Страх од живота тјера право у смрт

У Српској су се прошле године догодила 222 самоубиства, а несигурност и даље главни мотив. Из године у годину за 1,2 одсто смањује се број оних који дигну руку на себе. Највећу муку представљају егзистенцијални проблеми

Република Српска 20.01.2017 | 09:15 Самоубиство младића Алена Данчића (28), које је расветљено 13. јануара, потресло је цели регион, а становници Српске и даље су у неверици, јер је реч о још једном младом човеку који је одлучио да на себе "дигне руку".

У ком моменту људи "изгубе тло под ногама", предмет је непрестаног истраживања психолога и социолога, а неки од њих наводе да последњих година на листи мотива предњаче несигурност и страх од нових ратних сукоба.
 
Социолог Иван Шијаковић истиче да је, да би неко "подигао руку на себе", потребно испуњење неколико фактора, а предњачи слаба структура личности.

"Разлози су различити, али се сви углавном своде на исто, а то је несналажење у одређеној ситуацији. Суицидна особа окружење доживљава као простор који јој не припада, а ту су и недозрелост својој околини, неперспективност у друштву и слично. У последње време доминирају егзистенцијални проблеми, као и страх од нових ратних сукоба, а сви добро знамо да је страх у народу врло "моћно оружје" политичара и ратних заговарача, то је такозвана месијанска политика", изјавио је, за "Новости", Иван Шијаковић.

У 2016. години догодила су се 222 самоубиства, што је за четири мање у односу на 2015. (226) и седам мање у односу на 2014. годину (229).

"Од 2012. до 2016. године просечна годишња стопа промене самоубистава је негативна и износи -1,2 одсто, што значи да број самоубистава показује тенденцију пада и да се сваке године смањивао у просеку за 1,2 одсто", рекао је портарол МУП Републике Српске Милан Саламандија, пишу "Новости".

Током 2016. године две малолетне особе су починиле самоубиство, а исти број евидентиран је и две године пре.

"Када је у питању полна структура извршилаца самоубиства у 2016. години, 173 су мушкарци, а 49 жене", рекао је Саламандија.

Психолози верују да је кључни окидач за самоубиство патолошки фактор, односно одређени поремећај личности.

"Наследни фактор је занемарљивог процента, у великој већини су стечени предуслови и дугогодишње формирање такве психолошке структуре, која по природи има погодан ментални склоп. Особа која не жели више да живи и планира самоубиство је деградирана на одређени начин, било да је у питању социјални статус, пад менталних и виталних снага или осећај безизлазности. Код особа склоних суициду, конкретан разлог није толико важан колико то да ли поседује психолошке предуслове. Такви људи у стању су да се убију и ако је напољу лоше време, а да не говоримо о озбиљнијим разлозима", рекао је, за "Новости", психолог Александар Милић.

УПОЗОРЕЊЕ

" Самоубице су склоне томе да остављају поруке, писма, упозорења. Понекада то чине јер се подсвесно надају неком излазу из свог стања, а често је мотив и самосажаљење или огорченост услед емоционалног краха, па порукама желе да нашкоде онима 'који их нису довољно волели кад су били живи' и слично", објашњава Милић.

НАЈВИШЕ ВЕШАЊА

Посматрајући начин извршења самоубиства у 2016. години, највише их је почињено вешањем (128), а затим ватреним оружјем (52) и утапањем (21). Број самоубистава је опадао и у периоду 2002-2016. године - подаци су МУП Републике Српске.

(Вечерње новости)