Прича: Вријеме је! Нека се комад блата залепи за зид!
Прошло је више од деценије откако је троструки шампион Енглеске испао из елите, а после година лутања по друголигашким и трећелигашким теренима, изгледа да је куцнуо час за буђење успаваног џина...
Фудбал 09.01.2017 | 23:45
Италијан, надалеко чувен по пракси да мења тренере као гаће, можда је коначно добио одговор на молитве у лику Герија Монка, некадашњег менаџера Свонсија, човека којег је летос после недеља неизвесности запослио. У право време, рећи ће многи, пошто је често непредвидиви бивши председник Каљарија повлачио врло дискутабилне потезе откако је преузео вођење славног јоркширског клуба почетком 2014.
Када је долазио у клуб, сам је рекао да су навијачи Лидса “уморни од гутања истих с***а пуним устима годинама”. Али ускоро се сам нашао усред гомиле истих тих “нелогичних одлука” које је доносио, често и срамотних, као што је био однос према менаџеру којег је тада наследио - Брајану Мекдермоту.
На крају, Мекдермот је напустио Еланд Роуд у мају исте године, а после њега Челино је, на запрепашћење многих, поверење у великом клубу указао човеку који никада није имао везе с професионалним фудбалом - Дејву Хокдају из нижелигаша Форест Грина. Његова каријера на клупи Лидса наравно није дуго трајала. Унапред осуђен на неуспех, добио је отказ после два месеца.
Челино, који је отпустио 36 тренера током 22 године руковођења Каљаријем је, пре него што је довео феноменалног Монка, променио још пет менаџера (Нил Редферн је радио два пута, а Стив Еванс се задржао најдуже - седам месеци).
Крајње је природно да с Италијаном ништа није случајно и отприлике знате шта вас чека иза ћошка када је он у питању. Ваљда зато и навијачи славног јоркширског клуба још не падају у премијерлигашку еуфорију после серије добрих резултата који су Вајтсе лансирали на позицију која води у плеј-оф. А и те како имају право да се надају повратку тамо где их дуго није било и где им је сигурно место – на позорницу најбољих.
БУЂЕЊЕ УСПАВАНОГ ДИВА
Пет везаних утакмица без пораза (четири победе) и пето место на табели Чемпионшипа на почетку 2017. године дају разлога за велики оптимизам навијачима који поново могу да маштају о блиставим временима за Лидс Јунајтед. А док играчи на терену побеђују,Челино ван њега не престаје да привлачи пажњу нефудбалским стварима. Поново се сукобљава с челницима Лиге, најављује продају клуба инвеститорима са Далеког истока, што као да не дотиче сјајну екипу Герија Монка, која игра феноменално. Након што је прошлог четвртка откинула бод Стиву Брусу и Астон Вили, па затим лагано "одрадила" и Ротерам (3:0), многи љубитељи фудбала се питају с правом, да ли је овај блесак Лидса коначна порука – Премијер лиго, ево нас!
Навијачи, међутим, добро знају и да све може да се сруши у јако кратком периоду, уосталом то су сами искусили на својој кожи 2007. када су годину дана после финала плеј-офа за Премијер лигу завршили у рангу ниже, Лиги 1.
А ради се о једном од највећих енглеских клубова.
У сезони 2000/2001 јоркширски тим стигао је чак до полуфинала Лиге шампиона на леђима некадашањег председника Питера Ридсдејла, који је знао само краткорочно да води успешан клуб у Премијер лиги. О његовом самоубилачком вођењу једног традиционалног и глобално популарног покрета какав је Лидс, због којих су многе млађе генерације заволеле тај клуб почетком 21. века.
Прошетали су се тих сезона чувеним травњаком Еланд роуда фудбалски мајстори попут Рија Фердинада, Џонатана Вудгејта, Лија Бојера, Харија Кјуела, Алана Смита, Марка Видуке, Робија Фаулера… Тим је играо фантастичан фудбал под вођством легендарног менаџераДејвида О’Лирија, који је у својој препознатљивој формацији 4-4-2, са ујаком и сестрићем на бековима Гаријем Келијем и Ијаном Хартом (лева нога, магичан ударац) представљао једну од најбољих енглеских екипа у то време.
Опет, нису ни слутили у Јоркширу да ће у фудбалској рапсодији уживати релативно кратко. Прво су 2004. под теретом очајних финансија испали у Чемпионшип, а затим и 2007. по први пут у историји - у којој се налазе и три титуле шампиона Енглеске (1969, 1974 и 1992) - Лидс је доспео међу трећелигаше, објективно гледано - на дно.
Чак три године требале су Лидсу да се поново издигне, и под вођством Кена Бејтса, човека који је својевремено продао Челси Роману Абрамовичу, врати у Чемпионшип, али од 2010, па све до ове године није било никаквог резултатског успеха, нити назнака да је Лидс спреман за нешто запаженију улогу у енглеском фудбалу која му по традицији припада. Свих шест сезона Јунајтед је завршио у доњем делу табеле, далеко од зоне испадања, али истовремено и предалеко од елите.
Ако вам кажемо да се током десетогодишњег таворења у Чемпионшипу једини светли тренутак за Лидс десио 3. јануара 2010. на вероватно најлепшем месту на свету, чувеном Театру снова у Манчестеру, где је Џермејн Бекфорд ућуткао историјски највећег противника Вајтса, можете замислити колика је количина фрустрације навијача јоркширског тима свих ових година. Тај секунд радости чини се тако далеко... Требало да прође седам година и појави се Гери Монк да би навијачи Лидса повратили тај победнички осећај.
И једино што је ваљало у Лидсу свих тих дана, недеља и година били су навијачи, једна од најбројнијих навијачких група широм Енглеске која му никада није окренула леђа. Чак и када су протестовали против “лудог” Италијана Челина, играче је с трибина увек пратила легендарна песма “Марцхинг он тогетхер”, вероватно једна до најлепших навијачких химни која постоји на Острву, уз ону Ливерпулову “Yоу’лл Невер Wалк Алоне”. Последњи успеси награда су управо за ту публику која је заслужила да се радује после година агоније.
Сви ви који се кладите и пратите Чемпионшип, приметили сте да из недеље у недељу овај тим бележи победе, а за све је заслужан напоран рад тренера Монка. Један од најталентованијих енглеских тренера, који је, иронично, добио надимак Старац тамо у Велсу, маестрално је “прокљувио” највеће проблеме овог тима, показао да поседује изузетно кефало када се ради о менаџерском послу и учинио да многи фанови Свонсија зажале што су га челници клуба лако отерали са Либертија пре годину дана.
Прво што је урадио било је да закрпи тамо где цури, наравно у одбрани. Лидс је примао неопростиво много голова годинама уназад, а да то више не буде случај побринули су се сјајни штопери Кајл Бартли и Понтус Јансон. Њих двојица чине најјачу основу екипе из које долази снага целог тима који је процветао протекле јесени, а велику помоћ имају и у искусном голману Роберту Грину, ветерану који је склон киксевима, али који уме често да спасе чисте голове и, што је најважније, зна како се иде у Премијер лигу.
Имају Вајтси и сјајне бекове – младог и талентованог Чарлија Тејлора којег сада већ јури пола Премијер лиге и фантастичног Лука Ајлинга, који је показао да је најбоље летошње појачање. Уз добру одбрану, неуморни везиста Ијунан О’Кејн (стигао на позајмицу из Борнмута) и Новозеланђанин Крис Вуд (најбољи стрелац са 16 голова) такође су важан фактор који је утицао да Лидс ове сезоне постане много компактнија екипа, односно много тврђи орах за све ривале.
Када губе, фудбалери Лидса више не личе на гомилу несрећника који погну главе, по чему су били препознатљиви, већ на храбру и мотивисану екипу која у свакој ситуацији има план. Уместо страха од неуспеха, Монк им је усадио осећање да су једнаки - ако не и бољи – са свим екипама у Чемпионшипу и да су група играча која мора да стреми ка врху, напред.
Ту се посебно издваја Понтус Јансон, 25-годишњи штопер, можда и откриће сезоне, који је на Еланд Роуд дошао на позајмицу из Торина, након што је пре тога освојио чак три титуле шампиона са Малмеом у родној Шведској. Толико је Јансон подигао игру Лидса да се навијачи надају да ће већ у јануару бити откупљен, јер је привукао пажњу и премијерлигашких клубова. Јансона је у Лидс довео Пеп Клотет, Шпанац, асистент Герија Монка, који га је тренирао у Шведској.
И штопер Бартли је на позајмици, и то из Свонсија, где га је Монк тренирао, као и Мет Гримс. Уз такве статусе за Лидс ове сезоне наступају и креативни офанзивни везисти ШпанацПабло Ернандез (Ал Араби) и сјајни Француз Ади Сако (Спортинг Лисабон). За многе је шестомесечна позајмица Ернандеза, некадашњег репрезентативца Црвене фурије, представљала један од најбољих летњих трансфера ван Премијер лиге, с обзиром на репутацију и креативност коју овај фудбалер поседује, поготово у нападу. То су квалитети који су врло важни у лиги каква је Чемпионшип, јер праве разлику на утакмицама са екипама које најчешће играју на снагу.
Монк је искористио свој однос и раније познанство са Ернандезом да га убеди да пружи шансу лиги као што је Чемпионшип и тај потез, односно чињеница да га је убедио, треба да буде комплимент Герију Монку као менаџеру. Не само што је Ернандез одлучио да се опроба у друголигашком рангу енглеског фудбала само да би опет радио са бившим тренером, већ је одбацио и уносан уговор и луксузан живот у Катару како би још једном показао шта зна на врхунском нивоу.
Заправо, највећи Лидсов проблем тренутно је што су сви носиоци игре у овом сјајном тиму на позајмици и што тек треба да буду откупљени како би постали део овог клуба. Према информацијама са Еланда, њихова куповина у наступајућем прелазном року биће на врху приоритета како би Лидс могао да буде конкурентан у покушају да избори повратак у Премијер лигу. На пример, Вајтси имају опцију да откупе најбољег фудбалера Јансона од Торина за само 4.000.000 евра чим одигра 20 утакмица. Та клаузула ступила је на снагу пре неколико дана. Питање је, међутим, да ли ће Јунајтед успети да на време финишира овај трансфер пре него што неки од премијерлигаша одлучи да пошаље понуду за сјајног Швеђанина, а тај страх дели и некадашњи фудбалер и тренер Лидса Нил Редферн.
“Проблем с позајмљеним играчима је што су стално у излогу. Сума од 4.000.000 за Јансона је мала и немојте мислити да премијерлигаши то не знају. Приде, та лова је за њих ситница”.
Заиста, многи скаути из енглеског елитног ранга су до сада сигурно нотирали и Кајла Бартлија, некадашњег клинца Арсенала, који је коначно пронашао себе и показао зашто су га сматрали једним од најталентованијих енглеских штопера. Од 2010. био је на седам позајмица, чак и у Глазгов Ренџерсу, пре него што је прешао у Свонси 2012. Висок, снажан, бескрупулозан у дуелима, многи ће рећи батинаш, али ове јесени неколико пута је сам доносио победе Лидсу и таквог играча мора да има сваки тим.
Његову сјајну форму Јансон је засенио током јесени, али без обзира на ту чињеницу Бартлије један од најконстантнијих фудбалера Лидса. Опет, са привременим карактером уговора који има у Јоркширу навијаче забрињава да можда неће још дуго наступати на Еланд роуду, посебно уколико клуб не буде успео да га откупи од Лабудова.
“Довођење Бартлија и Јансона донело је велику разлику у игри Лидса. Екипи је недостајала дефанзивна стабилност годинама уназад, али је сада она тотално надомештена. Јансон је посебно направио велику разлику, игра свим срцем за навијаче и клуб, и у кратком року је постао божанство, нешто што није виђено скоро овде. Његов викиншки став се тотално проширио на цео тим, па су играчи Лидса уверени да могу да победе сваког ривала на терену. Једини недостатак овог тима су резерве. Ако би се Бартли или Јансон којим случајем повредили, тим би доста пао, а слично је и са нападом где је Крис Вуд незаменљив”, сматраФил Хеј, један од највернијих хроничара збивања у Лидсу и новинар локалног Јоркшир ивнинг поста.
Наравно, ништа није загарантовано у ултратакмичарској лиги какав је Чемпионшип, где је распоред мамутски са чак 46 утакмица (плус три меча плеј-офа) где је потребна огромна снага, а само најспремније, најснажније и најквалитетније екипе које до саме завршнице првенства премаше своје лимите на крају побеђују и улазе у чаробни круг звани Премијер лига.
МОНКОВА ТИХА РЕВОЛУЦИЈА
Пласман Лидса у елитни ранг енглеског фудбала био би диван начин за Герија Монка да подсети свет на свој потенцијал због којег су га, док није доспео у провалију, сматрали чак и кандидатом за клупу Енглеске. Овде причамо о тренеру који је Свонси довео до шеснаестине финала Лиге Европе и осмог места у Премијер лиги, пре него што је несрећно добио отказ у децембру 2015. године после очајног периода екипе од само једне победе на 11 утакмица. Опет, чини се да је постојала неправда приликом смене Монка на Либертију, поготово ако имамо у виду да је 13 година свог живота поклонио том клубу што као играч, капитен и тренер. Њихов садашњи пад и дно у Премијер лиги можда је највећа казна за неправду коју су нанели плавокосом стручњаку.
С обзиром на то да његова репутација и тренерска будућност нису претрпеле никакве последице због отказа у Своснију, јер су многи очекивали да се Монк ускоро појави на клупи неког премијерлигаша, било је изненађење када је прошлог лета прихватио понуду Лидса: не само што овај тим од 2011. ниједном није завршио сезону у горњем делу табеле Чемпионшипа, већ и зато што је давао проблематичне изјаве о начину на који се његов будући газда односио према тренерима.
Ипак, стварно је импресивно посматрати како је Монк мирно и самоуверено повукао неке потезе након што је преузео посао на Еланд роуду. Не слушајући шапутања са стране како ће га Челино брзо потрошити и отерати, ставио је свој жиг на нови Лидс Јунајтед и освојио срца велике већине навијача овог клуба који су предуго чекали да се појави један овакав тренер.
Када је преузимао на себе задатак да обнови Лидс, Монк је поручио и да није менаџер који “иде од клуба до клуба и прихвата лаке послове”. Знајући да је прихватио да ради са “прождрљивцем” тренера какав је Масимо Челино, било је јасно да заиста прича оно што мисли. Такође, прихватајући се задатка да обнови пољуљани лик и понос једног од фудбалски најтрадиционалнијих енглеских клубова Монк је доспео у центар пажње. Изгледа да му није пало напамет да би евентуални неуспех могао да има трајне последице на његову даљу каријеру. А можда је и та мирноћа разлог зашто премијерлигашка еуфорија још није завладала на трибинама Еланда, иако итекако има разлога за тако нешто.
Без обзира што је његов досадашњи учинак за свако дивљење, не смемо да за боравимо и да је Монкова “тиха револуција” још млада, тек у повоју. Како би Лидс заиста профитирао на његовом потенцијалу, али и да би сјајан тим који има још више напредовао, потребно је да џангризави старац Челино остане тих и у позадини. Онакав какав је сада.
Историја нас, међутим, учи да такво понашање није у карактеру темпераментног Италијана. Зато се сви навијачи Лидса, али и сви искрени љубитељи традиционалног фудбала, искрено надају да је Челино нашао милост и слух да дозволи тренеру довољно времена да спроведе своје замисли. Јер тек тада ће Монк моћи да заврши посао који је проклето добро започео. Нећемо помињати Премијер лигу на крају, да их не избаксузирамо...
Извор: моззартспорт
фото: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар