Хркање доводи до бројних здравствених проблема

Лоше навике спавања, касни одласци у кревет, дуго гледање телевизије, седење за рачунаром, изласци, конзумирање алкохола и касни оброци утичу на квалитет сна и дужину спавања.

Здравље 04.01.2017 | 08:36 Лош и испрекидан сан може да има озбиљне здравствене последице, од кардиоваскуларних болести до дијабетеса, али може да се одрази и на смањену концентрацију и буде разлог који доводи до саобраћајних несрећа. У Центру за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици кажу да је најчешћи поремећај спавања апнеја, односно потпуни прекид дисања, који се понавља више пута током ноћи.

Апнеја се степенује на основу броја прекида дисања на сат, а начелник Центра професор др Иван Копитовић каже да у неким случајевима нема потпуног прекида, већ је сужен лумен ждрела, а кад је смањен обим вентилације, прави се вртложно струјање ваздуха, односно хркање, које је симптом могуће апнеје.

"Више се јавља код мушкараца и код гојазних људи, а фактори ризика су и пушење, хипотиреоза, неке абнормалности кости структуре лица и усне дупље, односно деформације. То је и наследна болест. Сматра се да у општој популацији између 10 и 15 одсто људи има овај проблем", наводи професор Копитовић и додаје да сваке године имају између 500 и 600 новооткривених случајева, а да се чешће јавља код старијих људи, мада има случајева да се појави и у дечјем урасту, када је везано за трећи крајник.

Ризик до којег доводи апнеја су кардиоваскуларне болести, јер се прекидом дисања смањује кисеоник у крви, а то се дешава више десетина или више стотина пута током ноћи, па то траје сваку ноћ, недељама, месецима. Због пада кисеоника у крви, долази до многих проблема, који доводе до убрзане артеросклерозе и кардиоваскуларних болести, артеријске хипертензије, цереброваскуларног инсулта, односно шлога, склоности ка тромбоемболијама, али и ка развијању шећерне болести.

Лечење ових проблема подразумева да се пацијентима, током спавања, снимају витални параметри и то дисање, срчани рад, мождана активност, засићеност крви кисеоником. Примарна терапија подразумева коришћење апарата који помажу дисање, а постоји и могућност ношења стоматолошких протеза које онемогућавају затварање ждрела.

"Терапија је доживотна, а колапс ждрела не може да се отклони хируршки. Могућа је операција меког непца, које доприноси појави хркања, али то није гарантовано успешно. Пацијенти код нас на снимање долазе с упутом, али Републички фонд за здравствено осигурање не рефундира новац за апарате", наводи др Копитовић и напомиње да неки пацијенти током ноћи имају и по два застоја дисања на сваки минут.

На испитивање поремећаја сна дошао је и Ласло Ујхази који каже како годинама лоше спава, има необична буђења, трзања и гушења. "Често се будим током ноћи, а не знам због чега. Због тога имам и проблеме током дана, јер то често буђење утиче на мене. Чекам вече да видим шта ће снимање да покаже", испричао је Ујхази.

У Центру за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања постоје три собе, које личе на собе у домовима. Атмосфера је опуштена, јер и пацијенти треба да се опусте, како би могли да спавају. Пацијенте смештају у две собе, а средња остаје празна. Разлог је што су то интензивни хркачи и толико су гласни да једни друге пробуде. Снимак којји настане током ноћи анализира се ујутро и пацијентима се одређује терапија.

Б 92
фото:интернет