Ево зашто је Соња Петровић синоним за кошарку и идол дјевојчица...

Празнике је провела радно, Божић једва да је обележила и жали што није са породицом, а баш због те фанатичне посвећености кошарци је и јединствена. Зато и не чуди да је Соњу Петровић интернет портал "Еуробаскет" прогласио за најбољу европску кошаркашицу у 2016. години.

Кошарка 22.01.2017 | 23:15 Наравно, не би требало ни да заборавимо да је у смирај прошле године стигло и престижно признање из домовине, пошто је Соњу КСС изабрао за најбољу кошаркашицу Србије.

- Наравно да ми импонује, али имам срећу да сам окружена великим људима у свим екипама. Кључна је популаризација кошарке, јер знам да у Србији има талентоване деце. Наш менталитет је такав да кад било која девојчица нешто реши, она ће то и остварити. Зато верујем да ће бити много њих које ће моћи да живе своје снове као што смо их ми доживеле последње две године - у даху је за „Блиц“ испричала Соња Петровић, која носи дрес Прага.

Годину за нама Соња је описала у три речи.

- Кошарка, Рио, срећа! Кад сумирам 2016, Рио је сигурно обележио читаву годину. Много ми је драго да смо феноменално искуство које смо стекле ван терена и комплетан утисак на Играма успеле да пренесемо на терен и остваримо успех, јер би без тога сигурно остао горак укус.

Соња и игра под обручима не иду једно без другог. Рођена је с лоптом, да успе, па за њу празници често не постоје.

- Нову годину сам провела на терену, а исто важи и за Божић због обавеза у Евролиги. Имале смо промене у екипи и тренер је хтео да нас уиграва. Биле су ми другарице у посети тако да смо се окупиле код куће, више сам за такву атмосферу - открива Петровићева.

Зато јој је Божић омиљен празник, који је провела далеко од родног Београда.

- Најжалије ми је што никад нисам код куће, јер се Божић проводи у кругу породице. Увек ми је тужно што нисам са најближима, али спорт носи и добре и лоше стране.

Ипак, Соња има лепе успомене на детињство.

- Божић Бату и поклоне у чизмицама још памтим. То ми је празник током ког се највише осећала присност у породици и где се окупи и шира фамилија. Сад нема више чизмице, прерасла сам то, али поклоне добијам.

Жеље за 2017. су, наравно, кошаркашке...

- Желим да сам здрава, срећна и окружена људима које волим. Када сте у правом друштву, мотивисанији сте да све буде како треба. Циљ ми је да кошарци приступам као сваке године до сада и да уживам на терену - уз осмех додаје Петровићева.

Рођена је за кошарку

Колико је Соња посвећена кошарци не треба трошити речи, али никад није лоше још једном подсетити. Наиме, после празничне паузе у Чешкој, а два дана уочи доделе признања, вратила се у Праг за који наступа само како би тренирала и затим је опет дошла у Београд да би примила награду за најбољу кошаркашицу 2016.

Извор: блиц.рс