Додиков СНСД је ударио темеље данашњим Оружаним снагама БиХ

Најаве предсједника Републике Српске Милорада Додика о могућности „раскидања споразума о формирању Оружаних снага БиХ“, те поновног формирања војске Републике Српске, изазвале су жестоке реакције у БиХ, али и региону.

Босна и Херцеговина 13.01.2017 | 13:22 Додиков однос према БиХ, али и потреба „војне неутралности“, су у супротности са ставовима његове странке из периода постављања темеља данашњим Оружаним снагама БиХ. Управо је СНСД имао једну од најзначајнијих улога у том процесу, а „војна неутралност“, односно противљење путу ка чланству у НАТО-у, тада није била Додикова оријентација.

Јединствене Оружане снаге БиХ су утемељене 1. јануара 2006. године, након проведене реформе одбрамбеног система и преноса надлежности у области одбране са ентитетских на државни ниво. Закон о одбрани БиХ и Закон о служби у Оружаним снагама БиХ су усвојени неколико мјесеци раније у Парламентарној скупштини БиХ, уз значајну подршку кадрова СНСД-а.

Управо је СНСД-ов Никола шпирић био предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ када су споменути закони усвојени, а руке за начин формирања данашњих Оружаних снага БиХ су, поред Шпирића, подигли и Душанка Мајкић и Милорад Живковић.

"Свјесни чињенице да је реформа одбране битна реформа у БиХ, СНСД је узео активно учешће у реформи из неколико разлога. Најважнији разлог је био што се реформа одбране и законске промјене које се овдје дешавају у великом дијелу корелирају са нашим, нашом стратегијом и нашом визијом одбрамбеног система у БиХ" казао је Живковић током расправе уочи усвајања Закона о одбрани БиХ.

"Ако основни циљеви ових закона погађају дакле циљеве који воде БиХ Партнерству за мир НАТО-а, онда ако ти циљеви задовољавају ту асоцијацију, готово је сигурно да заводољавају интересе и БиХ" додао је Никола Шпирић, тада велики заговорник чланства БиХ у НАТО-у.

У прилог тадашњем позитивном приступу СНСД-а евроатлантским интеграцијама БиХ иде и „Мишљење Венецијанске комисије о уставној ситуацији у БиХ и овлаштењима високог представника“, објављено 11. марта 2005. године, прије доношења реформе одбране БиХ, која је подразумијевала и измјене Устава БиХ.

"У Републици Српској слика је сасвим другачија. Неке тамошње политичке снаге (СДС, ПДП) сматрају да су садашње уставне одредбе на државном нивоу сасвим адекватне, док су друге (СНСД) отворене према јачању државних овлаштења, да би се земљи омогућило да дјелотворно учествује у европским интеграцијама" стоји у споменутом Мишљењу.

Нова Додикова иницијатива, која води ка разбијању Оружаних снага БиХ, је у пракси неизводљива, с обзиром на то да је за њену реализацију потребан консензус свих политичких субјеката у БиХ. Спорна иницијатива се може реализовати искључиво насилним путем, што јасно указује да се ради о новом антидејтонском и антимировном потезу Милорада Додика.

Извор: Вијести.ба