Интервју, АО - Маријана Вељовић: Ауторитет градимо добрим одлукама!

Маријану Вељовић упознали сте прошле године на Аустралијан опену када је као судија са 'златним беџом' ИТФ учествовала на првом Гренд слему сезоне.

Тенис 25.01.2017 | 13:45 Вељовићева је на тај начин постала је део елиитног тима судија који може да се нађе у столици и на најзначајнијим мечевима највећих турнира.

У претходних 12 месеци учествовала је на бројним турнирима, судила неке велике мечеве, па смо је питали шта се то променило у њеном животу од последњег разговора за Б92.

Рекла нам је да се "у суштини" није променило ништа, али ми ипак нисмо сагласни.

"У суштини се није променило много тога. Што се професионалног плана тиче, одрадила сам своје прво Гренд слем финале, судила сам финале женског дубла на УС опену. Радила сам полуфинале женског сингла, полуфинале на Олимпијским играма у Рио де жанеиру у женској конкуренцији. Ако може да се каже, у професионалном смислу сам направила искорак и то су ми највећи судијски успеси до сада. Била је то добра година, најбоља у мојој каријери. На приватном плану се ништа није променило", почела је Маријана причу за Б92.

Од тог тренутка интересовање за 30-годишњу Крагујевчанку је порасло, медији су почели да се распитују, а она нам је објаснила како функционише однос са новинарима.

"Данас си ти могао да видиш како то изгледа. Морао си да се обратиш судијској канцеларији и преко њих закажеш интервју. Нисмо ограничени временски, ни када и колико изјава можемо да дајемо. Постоје теме о којима нам је забрањено да говоримо. Не можемо да коментаришемо мечеве, оне које смо судили, сопствене или одлуке других судија. Ипак, све иде преко надлежних судијских органа и уколико они одобре и договоре се са нама, нема никаквих проблема".

Иако не може да коментарише, стиже да испрати неке мечеве српских тенисера, па каже да је изненађена резултатима у Мелбурну ове године.

"Не могу да коментаришем мечеве наших тенисера јер ми није дозвољено, али успевам да испратим. Волим да гледам тенис, не само када играју играчи из Србије, већ и када видим неке дуеле који ми се чине допадљивим. Невероватно је да су се десили такви резултати, али Зимоњић игра у дублу и надам се да нећу остати једини представник Србије у Мелбурну", рекла је, али није имала среће јер је Зики завршио такмичење.

Живот тениског судије није само оно што се дешава на терену, тачније то је завршни део – Маријана истиче да посао "носи и кући".

"Ретко се на турнирима дешава да немамо меч током дана. Постоје дани када не судимо, али можда морамо да дођемо да гледамо некога од млађих судија које ми подучавамо. Ту су увек и састанци, па када се не ради, имам неке друге професионалне обавезе. Дешава се и да добијемо слободан дан, али врло ретко. Када нисам на турниру обично не одмарам ни када сам код куће. Увек су ту припреме за наредне турнире, организовање календара, учествовање у школама суђења ИТФ у којима предајем са осталим члановима свог тима. Увек се нешто дешава, ретки су дани када не пошаљем неколико мејлова. Нема претераног опуштања ни дистанцирања од посла".

Питали смо је како изгледа процедура после меча на турниру, шта су задаци судије и шта се догађа "иза кулиса".

"Ако су се током меча догодили неки проблеми или је због нечега потребно да се разговара са супервизором, обавимо то одмах после меча. Процедура варира у зависности од турнира и може бити нешто другачија. Када завршимо евалуацију линијских судија обично чекамо следећи меч. Ништа спектакуларно јер је много већа припрема за мечеве, него што је процедура након њиховог завршетка".

Судије и тенисери добро сарађују, али се некада догоди и да њихови односи буду затегнути – на пример, Рафаел Надал је средином 2015. године тражио изузеће Карлоса Бернардеса, једног од најбољих на свету.

"Сигурно да постоје играчи који преферирају одређене судије, али се мени то није дешавало. Не бих волела да ми се догоди. Ми улазимо неутрално у сваки меч, не размишљам коме судим, већ се трудим да у датом тренутку одрадим посао најбоље што могу. Немам неко предразмишљање, посматрам их као играча А против играча Б".

А како задржати ауторитет када се на терену налазе највеће звезде 'белог спорта'?

"Сви смо различити и посебни на свој начин. Сигурно је да неке судије имају више ауторитета у односу на друге, јер га граде годинама. Онај који је у свету суђења 20 година биће познатији и признатији од, на пример, некога ко суди пет година. Међутим, и они су некада почињали, па су стицали име. Трудимо се да најбоље урадимо наш део посла, да учимо, напредујемо и стичемо искуство. Дајемо све од себе због чега и сами играчи више цене наш добар посао. Водим се тиме да нам знање и резултати дозвољавају да поставимо ауторитет".

Последњих година арбитрима помаже челенџ који доказује њихове одлуке, али некада и открије када направе грешку. Да ли постоје судије које не воле 'соколово око'?

"Не могу да кажем да постоје судије које не воле челенџ јер не знам, али га ја волим. На то гледам као нешто што показује колико смо у праву. Помаже нам да покажемо када смо у праву, пошто док није постојао, завршало се расправама на релацији судија-играч. Сада имамо нешто што доказује да смо били у праву или исправља грешку уколико смо је направили. То је фер јер и у случају грешке, лепо је да се она исправи. Челенџ гледам као на помоћ и систем са којим волим да радим".

Зато и не постоји нека врста личне сатисфакције када се докаже да је била у праву.

"Не осећам неку личну победу јер није у питању такмичење између нас двоје, али добар је осећај уколико донесемо исправну одлуку. Не само ја, већ цео тим, заједно са линијским судијама. Чак и када исправимо помоћника, боље је него да смо направили грешку. Дешава се да ми погрешимо, то је нормално, иако се трудимо да такав случај буде ређи. Не постоји лична победа, али ми је драго да је донета исправна одлука".

За крај, занимало нас је да ли има неке наследнике и када ће Србија добити нову Маријану Вељовић.

"Надам се, али морам да признам да није баш лако... Другачији је пут доћи до врха у свету тениског суђења ако нисте из земље која има велики турнир. Имамо добре судије које се већ крећу по већим турнирима. Нажалост, нема их у Аустралији, али се надам да ће неко бити прихваћен на неком од предстојећих Гренд слемова", закључила је Вељовићева за Б92.

"Каријера ишла брзо, бићу спремна за финале Гренд слема"

О Гренд слем финалу у сингл конкуренцији је већ говорила и сада је потврдила да ће бити спремна за тај изазов, када год да се деси.

"Ух, тешко је то предвиђати. Сви имамо жеље, а досадашња каријера је ишла веома брзо. Изузетно сам задовољна како све напредује и свакако да се надам Гренд слем финалу у синглу. Када год да се деси, бићу спремна".

"Притисак на судије већи у Дејвис купу"

Маријана је поред обичних турнира учествовала и у ФЕД и Дејвис купу, за које каже да краси посебна атмосфера.

"Разлика постоји јер се Дејвис куп и ФЕД куп играј у земљи домаћина, може бити великог притиска навијача, у зависности од тога где се такмичење одржава. Та такмичења су веома специфична, осећа се притисак публике, посебно у неким државама које имају организоване групе навијача. На Гренд слемовима се некада прави слична атмосфера када играју домаћи, али дефинитивно постоји разлика и мислим да баш због тога играчи воле да играју репрезентативна такмичења".

Извор: Б92