Интервју - Марко Николић: Човјече, пусти тастатуру, загреј грла и дланове!

О разлозима повратка, начињеној неправди, заокрету у политици према судијама и о томе да ли је бунтовник за наш портал говори тренер Партизана који сматра да је „платио велику цену“, али додаје да од својих принципа неће одустати...

Фудбал 03.01.2017 | 23:30 Прошли пут увод и разрада. Био би и закључак да га нису отерали. Сад поново пише оно што сваки Гробар жели да (про)чита. С тим што је најпре морао да, као кад се у школи оцењују састави из матерњег језика, извлачи на маргине брљотине Ивана Томића, па тек онда да настави рад на задату тему: „како постати шампион“.

Једном није успео, јер је изгубио у Новом Пазару и дозволио Црвеној звезди да га већ у првом пролећном колу претекне и до краја не испусти предност. Други пут, кад је стекао опипљиију бодовну залиху у односу на вечитог ривала није могао да претпостави да ће га неки умни људи померити са функције, а још мање да ће га скоро исти годину и по касније практично замолити:

„Спасавај“.

Сад Марко Николић жели да заврши посао, неупоредиво захтевнији него у претходна два изазова. То је један од разлога због којих је, како сам каже, прихватио да се летос, у турбулентном периоду, кад клуб није имао ни председника, ни новца, ни Европу, врати у Хумску 1.

„Пресудила су два детаља. Најпре, хтео сам да осетим суд Партизанове јавности, што ми је од великог значаја и тек кад сам видео позитивне реакције решио сам да прихатим понуду. Друго, постоји жеља да на неки начин надоместим недостатак из првог мандата, после добијених дербија, велике бодовне предности, учешћа у Лиги Европе, значајних трансфера играча, уведеног тима у финале Купа. Практично сам имао дуплу круну на дохват руке. Сматрам да ми је неправедно одузета прилика да завршим сезону освајањем трофеја који су ми измакли за месец или два“, у празничном интервјуу МОЗАРТ Спорту 37-годишњи стручњак враћа филм на на низ тешко објашњивих, не само сад, дешавања на Топчидерском брду.

Поменутли сте „неправедно одузету шансу“. Од људи који су вас тад без икаквог резона сменили неки су и даље у клубу, на битним функцијама?

„Живот је такав. И спорт је такав да се неке ствари окрену. Можда се, вођене неком вишом силом, десе природне компензације. Верујем да је потребно бити исправан и тачан, чак некад и платити цену, да би се на крају стигло тачно тамо где свако од нас заслужи“.

Колико је Марко Николић 2017. различит од Марка Николића 2014.?

„Никад више нисам радио него сад. У смислу времена и концентрације. Свако јутро сам у „Земунелу“ између 7.30 и 8.00. Прву кафу пијем са кондиционим тренером Мишом Филиповићем и Надом, женом запосленом у нашем спортском центру. Долазе остали тренери, радимо цео дан. Највећа разлика је што сам успео да контролишем емоције. Усмерио сам енергију и мисли искључиво на ствари на које могу да утичем. Не допада ми се много тога у овдашњем фудбалу, али избегавам да се бавим њима. Осим што их понекад, са позиције струке, прокоментаришем“.

ПОДИЛАЖЕЊЕ НАВИЈАЧИМА - КРАТКОГ ДАХА

Може ли да се каже да сте Гробар, у смислу навијачког опредељења?

„Где год сам радио нисам се служио ударањем у груди или позивањем на тавку врсту страсти. То је најлакши начин да се подиђе публици, само што је он кратког даха. Ко ме зна приватно зна и о чему се ради. Ово је клуб у коме сви који радимо и који га волимо – нека то буде и део одговора на ваше питање – морамо да дамо све за његов успех. Он се поклапа и са нашим приватним интересима. Префесионалац сам, али показујем велику количину емоција кад радим у Партизану. Трудим се да их, кад год је то могуће, потиснем у други план, како не би угрозиле професионално расуђивање“.

Контролисане емоције се односе на све ређе, готово искорењено, коментарисање суђења. У првом мандату то је било као „добар дан“, а минуле јесени деловали сте потпуно мирно. Како сте се обуздали?

„Рекох, то је оно на шта не могу да утичем. Ако бих нешто изговорио, угризао бих се за језик. Мој посао је да држим концентрацију Партизанових фудбалера. Они размишљају и реагују на исти начин. Раде оно на шта могу да утичу. Траже истину на терену. Да ту часно и поштено одбранимо дрес Партизана, који нам много значи. Свима“.

Да ли то онда захтева и промену личности?

„Ја никад нећу побећи од себе. У новијој историји Партизана ниједан тренер није платио већу цену од мене, баш зато што нисам хтео да одустанем од својих принципа. То сигурно нећу променити ни овога пута“.

СМИШЉЕНО ИСКЉУЧЕЊЕ ПРОТИВ РАДА

Кад смо код суђења и вашег темепрамента, делује да сте на утакмици са Радом, крајем августа, намерно зарадили искључење, у намери да покажете бунт. Меч је практично већ био решен (водили сте 2:0 после пола сата), судија Новак Симовић није показао на пенал после старта Мараша над Леонардом, искључио вас због протеста, а онда сте направили гаф који је размрдао публику, одбијајући да се померите са клупе неколико минута?

„Ха-ха-ха... Добра процена. То се чешће виђа, на пример, у кошарци, где тренер некада може да оствари утицај на игру на такав начин. Има тога и у фудбалу, сведоци смо да се неки од највећих тренера данашњице понашају слично и зато бих се сложио да је то било циљано и планирано. Подигло је ниво мобилизације публике, тима и клуба. И то из периода, чинило ми се, летаргије, мирноће. Мало смо узбуракали мирну воду и пробудили емоције, јер спорт без емоција – не може“.

Александра Џикића из кошаркашког клуба и вас Партизанова публика дожиљава као светионике, људе спремне да „погину за своје идеје“, покажу неслагање за владајућим принципима друштва, у форми слогана „пунк ис нот деад“.

„Да се разумемо, политика ме уопште не занима. Нити сам политичар, нити аналитирач. Могу само, понекад, да прокоментаришем појаве у друштву ако сам 100 одсто сигуран да је то добро за Партизан и српски спорт. А наша публика воли људе који имају став“.

Мада, знате како то иде у овој држави, одмах кажу: „ево га овај бунтовник, шта се опет јавља“. Сметају ли вам такви коментари?

„Не доживљавам себе као великог бунтовника. Само радим оно што ми је посао. Могу да покажем неслагање са неким појавама. Као, на пример, кад су се после нашег ремија са Радничким из Ниша, појавили наслови „оде титула“. Половином новембра? Тад још нисмо добацили ни до половине првенства. Нисам склон еуфорији, нити депресији, зато нисам могао да схватим да неко на 20-ак утакмица до крај прича како је све готово. Ако је то бунт... Пре бих рекао: реално сагледавање“.

Питамо то због тога што вас јавност, на форумима и у коментарима на друштвеним мрежама, тако доживљава?

„Разумем у каквом медијском времену живимо, али у њега не могу да се уклопим. Имамо по 10.000 коментара на некој вести, а само по 2.000 или 3.000 људи на стадиону. Привржерност клубу се показује тако што се загреју грла и дланови, а не тастатуре. Знам да су свима занимљиве Леонардове објаве на Инстаграму, међутим, мени је то последње на листи приоритета. Свако може да остави коментар, међутим, битан ми је само суд Партизанове публике. Њено мишљење ослушкујем“.

Опет, 10.000 коментара, а 3.000 људи на трибинама?

„Мени то не смета, међутим, такве појаве нису нормалне. То што нема народа на српским стадионима је везано за много фактора. Радује ме што се Партзанова публика полако почела да се идентификује са тимом. Људи веома позитивно гледају на нашу серију добрих резултата и то ме радује“.

ПОРУКА МЛАДИМ ИГРАЧИМА

У првом мандату, међу изјавама урезаним у памћење је и она да је наше првенство, малтене, постало „развојна лига“ за играче који брзо оду у иностранству и тамо – нестану. Како се одупрети негативном тренду који се чак продубио?

„Не могу да се помирим са причама да је Партизан успута станица, да је ово клуб у коме је довољно одиграти мало како би се остварио трансфер. Имамо примере играча као што су Живковић, Пантић, Лукић или Шапоњић, немају битне улоге у новим клубовима. А имамо и оне попут Аце Митровића и Нинковића, прво су оставили неки траг у Хумској, па правили мало озбиљније каријере напољу. Порука младим играчима, њиховим родитељима и агентима је: није суштина битисања у Партизану да се одигра неки минут само да би се отишло што пре, главом без обзира, него мора прво да постоји однос према клубу и дресу. Тек онда њихове каријере добијају смисао“.

Колико сте задиовољни оним што сте урадили за четири месеца у односу на оно што сте очекивали кад сте затекли „разваљен“ тим?

„Био бих престрог ако бих рекао да нисам задовољан. Више од низа добрих резултата (15 победа и два ремија) од Спартака до Спартака ме радује што и се ниједном у тој серији Партизан није провукао. То значи да резултати нису последица срећних околности. А не чини ме задовољним што смо и даље на другом месту. Зато нисам еуфоричан, нити превише радостан. После свега, у игри смо за оба трофеја, што нам даје доста мотива пред почетак припрема. За разлику од прошле године у ово време кад је бодовни заостатак био огроман, а екипа се припремала за нешто што долази касније, сад ће се уигравати за конкретне ствари“.

Шта је Марко Николић пожелео себи у новогодишњој ноћи?

„Здравље својој породци и мени блиским људима. А на професионалном плану да задржимо стабилност из претходног периода, остваримо такмичарске циљеве, поштено се боримо за дрес овог клуба и да видимо где ће нас такво опредељење довести у мају, јуну, јулу и августу“, закључио је шеф струке Партизана, уверен да би на лето могао до шампионског пехара коју су му пре годину и по дана из руку практично избили људи који су га, као лидера на табели, сменили.

Извор: моззартспорт