КАН - ГРУПА Б: Страшне Лисице од 200.000.000 евра, суперсонични Сенегал, Мали Моцарт и несрећни штрајкачи!

Екипа у којој нема места за Фегулија, тим који преводе Садио Мане и Калиду Кулибали, екипа која има најплаћенијег играча у историји Африке и анонимуси из Зимбабвеа који су се посвађали због пара.

Фудбал 14.01.2017 | 08:30
КАН - ГРУПА Б: Страшне Лисице од 200.000.000 евра, суперсонични Сенегал, Мали Моцарт и несрећни штрајкачи!
У групи Б имамо два озбиљна кандидата за титулу, једну екипу која важи за јако непредвидиву и једног тоталног аутсајдера. Алжир и Сенегал су међу најјачим репрезентацијама у Африци, али су разочарали на почетку квалификација за Мондијал и зато им је постављен императив успеха на континенталном шампионату. Тунис је мимо очекивања остварио стопостотан учинак у квалификацијама за Мондијал и зато су му шансе скочиле пред првенство у Габону, док Зимбабве представља тоталну непознаницу за све противнике.

АЛЖИР - КАД НЕМА МЕСТА НИ ЗА ФЕГУЛИЈА

Без икакве дилеме, Пустињске лисице из Алжира су по играчком квалитету најјача репрезентација у Африци. По вредности међу 20 на свету пошто се цена њихових играча процењује на приближно 200.000.000 евра. Али нешто не функционише. Због чега је са селекторске функције смењен Милован Рајевац већ после два меча у квалификацијама за Мондијал. Како је Рајевац успео да игра тако лоше са тако добрим тимом, никоме није јасно…

Наследио га је Белгијанац Жорж Лекенс (2003. кратко био селектор ове земље) и одмах је направио револуцију пошто је променио систем игре у 3-5-2 како би замаскирао највећи проблем тима: очајне штопере. То истовремено значи и више слободе у нападу за креативне играче попут Ријада Мареза и Јасина Браимија. Алжир има огроман квалитет у везном реду и нападу, тако да је игра на гол више једино решење јер одбрамбена линија никоме не улива поверење.

На претходном шампионату су Алжирци били највећи фаворити, али су у четвртфиналу заустављени од будућих шампиона из Обале Слоноваче. Сада су још јачи јер су се од тада појавили још неки сјајни играчи, а неки други су достигли животну форму.

Зато: Титула и ништа више! Све осим освајања шампионског пехара би био неуспех за Пустињске лисице.

Адута за тај циљ има довољно. Штопери Манди и Бенсабини, као и голман Мболи су слабе тачке, али све остале позиције су попуњене квалитетним играчима. Фаузи Гулам из Наполија је један од најбољих левих бекова у Серији А. Везни ред са Марезом, Браимијем,Бенталебом и Гезалом је најбољи у Африци и вреди 150.000.000 евра. А испред њих су сјајниИслам Слимани и Судани из загребачког Динама који се познају у душу и сјајно функционишу заједно. Какав је квалитет тима у офанзивном делу, говори и чињеница да на списку није било места за Софијана Фегулија, мада су ту врло вероватно и неки други разлози у питању.

Хендикеп за Алжир су повреде сјајног Будебуза из Монпељеа и Сафира Тајдера који је требало да чува леђа Марезу, Браимију и осталим офанзивцима. Обојица су били на списку, аТајдер је требало да игра у првих 11. Није било места ни за Белфодила који се препородио у Стандарду и обезбедио велики трансфер у Евертон.

Све осим пласмана у финале ће бити неуспех за Пустињске лисице. На руку им иде што отварају такмичење против аутсајдера из Зимабабвеа…

СЕНЕГАЛ -  САМИ СЕБИ НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉИ… НИСУ ВИШЕ!

Још један фаворит за титулу. Квалификовали су се у моћном стилу као једини тим који је у групи освојио максималних 12 бодова. Од 2002. и оне чувене мондијалске генерације, Сенегалци нису имали јачи тим. Можда и због тога што су за селектора поставили капитена те чувене генерације и срце тадашњег тима - Алијуа Сисеа. Он је човек који је од гомиле индивидуалаца који су највећи непријатељ самима себи, направио ТИМ.

Наравно, у центру пажње је Садио Мане из Ливерпула, понајбољи играч енглеског великана и једно од најбољих појачања у европском фудбалу ове сезоне. Он ће дејстовати са једног крила, а Кеита Балде из Лација са другог. И он је у доброј форми пошто се кодСимонеа Инзагија препородио. Поред њих се у шпицу очекује “наопаки човек” Муса Соукоји ове сезоне прави чуда постижући редовно голове маказицама за Фенербахче. Алтернативе су Маме Бирам Дијуф из Стоука и Муса Конате из Јанг Бојса.

Напад је најјаче оружје Лавова, али и везни ред је сјајан. Чврст и уигран. Немају креативце попут Алжираца, али зато имају сјајне тркаче и физички доминантне фудбалере што је можда и потребније Манеу и Кеити Балдеу иза леђа. Зато се Сисе одлучио за тројицу нападача и тројицу снажних играча у вези. Идриза Гај је један од најћвршћих фудбалера Премијер лиге и ненадмашан је у дуел игри. Момо Дијаме из Њукасла је универазалац који може да одговори на више позиција, Шеику Кујате је још једна “стена” на средини терена, а ту је и АнриСеве који је прошао све млађе категорије репрезентације Француске.

Командант одбране је један од најтраженијих штопера Европе, а ускоро можда и најскупљи дефанзивац свих времена - Калиду Кулибали из Наполија. Уз њега играју КараМбођ из Андерлехта и још неколицина искусних дефанзиваца из француске Лиге 1. Довољно да Сенегал сваком ривалу утера страх у кости.

Наравно, ако буде тим. На претходном првенству су испали у групи. После једног пораза умеју да се распадну као колектив, а Сисеов задатак је да то спречи и да све крене како треба од почетка и меча са Тунисом.

ТУНИС - МАЛИ МОЦАРТ ЈЕ АФРИЧКО ЧУДО

Златне године репрезентације Туниса су далеко иза. Рекордер су по броју учешћа на првенствима Африке, а једину титулу су освојили на домаћем тлу 2004. године. Уз обилату помоћ судија. Али су од истог мача погинули пре две године када их је судија масакрирао у мечу против домаћина Екваторијалне Гвинеје и касније је суспендован на шест месеци.

Тунис се без већих проблема квалификовао за завршницу, али у многоме захваљујући и лакој квалификационој групи. Међутим, на почетку квалификација за Мундијал су све изненадили максималним учинком у два меча и послали поруку да се налазе у успону. Селектор јеХенри Касперчак који их је водио и на Мондијалу 1998. године када је Тунис имао знатно бољи тим него сада.

Тунис је једна од ретких репрезентација учесница чија већина тима игра у домаћим клубовима. Не случајно, јер Тунис има јаку лигу и неке од најбољих афричких клубова. Зато њихова лига и јесте најбројнији афрички шампионат по броју фудбалера који ће играти ове зиме на турниру у Габону. Од европских легионара, најзвучније име у репрезентацији Туниса јеАјмен Абденур из Валенсије, али с обзиром у каквој је форми последњих годину и кусур дана, тешко да је и највећи адут селектора Касперчака. Друга звезда је Вахби Хазри из Сандерленда, али проблем са њим је што је једва упао на списак због повреде и велико је питање да ли ће уопште и играти у Габону.

Зато ће адути бити играчи из домаћег првенства. Од домаћих снага се много очекује од десног бека Хамзе Матлутија, искусног нападача Сабера Калифе, али пре свих осталих од момка по имену Јусуф Мсакни.

Он има 26 година, игра на позицијама крила или класичног нападача, није играо у европским клубовима, али је паклен играч и невероватан зналац. Надимак му је Мали Моцарт. Игра за катарску Леквију која га је платила 11.000.000 евра и учинила га најскупљим играчем у историји афричког клупског фудбала. Одбио је понуде Лила, Порта и још неких клубова.Мсакни је кључни играч Туниса, ово му је чак четврти КАН. Све наде Тунишана почивају на њему, а недавно је разбио репрезентацију Каталоније са Ћавијем, Сампером, СерђомГарсијом… У претходним учешћима на првенствима Африке је постизао спектакуларне голове, а памти се мајсторија против Алжира. Ако он буде играо како зна и уме, неће бити лако ни Сенегалу, а поготово не љутом локалном ривалу Алжиру.

ЗИМБАБВЕ - ШТРАЈК!

Зимбабве је потпуни аутсајдер у овој групи. Успех је што ће уопште заиграти на турниру. Не због самог чина квалификације већ због свега што је претходила на припремам за КАН. Репрезентативци Зимбабева су ступили у штрајк и претили су да се неће појавити на првенству ако им се не исплате заостале премије и ако им се не обећају већи бонуси.

Ништа чудно за ову несрећну земљу са највећим степеном инфлације на свету у овом веку. Сваки долар је битан. Поготово што Зимбабве нема неке звезде у тиму и реч је о играчима који су анонимуси и нису зарадили озбиљан новац бавећи се фудбалом.

Данима су трајала натезања између репрезентативаца и челника ФС Зимбабева око пара и штрајка. Када је ситуација постала озбиљна и када су играчи остали чврсти у ставу да не учествују, интервенисао ја контроверзни председник Мугабе и неки министри из владе, па је играчима обећано по 5.000 долара. Иако многи мисле да ће тај договор остати мртво слово на папиру и да репрезентативци никада неће видети те паре… Играчи су на ратној нози и са медијима који их блате данима и називају плаћеницима по диктату државних органа и челника Савеза. Због неплаћања уговора, Зимбабве је прошле године избачен од стране ФИФА из квалификација за Мондијал.

Мучна увертира за почетак турнира где ће Зимбабве имати још теже противнике на терену. Тим је састављен углавном од играча из домаће лиге и јужноафричких клубова. Имају понеког играча из Европе од којих је најпознатији Остендеов нападач Ноулиџ Мусона.  Ако је он најзвучније име, јасно вам је какав тим има Зимбабве.

Али њихов квалитет је што се не ослањају на имена, већ на колектив који уме да буде кост у грлу фаворитима. јако тешко губе (само један пораз на претходних 13 утакмица), а недавно су одолели и Обали Слоноваче у пријатељском мечу. Због свих несрећа и бочних удара које доживљавају, Зимбабвеови репрезентативци би могли снагом јединства да помрсе конце неким фаворитима. Јако тешко, али нада последња умире…

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар