Видео: Неиспуњена жеља Звјездана Мисимовића...

Име је добио по Црвеној звезди, четврта "Звездина звезда" га је отерала из репрезентације СР Југославије, црвено-бели дрес није обукао никад, а чувено гостовање БиХ на "Маракани" преседео је на клупи...

Фудбал 16.01.2017 | 00:00 Звјездан Мисимовић (34), рођен у Немачкој, пореклом из села поред Градишке на Сави, један је од најбољих фудбалера у историји Босне и Херцеговине, али и комплетне бивше Југославије.

У клупској каријери је бранио боје Бајерна, Бохума, Нирнберга, Волфсбурга, Галатасараја, московског Динама и кинеских клубова Гуижу Рене и Пекинг (Беиђинг) Рене, где је пре неколико дана "окачио копачке о клин".

Његов отац Остоја, трбухом за крухом отишао је у Минхен, где се родио Звјездан, а као велики навијач Црвене звезде, сину је дао име по београдском клубу.

Можемо само да замислимо колико је био поносан кад је мали зеленооки дечак показао вансеријски таленат за пикање лопте, да је и највећи гигант у Баварској показао интерес и дао стипендију његовом сину.

Природно, кад неко наступа у дресу Бајерна у било којим старосним категоријама, Савез је одреаговао и позвао младог Звјездана у национални тим СР Југославије (У-18).

На Европском првенству у Финској, Миске је дао победоносни гол "плавих" против Украјине, а био је и стрелац против селекције домаћина, којој су омладинци на челу са Немањом Видићем, утрпали осам комада...

Уследио је и позив у младу У-21 репрезентацију, чији је селектор био Владимир Петровић Пижон.

"Звездина звезда", четврта по реду, Звјездану је дао прилику против Француза и то при резултату 0:3, како је и окончан меч, да би у свлачионици пале претешке речи: "Дебео си, спор, није фудбал за тебе, дечко".

С обзиром на то да од тог дана више није било никаквог контакта са Савезом, а црвени пасош бивше државе је истекао, ускочио је Хасан Салихамиџић и препоручио Мисимовића тадашњем селектору Босне и Херцеговине Блажу Слишковићу.

А Бака није био кратковид као Пижон - позвао је Мискета, који се и њему и БиХ одужио на најбољи могући начин.



Иако је званично други на "вечној листи" са 84 наступа, иза пргавог Емира Спахића или такође вицешампион на голгетерској листи, иза Едина Џека, јасно је свима онима који иоле разумеју фудбал, да је Миске ипак и био и остао број један међу популарним "змајевима".

Без увреде за Спахића, који је својим неретко и кабадахијским приступом, од галаме до шамара, заводио ред и утеривао патриотизам у кости младих играча, за разлику од смиреног и понекад чак и стидљивог Мискета, јасно је да се Мисимовићев ауторитет родио на зеленом тепиху, филигранским асистенцијама, сјајним слободним ударцима или пасовима који су решавали утакмице.

Постигао је чак и 25 голова, мање од Џека, али је барем половину "спаковао" садашњем капитену у његовој сјајној каријери. Посебно док су "жарили и палили" Бундес лигом носећи зелени дрес Волфсбурга.

Какав мајстор је био у Бундес лиги можда понајбоље илуструје податак да је на 157 утакмица постигао 37 голова и уписао чак 57 асистенција.

Круна репрезентативне каријере стигла је одласком на Мундијал у Бразилу, где је недостатак спортске среће и један судијски превид, онемогућио "змајевима" пролазак у други круг.

По повратку из Бразила опростио се од дреса БиХ, без превелике помпе и неке посебне церемоније, а заслужио је бројне почасти, можда чак и да се зенички стадион "Билино поље" једног дана назове његовим именом.

Да се не лажемо, у питању је "немогућа мисија", посебно јер се и БиХ често маћехински односила према Мискету - од одузимања капитенске траке у корист Спахића, преко оптужбе некадашњег селектора БиХ Мирослава Ћире Блажевића да је "мозак" националног тима на наговор врха Републике Српске (Србије, Русије, Ватикана, Сороша, Масона, Илумината...), намерно одиграо лоше у баражу против Португала.

Узалуд се Миске бранио да то што Ћиро говори "не би ни пас с маслом појео", али јасно је свима да је увек напад био најбоља одбрана и да се просуто перје тешко може покупити све до последњег перца.

Но, вратимо се на његову прву љубав, а знамо из искуства, да се све може променити - жена, брак, држава, политичко уверење... Али се никад не може и не сме престати навијати за клуб из детињства.

Црвена звезда и Мисимовић се, на жалост, никад нису срели у истом дресу због разноразних разлога.

А, Звјездан није добио прилику ни да заигра на Звездином терену - у чувеној утакмици на "Маракани" против Србије и Црне Горе (1:0), на крају квалификација за Мундијал 2006. године у Немачкој, седео је на клупи за резерве и није осетио травњак стадиона о којем је сањао као дечак.



Ех, кад би само било воље и да су нека друга времена, у којима није битан национални предзнак, можда би могла да буде одиграна једна опроштајна утакмица, управо на његовој вољеној "Маракани" односно стадиону "Рајко Митић".

Нека Звездин противник буде државни тим БиХ, па би Миске могао да барем једно полувреме одигра у црвено-белом дресу.

Знам да је то реално, таман толико да вам свима који сваког викенда играте кладионицу прође тикет, али какав би био свет да нема "суманутих" идеја и идеалиста?

Вероватно, равна плоча, коју на леђима носе слонови и корњаче...

Извор: мондо.ба