Анализа: Цунами који пријети европском фудбалу! Кинески Змај је спремио муње!
Шта се крије иза мегаломанског подухвата кинеских милијардера?!
Фудбал 03.01.2017 | 23:15
Тај примат и привилегија су преузели Кинези! Најавили су то прошле зиме великим трансферимаТешеире, Џексона Мартинеза, Рамиреса, Гуарина, Лавеција, потом наставили летос саХулком и Грацијоном Пелеом... А ове зиме ће брутално богати кинески клубови загосподарити зимским прелазним роком. Који је за њихове клубове заправо летњи јер се спремају за почетак нове сезоне.
Како? Одакле? Ко? Зашто?
На ова питања фудбалска планета све више тражи одговоре и покушава да неком здравом логиком разуме вести које свакодневно долазе из Кине. Али тешко да ту има логике. Остаје само да читамо и дижемо обрве.
НОЋНА МОРА ДОНАЛДА ТРАМПА И ЕВРОПСКОГ ФУДБАЛА - СИ ЂИНПИНГ
Угледни светски медији попут Њујорк Тајмса или Гардијана су дали целој причи социолошко-политички угао. Спортска јавност у Европи и даље скептично врти главом док у неверици гута кнедле гледајући невероватне трансфере и сумануте паре које Кинези плаћају за светске звезде које су далеко од јесени каријере. Кинези се више не задовољавају ислуженим именима и маркетиншким триковима. Богато плаћају, али траже од Европљана и претежно Јужноамериканаца да за тај огроман новац донесу своју фудбалску магију и пренесу је на веома неталентовану нацију за фудбал.
Да ли је ово што раде Кинези поштено? У врхунском фудбалу одавно нема те категорије. Да ли је било поштено оно што су радили Силвио Берлускони, Бернар Тапи, фамилије Морати,Ањели, Танци, шпански монарси из Мадрида, каталонска секта из Барселоне... да ли је поштено оно што Бајерн ради конкуренцији у Бундеслиги? Или то што неки ВБА и Стоук имају толико новца да доводе појачања од 20.000.000 евра? Да ли је поштено то што је Роман Абрамович направио са Челсијем? Да ли је нормално оно што ради Манчестер Јунајтед?
Зато и Кинези имају право на свој планове, своје жеље и снове. Колико год се нама у Европи не свиђало, имају право да нам киднапују фудбал. Али сви се потајно надамо да се то неће десити...
Примат у Азији су преузели са Гвангџоу Еверграндеом који је утабао стазу милијардерима у кинеском фудбалу, а следећи циљ је планета. Макар је такав план. А када Кинези нешто зарцтају на пољу економије и бизниса, онда то обично и остваре. Последњих година кинеска економија је напредовала дивљим темпом и тако стала на жуљ америчким господарима света. Са највећим бројем милијардера на свету, Кина је преузела улогу екомонског лидера (према извештају ММФ-а) од САД због чега је била једна од главних тема Доналда Трампа у предизборној кампањи. Он је обећавао велике пореске стопе и царине за кинеске компаније како би зауздао економског Тигра са Далеког истока.
С обзиром да фудбал одавно није само спорт, већ и врло озбиљан бизнис, у плану кинеског економског бума је зацртана и битна улога у најважнијој споредној ствари на свету. Председник Си Ђинпинг је велики љубитељ фудбала и лично он стоји иза десетогодишњег плана (2015 - 2025) да се мултиплицира вредност кинеске спортске економије базиране на државним и приватним инвестицијама у фудбалу. Си Ђинпинг је наредио стварање 100.000 кинеских фудбалера, отварање 20.000 фудбалских школа и 70.000 терена до 2020. године. Коначан план је да до 2050. године Кина буде фудбалска сила број један и да 50.000.000 малих и одраслих Кинеза игра фудбал.
Да би се та база развила, поред финансијског је потребан и спортски ветар у леђа. А где ћете бољи пелцер од довођења светских фудбалских звезда које ће анимирати милионе малих Кинеза да вредно тренирају, уче и на крају постану понос нације као што су то гимнастичари, стонотенисери, скакачи у воду... Кина је у многим стварима међу глобалним лидерима, па мисли да то може да постане и у фудбалу. Али традиција, таленат и фудбалска култура ипак не могу да се купе због чега ће Кинези морати да прескачу разреде уЂинпинговом мегаломанском подухвату.
Кинеско становништво воли фудбал и воли оно најбоље што нуди светски фудбал. Спремно је и да плати за тај угођај, а с обзиром на бројност, није ни чудо што је далекоисточно тржише рудник маркетиншких подухвата Манчестер Јунајтеда, Реал Мадрида, Ливерпула, Барселоне, Милана, Интера... Интер има мање од 4.000.000 навијача у Италији, али они не могу да клубу донесу зараду у перспективи као што то може 10.000.000 кинеских љубитеља Неразура који ничу као печурке.
ЖИВА, ЂОРА, КОСАН... КЛЕО!
Кинези су дуго били незаинтересовани за фудбал и окренути базичном спорту. Тек крајем прошлог века у улози мисионара најпопуларнијег спорта на свету пут Далеког истока су кренули Срби. Кинезе су фудбалу прочели да подучавају Милан Живадиновић, Милован Ђорић,Слободан Сантрач, Љупко Петровић, Илија Петковић, Милорад Косановић... И нису их научили ништа. Ипак су то тренерска имена за која није било места у озбиљном европском фудбалу. Следили су их играчи попут Бјеговића, Шкорића, Пажина, Матијашевића, Пантелића, Зорића,Зимоњића... Такође класа фудбалера која је била добра за овдашње услове, али недовољно квалитетна за европски фудбал. Али су могли да зараде више у Кини него овде. Уз Бразилце, Срби су били најбројнија колонија странаца у кинеском фудбалу и допринели су неком минималном напретку. Када је Бора Милутиновић успео да одведе Кину на први Мондијал, деловало је да је то почетак нове ере, али су се ствари врло брзо вратиле на своје место. Кина је доживела дебакл на Мондијалу 2002. године, није лансирала ниједног озбиљног играча и није ни пришла архинепријатељима попут Јапана или Јужне Кореје.
И даље су српски тренери и фудбалери одлазили у Кину, али тамошњи фудбал није напредовао. Све док неко није решио да уложи озбиљнији новац. За почетак првог фудбалског бума у Кини можда бисмо могли да узмемо још један догађај везан за овдашњи фудбал. Јануар је 2011, а један од понајбољих странаца који су играли у српском фудбалу је постао најкупљи играч у историји Кине. Реч је о Клеу за којег је Гвангџоу Еверганде платио обештећење 4.000.000 евра.
Већ следеће зиме стиже шокантна вест на глобалном нивоу. Клеов клуб је довео ДаријаКонку, најбољег играча бразилског првенства, плејмејкера племенитог кова којег би раширених руку дочекали многи у Европи. Гвангжу га је учинио најплаћенијим на свету после Месија и Роналда са уговором од 10.400.000 евра годишње. То је већ био поприличан шок.
Гвангџоуов пример су поћели да следе још неки клубови и још неке озбиљне компаније. Кренула је трка кинеских богаташа и упумпавање милиона у фудбал. Прелазни рок у сезони 2012/13 је био тежак 65.000.000 евра (само за обештећења) са доласцима Бариоса,Елкесона, Мисимовића, Ороа, прелазни рок 2013/14 је коштао 92.000.000 евра за куповину новајлија попут Дијамантија, Монтиља, Ђилардина, Вагнера Лова, у сезони 2014/15 је потрошено 150.000.000 на екупвину новајлија...
ДРОГБА, АНЕЛКА, КАНУТЕ... ПОЛИЦИЈА, РАЦИЈА, РЕАКЦИЈА!
После Клеа и Конке су стигли Дрогба, Анелка, Кеита, Кануте, Јакубу... Србе и исподпросечне Бразилце су почетком ове деценије заменили луксузни Африканци. Али испоставило се да баш и нису добили оно што им је обећано, уследиле су тужбе, увреде, прозивке... Шамар кинеском угледу и држави!
Си Ђинпинг издаје наредбу да се фудбал очисти. Моментално!
У великој акцији полиције и тужилаштва ударено је у темеље корупције у кинеском фудбалу. Ухапшено је преко 30 фудбалера, преко 50 функционера, судија, финансијера... Није познато како су прошла суђења, али с обзиром на кинеске законе против корпуције, замишљамо их на неким нимало пријатним местима у овом тренутку. Делује као диван рецепт за корумпиране фудбалске средине, зар не?
Државни врх је наредио да се фудбалу приступи озбиљније и да се отклоне проблеми намештања мечева, неиспуњених уговорних обавеза, илегалног клађења... Био је то заправо почетак правог фудбалског бума! У клубове улазе озбиљне фаце и компаније. И озбиљан новац!
Профилисала се група од неколико богатих клубова који имају огромну финансијску моћ и други део који је већински, који и даље има таман толико новца да доводи просечне бразилске, српске или афричке фудбалере.
Најбогатији кинески клубови су заправо микс државног и приватног капитала. Није тешко претпоставити да је неком милијардеру много исплативије да уложи десетине (стотине милиона евра) у фудбал и да задржи монопол у грађевинском, банкарском или енергетском сектору, него да га држава узме на зуб и да га на легтиман начин скине са лидерског места на највећем светском тржишту. Наравно, бизнисмени који улажу у фудбал сви одреда поручују да су велики заљубљеници у овај спорт. Иако неки од њих и по годину дана не погледају утакмицу свог клуба или чак и не упознају скупо плаћено појачање. Додуше, једна ствар им је битна. Да побеђују у дуелима са клубовима који су у власништву ривалских бизнисмена из истог сектора. Такве победе доносе играчима и тренерима масне бонусе.
Врло је драстична разлика између групе од седам богатих клубова и остатка лиге. Једини неодређен и специфичан је Гвангжу Р&Ф нашег Драгана Стојаковића Пиксија који финансијски не може да парира богатима, али је уједно и надмоћнији у односу на остатак лиге. Зато је шесто место Пиксијевог клуба у прошлој сезони приличан успех јер је иза себе оставио много богатије Хебеј и Шандонг.
ПРАВИЛА ЦУНАМИЈА
Богату седморку чине поменути Хебеј, Шандонг, Шангај СИПГ, Шангај Шенхуа, Гвангџоу Евергранде, Пекинг Гуан и Ђенгсу Сунинг. Они су цунами који ће ове зиме да протутњи фудбалском пијацом. Новац им није проблем, имају га колико хоће. Кинези желе врхунске странце, али само као примере и учитеље који ће покренути домаће играче. Не иду истим путем као Енглези у чијој лиги су странци оно најбоље, а репрезентација је све гора и гора. Кинески проблем је лимит странаца. Дозвољена су четири странца плус један који је из Азије или Аустралије. Такође, забрањено је довођење иностраних голмана.
Домаћи фудбалери су јако лошег квалитета и зато су они који нешто вреде прави луксуз. Би,Јин, Жанг Сун су имена која вам ништа не значе. Али сваки од њих је плаћен по десетак милиона евра. Јер спадају у ретку групу домаћих фудбалера који имају неки квалитет. Такви играчи су суво злато због ограничења броја странаца и теже их је купити него нека много познатија имена из Јужне Америке или Европе. А потпуни луксуз представљају солидни домаћи голмани. Такође, преплаћују се и фудбалери из Јужне Кореје или Аустралије који могу да заузму место тог једног "азијског странца". Користе се и рупе у законима, па је турски штопер Ерсан Гулум бонус странац због аустралијског пасоша. Бразилски везистаЖусилеј је такође бонус странац из Азије јер има палестинско порекло и пасош.
Четири места за праве странце се пажљиво чувају и бирају. Често се дешава да странац буде исплаћен годину или две пре истека уговора како би отишао и ослободио место јер на његово место долази још скупљи и бољи. Тако је Ненад Милијаш отишао из Хебеја годину дана пре истека уговора како би ослободио место за Лавеција, Какуту, Мбију, Жервиња.
Кинези углавном доводе јужноамеричке фудбалере који жртвују велике каријере како би се што боље финансијски обезбедили. Бразилци су најбројнији, а међу њима су и репрезентативци попут Хулка, Рената Аугуста, Тешеире, Ралфа, Паулиња, Жила, Рамиреса, сада и Оскара. Уосталом, Дијего Тардели је дошао у Кину као први центарфор репрезентације Бразила?! Чак није правило да одласком у Кину, Бразилци жртвују каријере. На претходном списку Бразила су била тројица репрезентативаца из кинеских клубова (Жил, Аугусто и Паулињо), а још тројица су повремени (Хулк, Оскар и Тешеира). Разлог за масовну миграцију Бразилаца у Кини је пре свега финансијске природе. А осим новца, Кинези користе и остале механизме да намаме Бразилце. Доводе најбоље бразилске тренере попут Менезеса, Сколарија, Луксембурга... У трансферима посредују најмоћнији бразилски агенти попут Жилмара Риналдија или ВагнераРибеира. Што се Аргентинаца тиче, после Конке је стигао Лавеци, а за њим и Тевез који је постао најплаћенији играч свих времена. Богатих седам клубова планира још великих имена...
ВЕЛИКА СЕДМОРКА
ШАНГАЈ ШЕНХУА - Ово је клуб који је Карлоса Тевеза учинио најплаћенијим играчем свих времена и изазвао неверицу у целом свету. И тек ће да шокира! Мадридска штампа тврди да управо они стоје иза понуде од 300.000.000 евра Реал Мадриду и 150.000.000 евра Кристијану Роналду. Некада су их тренирали Љупко Петровић и Илија Петковић, данас их водиГус Појет. Капитен је некада велика нада Колумбије и Расинга - Ђовани Морено. Играч који је морао да заврши у Европи. Ту су још Демба Ба и Обафеми Мартинс. Један од њих, а можда и обојица ће ове зиме уступити места неким звучнијим и скупљим именима. Шангај је само три пута био првак и један је од најконтроверзнијих кинеских клубова због скандала око намештања мечева после којег им је једна титула одузета. Паре су ушле 2014. када је компанија Гринленд постала валсник клуба. Реч је о најмоћнијој компанији на свету у трговини некретнинама чија вредност износи 58.000.000.000 долара. И словима: педесет и осам милијарди!Већински власници Гринленда су Влада Шангаја у бивши и садашњи радници. Најављује се да је следећа мета Шангаја - Анхел ди Марија.
ШАНГАЈ СИПГ - Скраћеница СИПГ значи Схангаи Инетрантионал Порт Гроуп. Реч је о компанији која је ексклузивни оператер у свим јавним терминалима шангајске луке. Сада претпоставите, шта значи бити монополиста у највећој луци на свету. И замислите каква је то фабрика новца. И овде је већински власник компаније локална самопурава. Дакле, држава. Поменута компанија је пре три године ушла у клуб са великим парама и од тада Шангај СИПГ немилице троши. Прво су довели Свена Горана Ериксона за монструозну плату од 15.000.000 евра годишње. После две године, Швеђанин је отишао и наследио да ге је Андре Виљас Боас за 12.000.000 евра по сезони по чему је један од пет најплаћенијих тренера на свету. Још веће паре Шангај СИПГ даје за играче. Почело је када су довели Дарија Конку за 10.000.000 евра по сезони. Потом су ангажовали Асамоу Ђана за лудачку плату од скоро 15.000.000 евра годишње, па су од Шангај Шенхуе купили Елкесона за 18.000.000 евра. Али то не задовоља њихове гигантске апетите па су решили да доведу још већа имена и одрекну се неких од горе поменутих. Ђан је већ отишао, а ових дана ће Конка. Прошлог лета су Зениту платили 58.500.000 евра за Хулка, а Бразилац је добио бруталан уговор од 20.000.000 евра годишње. Ни ту није крај! Ове зиме су изазвали земљотрес када су Оскара платили Челсију 71.000.000 евра, а Бразилца учинили плаћенијим од Роналда и Месија. И не заустављају се... Следећи је Аксел Витсел за чији трансфер (обештећење и плата за четири и по године) су спремни за да издвоје 101.000.000 евра! Шангај СИПГ је клуб који демонстрира највећу силу на фудбалској пијаци...
ГВАНГЏОУ ЕВЕРГРАНДЕ - Гигант број један кинеског фудбала! Почело је 2010. када је Евергранде група постала власник клуба. Реч је о другој највећој кинеској компанији за трговину некретнинима. Њен газда је осми најбогатији Кинез. Компанија се последњих година раширила и на друге врсте бизниса. Баве се изградњом соларних панела, имају фарме свиња, пољопривредне пројекте, баве се и произвдњом дечије хране... Згрћу милијарде! Први су кренули са упумпавањем великог новца у кинески фудбал, довели су Марчела Липија пре четири године, доводили су Клеа, Конку, Баријоса, Елкесона, Дијамантија, Ђилардина... Осам година заредом су прваци Кине, а имају и две титуле шампиона Азије. Како су расли и освајали титуле, тако су доводили и све скупље и атрактивније играче попут Паулиња из Тотенхема, најбољег играча бразилског првенства Рикарда Гулара и прошле зиме Џексона Мартинеза за 42.000.000 евра. Колумбијац је тада био међу 10 играча на свету са највећим платама. Кључ успеха је у том што су пре конкуренције покупили најбоље кинеске играче. Колико је ово велики пројекат, најбоље говори то што је Евергранде група пре две године продала 40 одсто удела у власничкој структури Алибаба групи, светском лидеру у трговини на интернету. Реч је о компанији која вреди 212.000.000.000 евра! Шта више рећи? За разлику од шангајских богаташа, Гвангџоу послује тихо и онда одједном испали трансфер бомбу. Следеће мете су им Џон Тери и Сеск Фабрегас.
ЂЕНГСУ СУНИНГ - Пре годину и кусур дана Ђенгсу је прешао у власништво компаније Сунинга. Још једног гигианта на пољу трговине и једне од најмоћнијих фирми на свету. Сунинг је трећа најмоћнија компанија у Кини. Неколико дана по преузимању Ђенгуса, одмах су направили највећи трансфер у историји Кине када су довели Алекса Тешеиру за 50.000.000 евра и тако осујетили планове премијерлигашких великана да доведу сјајног Бразилца. Убрзо је Сунинг закорачио и у европских фудбал пошто је постао већински власник Интера, а енглеској Премијер лиги је платио 670.000.000 евра за права преноса премијерлигашких мечева у Кини, у наредне три године. То је највећи уговор свих времена о ТВ правима за Премијер лигу ван Европе. Само један од доказа Сунингове моћи. ПослеТешеире су довели и Рамиреса из Челсија, а с нестрпљењем се очекује ко ће бити следеће велико појачање Ђенгсуа јер имају још два слободна места за странце.
ПЕКИНГ ГУАМ - Клуб из престонице је пројекат који упркос огромним финансијским средствима још не постиже очекиване резултате. Некада га је тренирао Милован Ђорић, у њиховом дресу је жарио и палио Бранко Јелић, а данас се вредност клуба процењује на 180.000.000 долара по чему је други у Кини. Власник је компанија ЦИТИЦ Гуан, део ЦИТИЦ групе, државног гиганта у секторима трговине, тешке индустрије, некретнина, банкарства... Ово је једна од најмоћнијих компанија на свету. Углавном су у врху, али никако да прекину домаинацију Гвангџоуа. Птрошле зиме су довели репрезентативца и најбољег играча бразилског првенства Рената Аугуста, као и Бурака Јилмаза из Галатасараја. Летос су понудили Арди Турану 50.000.000 евра, али их је он одбио. Од овог клуба се очекује да направи земљотрес овог јануара.
ШАНДОНГ ЛУНЕНГ - Најславнији дани овог клуба су везани за тренерски мандат Љубише Тумбаковића са којим су освојили две од три титуле првака Кине. Касније је тамо радио и Радомир Антић, бивши и садашњи селектори Бразила, Менезес и Кука, Холанђанин Тен Кате, а тренутно их тренира Феликс Магат. Власник клуба је Шандонг Луненг Група која је један од највећих протизвођача струје у Кини и део државне Стате Грид корпорације која је највећи произвођач електричне енергије на свету. Не треба даље детаљисати о богатству и моћи Шандонгових власника. Али да новац не значи све, најбољи доказ је Шандонгова претходна сезона. Претпрошлу су завршили на трећем месту, довели сјајног бразилског дефанзивца Жила, потом купили Паписа Сисеа, на крају учинили Грацијана Пелеа једним од најбогатијих фудбалера планете и онда су сезону завршили на катастрофалном 14. месту и једва избегли испадање. Једини богати клуб у Кини који је дошао у такву ситуацију... Таква ситуација више не сме да се понови и зато очекујте трансфер-бомбе из Шандонга.
ХЕБЕЈ - Хебеј је "скоројевић" међу гигантима, ако се то тако може назвати. Прошле године су први пут ушли у прву лигу. Пет година после настанка клуба. Иако млад клуб, имају огормне апетите. Док су били друголигаши, водио их је Радомир Антић, а сада је на клупи Мануел Пелегрини са једном од највећих тренерских плата на свету. Шушка се да јеПелегринију за следећи јануару обећано 150.000.000 евра за појачања. Паре нису проблем јер је власник клуба једна од највећих грађевинских фирми у Кини. Острвски медији су недавно лансирали сензационалну вест да ће Хебеј бити први кинески клуб који ће кренути у напад на Леа Месија и да су за довођење Аргентинца спремили чак пола милијарде евра! Прошле зиме су довели Лавеција, Мбију, какуту, Жервиња... То је само почетак за овај лудачки амибициозан и безобразно богат клуб.
Поменутих седам клубова ће у следећих месец дана дрмати светском фудбалском пијацом. Али обратите пажњу на још једно име. Новопечени прволигаш Тјанђин Кванжан је спремио паклене планове. Још као друголигаши су прошле зиме довели Луиса Фабијана,Жадсона и велику наду бразилског фудбала Жувенаја. Сада желе још озбиљнија имена и спремили су 40.000.000 евра за Николу Калинића, Единсону Каванију нуде 20.000.000 евра по сезони, а са клупе их води Фабио Канаваро. Ко зна које још мете су означили...
Велика имена која би ове зиме могла пут Кине су Пасторе, Банега, Фабрегас, Руни, Тери, Санчез, Арда, Витсел, Јаја Туре... Кинески Змај најављује врућ јануар у Европи. Пројекат је одавно почео, циљ је постављен високо. Фудбалској Европи остаје да шкргуће зубима и мрмља себи у браду док Кинези једног по једног доводе играче који су дизали публику на ноге у Лиги шампиона, Премијер лиги, Серији А...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар