Прича: Нова врста савременог везисте - Раџа Најнголан...!

Фудбалер којег је немогуће упоредити с неким другим играчем...

Фудбал 09.01.2017 | 23:30 Снага, експлозивност, одлучност, упорност, свестраност. Сан сваког тренера на свету јесте да у свом везном реду има играча који је у стању да подједнако добро обавља офанзивне и дефанзивне задатке - одузме лопту, али је потом понесе у напад до саме завршнице. Многи желе, али им се то никад не оствари, без обзира на то колика финансијска моћ стоји иза клуба који воде. У Челсију таквог играча није било још од Мајкла Есјена, у једном тренутку вероватно најкомплетнијег везног фудбалера на планети. Плавци су беспомоћно чекали новог, пронашли су идеалан тандем у Немањи Матићу и Нголоу Кантеу, али су летос на Европском првенству у Француској у дресу репрезентације Белгије видели идеалну комбинацију свега тога у лику и делу Раџе Најнголана.

Лондонски клуб је био спреман да плати 45.000.000 евра, али је Вучица већ остала без Миралема Пјанића, па нико у клубу није смео ни да помисли да се одрекне друге кључне карике везног реда. Срећом по челнике Роме, Најнголан упркос издашној понуди Плаваца и неодољивом зову Премијер лиге, није инсистирао на одласку, већ је решио да остане. Да је било другачије, Рома би постала тим без главе и репа, док би доминација Јувентуса била додатно израженија и суровија него што јесте у овом тренутку.

Чини се да су те приче око одласка, останка, новог уговора, али и комплетна нејасна ситуација само додатно мотивисале Најнголана да напредује. Реч је о играчу којем је борба на терену урођена, али не само на терену. У питању је особа која је практично од најранијег детињства била принуђена битку са животом.

Рођен је у белгијском Антверпену, мајка му је била Фламанка, а отац Индонежанин (Батак), који је породицу врло рано оставио највећем сиромаштву. Раџа има сестру близанкију Ријану, која такође игра фудбал у Роми и наступа за Белгију, а због које се, како каже, никада није осетио сам у животу. Страст за фудбалом остетио је већ са пет година, а већ са 10 прешао је у Жерминал Бершот и схватио да ће овај спорт бити његова будућност. Одлазак у Пјаћенцу 2005. године натерао га је на још већи рад, док је 2010. године у Каљарију осетио праву страст играња у Серији А.

Из Индонезије је повукао лик и снажан темперамент, типичан Батацима, етничкој групи која је током историје уживала репутацију храбрих ратника. Име Раџа на тамошњем језику значи Краљ, али је логично током живота био везан искључиво за мајку и сестру.

„Моја мајка је врло важна фигура у мом животу. Она ме је научила да се борим како бих испунио своје циљеве. После њене смрти одлучио сам да истетоврам сећање на њу“, рекао је једном приликом Најнголан.

На терену је одан клубу и саиграчима, веран тренеру и његовим замислима, привржен је Белгији и Роми, које су му много тога дале, а свако мало искочи из шаблона, направи потез вредан посебне пажње и увери све да је играч вансеријске класе. „Током година сам научио шта значи поштовање за тренера и саиграче са којима играм. Играње у Роми за мене представља велику одговорност, својом игром сам заслужио да ми се навијачи диве и скандирају моје име на стадиону. То је тако добар осећај“, рекао је Најнголан.

Белгија је на Европском првенству у Француској стигла само до четвртфинала, иако је важила за једног од фаворита из сенке. Вилмотсов тим није био компактан, али је Раџа био више него добар, постигао је два сјајна гола, од којих је онај против Велса био један од најлепших на турниру. Тада је постало јасно о каквом се универзалцу ради.

Надимак Нинџа добио је на Сардинији, иако је првих шест месеци био у немилости тадашњег тренера Каљарија Масимилијана Алегрија, који очигледно није одмах спознао његове квалитете. Доласком Пјерпаола Бизолија добио је већи простор, а када је уграбио прве значајније минута више нико није могао да му их отме.

Када се све сагледа, Најнголан је можда био и најбољи посао сада већ бившег спортског директора Роме Валтера Сабатинија, који је у том тренутку успео да га „сакрије“ од Јувентуса и Интера и убеди да је Вечни град најбоље место за његов даљи развој.

Стварно је и било тако. Најнголан је од јануара 2014. године до данас драстично напредовао. Дошао је као дефанзивни везни играч, који је у стању да покрије комплетну половину терена свог тима, а у Роминој офанзивној игри дошле су до изражаја све његове нападачке способности. У Вечном граду није било никаквих недоумица, одмах је заиграо важну улогу и у првој полусезони одиграо 17 утакмица у Серији А, а у наредне две по 35. У овој је његова улога посебно важна, са Стротманом и Де Росијем представља гранитни трио у Ромином везоном реду, а иза себе има можда и најквалитетнију полусезону у клупској каријери. Да је ово била година његове експлозије показује и то да се нашао на трећем месту у избору за најбољег белгијског фудбалера у 2016, иако је конкуренција била жестока.

Извор: моззартспорт