сама, вероватно, зарађује више од Јокића.

"Нису говорили ништа осим лепих ствари, веруј ми", покуша је Ломбарди да открави Јокића.

"Знам, знам. Али, да ли су рекли нешто на српском?"

"Јесу, углавном веома лепо. Веома лепо, на српском", наставио је Ломбарди.

"Нећу вам то превести. Чујем их ја добро током утакмица".

"Један од твоје браће прича баш много. И гласно. Који је гласнији?", питао је.

"Страхиња".

"Да ли волиш да их чујеш током мечева?"

"Да, да... Али нећу то превести".

"Шта ти, дођавола, говоре?", био је упоран.

"Не... Не, не."

Немања (32) и Страхиња (33) су Николина старија браћа, који још од раније живе у САД, Немања је играо кошарку на Универзитету Детроит Мерси, а Страхиња је корпуленцију употребио на други начин, поред телохранитељског посла упустио се ММА вештину и, кажу, минимум пет пута недељно проводи у теретани на тешким и озбиљним тренинзима.

"Они нису момци с којима желите да се закачите", једном је у шали рекао Италијан из редова Нагетса, Данило Галинари.

Углавном колима, полако, Немања и Страхиња прате Денверов авион широм САД и труде се да што чешће гледају најмлађег брата у акцији, а нису пропустили и његово "руки" појавливање на прошлогодишњем Ол-стару у Торонту, када их је Ломбарди такође снимао на трибинама.

Немања каже...

"Никола је са десет година био буцкасти плејмејкер, тако да је имао када да научи ово што ради", говорио је у једном од тих интервјуа са осмехом.

"Сви имамо удео, али је Николин далеко највећи. Он није овде случајно. Много се трудио и доказао је да припада НБА лиги, много сам срећан због њега".

Колико му браћа значе, Никола је описао реченицом...

"Браћа су ту да похвале, али и критикују када забрљам. Свађа с њима је понекад и добра. Помажу ми да постанем бољи играч и бољи човек, а то је у овом тренутку све што желим", говорио је Јокић током своје "руки" сезоне.

А, најбоље тек следи...

Извор: мондо.рс