Истраживање: Људи су све глупљи

Све је мање људи са генима за памет, односно оним генима који осигуравају склоност вишим нивоима учења, па научници сматрају да је тренутно на дјелу негативна селекција у развоју човјека.

Свијет 20.01.2017 | 13:52 Такав развој догађаја могао би имати озбиљне посљедице за људску врсту у наредним вијековима – упозоравају научници.

Студија спроведена на великом узорку од 109.000 Исланђана открила је да особе које су носиоци гена за дуже образовање рјеђе формирају породицу.

Аутори истраживања наводе да студије показају како генетске варијанте утичу на образовна достигнућа.

Истовремено, новија генетска истраживања омогућила су дефинисање такозваних полигенских оцјена – бројева који представљају снагу утицаја одређене групе гена на одређене карактеристике.

У свом истраживању аутори су утврдили да је полигенска оцјена за образовна достигнућа повезана са одгођеном репродукцијом и мањим бројем ђеце.

Научници истичу да би коефицијент интелигенције /ИQ-а/ могао бити око 0,3 по деценији, што на еволутивном нивоу може имати врло велик значај.

“Ми смо као врста одређени способностима наших мозгова. Образовање је тренинг и усавршавање наших менталних способности. Зато је дасцинантно открити да генетски фактори повезани са дужим временом проведеним у учењу постају све рјеђи у популацији”, упозоравају научници.

(Агенције)