Интервју - Саша Обрадовић: Да ли ћу некоме да се допаднем - не занима ме!

Само два месеца пошто је сео на клупу Локомотиве један од најтраженијих младих европских стручњака потпуно је окренуо ствари. Играче је довео у ред, а екипи дао потпуно нови идентитет. У разговору за наш портал причао је о свему...

Кошарка 18.01.2017 | 22:50 Када је пре нешто више од два месеца Фоцис Кацикарис добио отказ на клупи Локомотиве из Краснодара, иза грчког тренера остали су многи нагомилани проблеми. Од лоших резултата на свим меридијанима, кошаркаше који су чешће одавали утисак разбијене војске него тима са високим амбицијама, али и игру без правих обриса тренерске филозофије и нападачке кошарке усађене у ДНК. 

Мада су се многа тренерска имена појављивала на радару председника Локомотиве Андреја Ведишчева, уз доста вагања коначна одлука пала је на Сашу Обрадовића. И није погрешио. Само два месеца касније један од траженијих младих европских стручњака потпуно је окренуо ствари. Засукао је рукаве, склопио размонтирану машину и вратио на прави колосек. Играче је довео у ред, а екипи дао потпуно нови идентитет. У нешто више од 60 дана и 13 одиграних утакмица Локомотива је убележила 11 победа и два пораза (први након продужетка, други на лопту прим. аут.). Они највреднији скалпови падали су против Зенита, Уникса и московског ЦСКА. 

Управо због свега тога одлучили смо да ступимо у контакт са чувеним плејмејкером, како бисмо покушали да откријемо тајну Локомотивиног великог преображаја. Говорили смо о његовим искуствима у НБА лиги прошлог лета и раду у таборима Бруклина, Атланте и Сан Антонија, где нам је открио неколико занимљивих ствари. Било је приче и о Црвеној звезди, емоцијама, тешким данима који предстоје европској клупској кошарци, притиску који носи на леђима, агресивној борби са непрофесионализмом... Тема је било на претек. 

Разговор смо започели од његовог новог клуба.

О СЕЛЕКЦИЈИ ТИМА, ИГРАЧИМА, НЕДОСТАТКУ ВЕРЕ...

Свашта је Локомотива прошла досад, али своје право лице је показала тек када сте ви дошли и узели врућ кромпир у руке. Верујемо да сте задовољни?

"Увек је неугодно оцењивати сезону усред сезоне. Потребно је и да прође одређено време како би се видели резултати рада. Да ли су добри или нису. Сада имамо добру базу, да нападнемо све циљеве које смо зацртали", почео је Обрадовић разговор за МОЗЗАРТ Спорт, да би онда продужио:

"Ту, пре свега, мислим да преко главних фаворита обезбедимо друго или треће место у ВТБ лиги. Односно, да претекнемо Химки и Уникс, дођемо можда и до предности домаћег терена и пробамо да избегнемо полуфинале са ЦСКА. То је најважније. Што се Еврокупа тиче, ту сада имамо још два меча код куће - против Мурсије и Фуенлабраде (од тренутка када је рађен интервју Локомотива је у среду увече победила Мурсију са 70:60 прим. аут.). Тим победама значајно бисмо себи увећали шансе да се нађемо у Топ 8. Битно нам је да и у Еврокупу обезбедимо прво место, јер ће нам касније значити".

За ова два месеца већ сте оставили јак печат вашег рада и тренерске филозофије - екипа изгледа моћно у одбрани, сви су подређени тимским задацима, уклопили сте све шрафове у механизам који даје резултате.

"Све је то супер. Резултатски, па чак и игром. Тотално је промењена слика с почетка сезоне. У скраћеној ротацији, без Тејлора Рочестија, неки момци са мањом минутажом добили су прилику да покажу шта знају. То се испоставило као добра ствар, посебно јер су у први план искочили и неки руски играчи. Посебно ме радује та чињеница. Јер, поред свих циљева које желим да остварим са Локомотивом, где год сам радио увек сам имао жељу да промовишем домаће кошаркаше. Они сада наступају са посебном дозом самопоуздања, којег на почетку сезоне није било".

Да ли је то био главни разлог Локомотивине лоше позиције?

"То је можда и кључни детаљ. Локомотива није играла на начин на који се то очекивало. Не желим да говорим ништа, ни да улазим у струку Фоциса Кацикариса. Није ни само његова кривица. Доста је ту и до самих играча, али и до разних околности. Ето, Рајан Брохоф је из Аустралије дошао уморан, неки су вукли повреде... Можда је мени фактор среће помогао да одржим тим на месту. Надам се да ће тако и остати. Још ћемо од следеће утакмице имати и Рочестија у тиму, имаћемо и бољу ротацију".

Евидентно је да сте концепцију екипе променили из корена. Појединима сте вратили самопоуздање и победама против Уникса, Зенита и ЦСКА истакли евролигашки квалитет. Какву сте ситуацију затекли у клубу када сте дошли и шта сте све морали да промените како бисте дошли у ову позицију?

"Утицаја на лоша издања Локомотиве имала је и лоша селекција тима. Комбинација играча, по мени, није била довољно добра. Када сам дошао у клуб ситуација је била таква да је било - Дај да 'исечемо' овог или оног - више се није знало ко је на тапету. А сви су били под знаком питања. Ја сам подигао степен озбиљности и дисциплине. Имао сам веће захтеве, посебно у одбрани. Овај тим није селектиран да буде врхунски одбрамбени састав, већ нападачка екипа. Покушао сам да нађем нове улоге, променио сам неке ствари у односу - позиција на позицију. Многи су се пронашли у новом систему. Све то имало је позитиван импулс. Уосталом, свака победа даје додатну дозу самопоуздања, што ствара добру атмосферу у свлачионици. То су све показатељи да радите добар посао". 

ПРВО ОДБРАНА, ПА СВЕ ОСТАЛО

Од чега сте прво кренули првог радног дана?

"Као тренер настојим на томе да мењам елемент који захтева најмању корекцију, а који може да донесе резултат брзо. Ту мислим на одбрану. Следи вољни моменат, а када имате момке који разумеју кошарку брже од неких других, лакше је правити измене. Мој главни фокус увек је на тим стварима. Све је и ствар доброг скаутинга, како можеш да зауставиш сваког следећег противника. Инсистирам увек на тимској одбрани. А ту смо нашли добру хемију", јасан је Обрадовић, да би затим изнео конкретне примере:

"Све то је утицало да екипама са великим бројем поена у ротацији умањимо учинак за готово 20 одсто. Узмимо за пример већ поменуте екипе - Зенит, ЦСКА и Уникс. Из добрих одбрана извлачили смо самопоуздање за квалитетан напад. Никада није лако када морате усред сезоне да имплементирате другачији систем. То и не иде преко ноћи". 

У међувремену сте заиста морали да „пресечете“ и одрекнете се неких играча у корист бољитка целог тима?

"Ето, чак и Кени Габријел, кога смо се брзо одрекли, показао је да није пресудни фактор ни у Евролиги. Никада ниси начисто са тим шта он може да пружи. А његовим одласком створио се простор да се истакне неко други. Ту мислим на Кевина Џонса, који има озбиљан квалитет, велики је борац и радник и разуме кошарку. Свестан је и он да се клима значајно променила у његовом случају и да таласи иду у његовом правцу. Он то користи на врло добар начин", истиче Обрадовић и додаје:

"У односу на Албу, где сам прошле сезоне имао играче скромног кошаркашког знања, овде момци имају више евролигашког искуства, па могу да прихвате више информација. А то је, што се мог начина игре и размишљања тиче, јако важна ствар. Да не буде забуне, у Алби је онаква ситуација била донекле и логична, када узмете да на тржишту нема толико квалитетних појединаца, а и финансијску ситуацију. Што се овог састава тиче, добро је да има дисциплине на терену и ван њега, што су посвећени кошарци, што мени олакшава посао у одређеној мери".

ЕМОЦИЈЕ - ЗА ОКТАВУ МАЊЕ

А да ли сте и колико променили себе како бисте направили добитну комбинацију?

"То је помало лична ствар о којим не волим да говорим, али сада ћу рећи. Сви ме знају као јако емотивног човека и експлозивног тренера. Ту сам направио добар помак. У смислу - емоција мање. Односно, за октаву мање. Значи - на терену нећу исказати три, већ две или емоцију мање. Тако ћу олакшати посао играчима. И лакше ће ме прихватити. Да се разумемо, није моје понашање досад било забрињавајуће. Али, мом имиџу ће више помоћи та емоција мање".

Да ли мислите да вам је та „емоција више“ досад правила проблем?

"Чини ми се као да су људи почели да стичу утисак да мој однос према тиму није добар. Увидео сам да мора да буде за коју октаву мање. Доста сам се поправио, а видим да и екипи више одговарам сада. То све зависи од особе до особе, од клуба до клуба и менталитета. Мени је јасно где је моје место, где је линија између тренера и кошаркаша и шта су захтеви. Ја од тог става нећу одустати. Ако се не остваре циљеви, који нису мали, биће одређене реакције".

Доведени сте у Локомотиву да бисте клубу вратили стари сјај и одвели га до Евролиге. Колико тај притисак утиче на вас, колико вас мотивише?

"Како год то деловало људима са стране, ја најбоље знам како је и шта се дешава иза завеса. Знам да су очекивања огромна и људи у клубу не желе да прихвате маје од тога. Ово је посебна средина. Пазите, овде су људи били кажњени са десет одсто од стипендије када су изгубили једну утакмицу. То довољно говори о томе колико људи желе да се Евролига врати и да се порази не праштају. Ако ћемо о притиску, онда боље да не причамо. Јер, како је - то знам ја, а знају и сви они који су били у клубу".

Ви делујете потпуно смирено...

"Ја сам цео живот у неком притиску и мени нико не може да ствара неки додатни притисак. Ја га и не осећам. Прво, имам велика очекивања од себе, самим тим су ми и амбиције такве. Зато настојим да радим много како бих све те циљеве остварио. Мени је важно. А исто тако ми је важно и какав сам посао направио на дневној бази. То оцењујем и код играча. Да ли ћу ја неком да се допаднем или не... То ме не интересује. Мој главни фокус су захтеви игре. Не обазирем се ни на какве друге врсте притиска осим оног који се тиче терена".

Шта је то што желите да искључите из екипа у којим радите?

"Не волим ароганцију, претерано задовољство у победама. Не волим лаж, непрофесионалност и против тога увек ћу агресивно да се борим".

ЕВРОПСКУ КОШАРКУ ЧЕКА ЈАК УДАР

Да ли је тачна констатација да сте тренер који више воли да форсира квалитетну одбрану од самог напада?

"То је погрешно интерпретирано. Ја волим одбрану, али мора да постоји добра комбинација у тиму. Између старијих и млађих, напада и одбране. И од тих нападача захтевам озбиљно ангажовање у одбрани. Погледајте само Евролигу - па тамо водеће екипе имају изразито високе критеријуме одигравања одбране. Ја сам таквог опредељења".

Посматрајући досадашњи расплет у европским клупским такмичењима, долази се до одређеног закључка да је дефанзива више цењена у европској кошарци од саме офанзиве. Као примере узимамо Фенербахче, Олимпијакос, Панатинаикос, па и Црвену звезду. Да ли сте и ви таквог мишљења?

"Ето, поменули сте све те екипе које су, реално гледано, изванредне у атлетском смислу. То је нешто што мени недостаје. Ја то немам сада. На Локомотивиним утакмицама не можеш да видиш снажна закуцавања. Ми не можемо да закуцамо лопту", уз осмех констатује српски тренер и наставља:

"Потребно је да у ДНК екипе усадиш потребу да заградиш кош, да се бациш за лопту, да се бориш. Детаљ неретко мења ток целе утакмице. И уколико смањиш број поседа на ниво који теби одговара, а имаш виши ниво жеље - тај недостатак атлетике се не примећује. Комуникација је јако битна ствар. То је нешто на чему потенцирам у разговору са тимом на дневној бази. Одбрана јесте битна. А можда, у недостатку квалитетних нападачких решења, одбрана постала ствар на коју се обраћа већа пажња".

Зашто тако мислите?

"Реално, све је мање квалитетних странаца који долазе у Европу. Многи не желе ни да дођу чекајући НБА и Развојну лигу, која све боље плаћа. Гледам по Локомотиви. Било је ту неколико њих који су испали из НБА система и ја сам их хтео у клубу. А они нису хтели ни да размишљају о доласку. То само говори о онима који су овде. Они, рецимо, имају мањак талента у односу на оне који остају тамо. А да не причамо о одласцима у НБА. Видите, само прошле године у САД отишло је 10 или 15 младих, талентованих играча одавде. Јасно је да је квалитет европске кошарке смањен. То се види и по квалитету одређених европских лига. Нема сумње да је квалитет опао".

Нисмо стигли ни да поставимо ново питање, уследило је даље образложење стања у европској кошарци.

"Погледајте и тимове који могу нешто више да плате... Не треба претплатити никог, јер тешко да неко може да донесе такву, невиђену превагу. С друге стране имамо Жалгирис, који има чврсту одбрану без превише талента у екипи, а успева да добија неке од најбољих клубова Европе. Закључак није лако пронаћи и тешко је стићи до праве слике".

Прети ли европској кошарци озбиљан удар у наредним годинама?

"Да, то је чињеница. Биће још осетније у будућности. Зато људи у клубовима морају још више да се баве добрим скаутингом, да налазе права решења и на време раде посао. Ето, узмимо за пример Локомотиву. Ствари су рађене закаснело. Одабир тренера, играча, касније узимаш оно што је остало на тржишту, не оно што ти је била прва жеља. Сад већ мора да се ради и размишља о следећој сезони. Јер, током лета можеш да доведеш неког, али обично мораш да га преплатиш".

Постоји ли начин да се заустави одлив европских кошаркаша у НБА, посебно оних талентованих?

"Апсолутно не. Посебно због уплива све већих сума новца. НБА лига постаје све већа и већа, подиже и квалитет. Сви који иоле имају одређени потенцијал стремиће ка томе да заврше у НБА. Што и није неамбициозно. Кад Реал Мадрид није могао да заустави одлазак Ернангомеза у НБА лигу, како ће друге екипе", пита се Обрадовић.

О АМЕРИЧКОЈ АВАНТУРИ, АТЛАНТИ, БРУКЛИНУ, САН АНТОНИЈУ...

Ви сте имали прилику да лето проведете у САД, где сте били део система Бруклина, Атланте и Сан Антонија. Шта је то на шта сте највише обраћали пажњу када сте радили у тим срединама?

"Имао сам срећу да изаберем најбољи могући редослед, по категоризацији екипа у НБА. Од сваког сам видео понешто. Што се тиче тактичког дела, у Локомотивиној игри се примећују одређени елементи које сам понео из НБА. Наравно, само оне делове које сам ја могао да имплементирам овде и за које верујем да могу да побољшају мој систем".

Фокусирали смо се на одређене детаље.

"Оно што је мене највише занимало док сам био тамо јесте - какав је однос који људи у клубу имају са кошаркашима. Ту много велику улогу имају асистенти, којих у сваком клубу имате много. Сваки од њих има одређену групу момака за коју је задужен. Тако је мени пало на памет да својим асистентима доделим таква задужења. Да на њих утичу тако да им имплементирају идеју моје филозофије игре. Мада, ја стварно имам одличан однос са мојим помоћницима, са којима радим дуги низ година. У питању су Миленко Богићевић (асистент) и Душко Марковић (тренер снаге и кондиције). Направили су велики помак напред са тимом и сада функционишемо јако добро као заједница. Практично - на поглед. То много значи, а тако се и повећава значај асистента".

Како је то вама изгледало, на први поглед?

"Преобимно. Питао сам се - како то могу сви да испрате? - или како се сналазе са толико ситних детаља. Али, онда сам увидео да није то тако тешко. Сваки асистент, а рецимо да сваки тим има по пет или шест, има по неколико клубова за чији скаутинг су задужени. Ето, Невен Спахија (асистент у Атланти прим. аут.) има четири - пет тимова које прати редовно. Нажалост, то је нешто што у Европи не можемо да спроведемо. Опет, направио сам тако да мој асистент Богићевић има велику одговорност у скаутингу. Ја му бескрајно верујем јер се јако дуго знамо, а он познаје моје идеје, жеље, стил, дилеме..."

Можете ли да нам откријете шта сте то понели из одређене средине?

"У свакој организацији сам добио нешто више, нешто друго у односу на ону претходну у којој сам био. У Бруклину сам присуствовао свим састанцима екипе, што је јако важно у процесу развоја тренера. Од припреме тренига, до свих других детаља. То, на пример, нисам могао у Атланти, док сам у Сан Антонију једном био на састанку. Опет, у Атланти сам добио цео 'плејбук' (књигу стратегија, тактике, акција...), што нисам ни у Спарсима, ни у Бруклину. Ту ми је Спахија доста помогао и јако сам му захвалан. Нашао ми се на сваком кораку и био је ту кад год ми је нешто било потребно. У Атланти сам имао и то искуство да сам путовао са екипом на утакмице, да будем део целе приче - хотел, авион, дворана. Што се Сан Антонија тиче, толику бригу свих људи у клубу за мене... Ја то у животу нигде нисам доживео. Сваки дан је био неко задужен за мене, да ме одведе на ручак, састанак... Све због Попа (Грега Поповича прим. аут.). Помоћници из развојног тима и њихов главни тренер - сви су били уз мене и стекли смо лепо пријатељство. Пружили ми топао пријем. Од свих тимова сам добио нешто и свим екипама сам бескрајно захвалан што су ми омогућили да будем у њиховом систему".

Када сте све то проживели, да ли сте створили јаснију слику о томе колико су европски тренери далеко од клупе и места диригента НБА тима?

"То није нека разлика. Не треба ни говорити о томе да постоји нека разлика. Сваки тренер из Европе или Евролиге може да води НБА тим. То је случај Дејвида Блата, човека који има велики тренерски квалитет, а поред њега има још много њих који имају квалитет да раде такав посао. Само што углавном много тога зависи од квалитета играчакојим располажеш. Због тога се тренерска рука понекад мање и види на терену, јер НБА је више лига оних на терену, а у Европи су то лиге тренера. Овде имаш више могућности да будеш главни тренер".

ЗВЕЗДА У ЧЕТВРТФИНАЛУ ЈЕ НЕУСПЕХ? ЗЛО!

Црвена звезда је у последњих неколико седмица убележила неке од највећих победа у клупској историј (Макаби, Реал, ЦСКА Москва, Фенербахче прим. аут.). Како вам изгледа овај тим Дејана Радоњића?

"Пре свега морам да кажем да је јако некоректно када неко каже да је улазак у четвртфинале велики неуспех за клуб и да се једино успехом сматра одлазак на Фајнал фор. Прочитао сам неке изјаве у последње време и нису ми се нимало допале. Јако некоректно према целом тиму, а посебно тренеру Радоњићу, који обавља фантастичан посао и 'крвари' да би клуб извео на прави пут. Зашто стварати притисак Звезди, када ствари иду преко свих очекивања?! Никада не треба заборавити које су све клубови учесници Евролиге и колико су пара уложили, а колико Звезда. Коментари те врсте, да пласман у четвртфинале није успех, су депласирани. То је зло", застао је на тренутак Обрадовић, уздахнуо и наставио:

"Добро је када клуб има висока очекивања, када поставља високе лимите. А то ради и тренер Радоњић. Зато са задовољством пратим утакмице".

Који је коначни Звездин домет ове сезоне? Свака нова победа, чини се, отвара неке нове фронтове...

"То ће време показати. Звезда је направила лепу подлогу и само нека тако настави".

Да ли су вас изненадила Звездина издања и скалпови највећих европских клубова?

"Нису. Стил игре, сама атмосфера у Арени и Пиониру која мења визију противника, можда чак и критеријум суђења. Звезда све то користи лепо, са екипом која је добрим делом остала на окупу. Прича континуитета увек је важна. Много зависи и од тима који се окупи. Чарлс Џенкинс није странац у Београду, добро познаје цео Звездин систем и то је битно. Самим тим и игра јако добро. Све улоге се знају, екипа нема великих звезда и сви се боре за колектив. Искуство стечено прошле сезоне сада долази до изражаја код свих. Очекивао сам и да изгуби Звезда неке утакмице, али и да победи највеће", закључио је разговор Саша Обрадовић.

Извор: моззартспорт