Додикови изгласали пренос надлежности

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће он поднијети оставку и више се неће бавити политиком, ако неко нађе да у дејтонском Уставу БиХ пише да је правосуђе, осим Уставног суда БиХ, на нивоу БиХ, а не ентитета.

Босна и Херцеговина 15.01.2017 | 10:18 Тачна је формулација да у дејтонском Уставу БиХ не пише да је правосуђе, осим Уставног суда БиХ, на нивоу БиХ.

Ипак, двије су кључне сједнице Парламента БиХ које су омогућиле да Закон о суду БиХ и Закон о Тужилаштву БиХ заживе, објавила је ТВ1.

На сједници Вијећа народа Парламента БиХ 25. 06. 2002. године Закон о Суду БиХ усвојен је са 11 гласова "за", од 12 присутних. За Закон су гласали сви посланици из ФБиХ, те сљедећи посланици из Републике Српске: Никола Шпирић (тада ПДП), Драгутин Родић (ДНС), Драгутин Илић (СПРС) и Горан Турјачанин (СНСД).

Представничко вијеће Парламента БиХ 03. 07. 2002. године усвојио је Закон о Суду БиХ са 31 гласом "за", од 36 присутних.

За Закон су гласали сви посланици из ФБиХ и посланици из Републике Српске: Бранислав Лолић (СНС), Тихомир Глигорић (тада СПРС), Жељко Мирјанић (СНСД), Абдулрахман Малкић (СДА), Неџад Шашиваревић (СБиХ) и Драги Станимировић (СДП).

Сједницу су напустили сви посланици СДС, а два посланика ПДП-а били су уздржани.

Парламент БиХ је у октобру 2003. године усвојио Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине, који је донесен одлуком високог представника у аугусту 2002. године. 

Закон је усвојен са 31 гласом "за", од 36 присутних.

Закон су подржали сви посланици из ФБиХ, а из РС су га подржали: Никола Шпирић (СНСД), Никола Крагуљ (СНСД), Милорад Живковић (СНСД), Јелина Ђурковић (ПДП) и Тихомир Глигорић (СП).

Против су били посланици СДС и СРС Војислав Шешељ.

Тадашњи посланик СНСД-а Никола Крагуљ сматра да  је у том временском периоду то изгледало логично. Како наводи, СНСД је подржао ове законе да би били верификовани у Скупштини и као такви подложни измјенама.

"Ми смо из практичних разлога то прихватали сматрајући да је добро да се то тада уради. Међутим нисмо сматрали да ће то отворити могућност за прегласавање и да ће то бити у функцији само једног народа, него да ће то бити у функцији свих у БиХ", каже за ТВ1 Крагуљ. 

Када се чињенице посложе, онда се намеће питање шта је овдје истина. Односно шта није. Аналитичари сматрају да је проблем што наши политичари генерално немају одговорност за јавно изговорену ријеч. Тако да у дневнополитичке сврхе веома брзо заборављају шта су рекли и шта су мислили. С друге стране, народ се понаша као да има колективну амнезију.

"Недостатак јавног мњијења даје простор политичарима да могу причати шта желе без било какве одговорности", истиче за ТВ1 политички аналитичар Срђан Пухало. 
 
За Закон о суду БиХ и Закон о Тужилаштву БиХ свој допринос дали су посланици СНСД-а.

Тачно је да је до преноса надлежности дошло наметањем одлука високог представника, али СНСД их је озаконио. Да то није урадио, они би данас били октроисани закони и једног дана, када оде високи представник, морали би се ставити у парламентарну процедуру, а тада би постојао механизам да се то блокира, тврде правници.

Извор: Вијести.ба/ТВ1