Анализа: 2016. - Година Милоша Теодосића! Сљедећа ће бити још боља!

Ко је ЦСКА? Милош Теодосић! Од кога зависи судбина ЦСКА? Од Милоша Теодосића!

Кошарка 03.01.2017 | 22:20 Тамо где је генерал Александар Гомељски направио спортску институцију и персонификацију моћи руске војске... Тамо где Црвена армија ауторитативно маршира, тамо где све мирише на дисциплину једне светске силе.

Е тамо је Милош Теодосић успео да остане свој, посебан, јединствен. Увек је незахвално правити кошаркашко-фудбалске аналогије, али постоји сцена са зеленог правоугаоника коју спортски фанатици препричавају и преносе је с колена на колено. Знате оно када камера зумира Бразилца Роналда (неко би рекао јединог правог Роналда), а он током загревања – зева.

Сви су се питали какав би некада најбољи нападач света био играч да је умео, или боље речено хтео, да се пробуди на време. Никада то нећемо сазнати, као што смо током 2016. године спознали шта је све у стању да уради плејмејкер Србије и ЦСКА када, бар накратко, склони крмеље с вечито успаваних очију. Није то ни мајсторство, ни померање граница, ни освојених пехар Евролиге, ни сребрна медаља на Олимпијским играма у Рију, нити сви они индексни поени скупљени ванвременским асистенцијама – то је кошаркашки оргазам који траје. Баш због тога што са собом поносно носи тешке трепавице Милош Теодосић је српски спортиста који је обележио 2016. годину. Пркосио је здравој спортској логици и, као што смо есенцију поменули на почетку текста, урадио је нешто што није нико пре њега. Нити ће неком то у будућности поћи за руком.

Магичним рукама и кошаркашким мозгом племените лозе овдашњих плејмејкера Милош Теодосић је натерао московског гиганта ЦСКА да прође период спортске транзиције. Није Ваљевац постао само један од великих асова какви су Воронцевич, Хајнс или Нандо де Коло.

Ко је ЦСКА? Милош Теодосић!

Од кога зависи судбина ЦСКА? Од Милоша Теодосића!

Типске одговоре анкетираних кошаркашких великана читали смо од јануара 2016. године, па до последњег меча у календарској години када је Теодосић извео Армију пред 20.000 људи у Београдској арени. Какво признање, какав пркос здравој спортској логици, какво остварење, каква позитивна спортска бахатост – Милош Теодосић је већи од ЦСКА.

„Има у Европи још много квалитетних играча, али ниједан тим не зависи толико од појединаца као што ЦСКА зависи од Теодосића. Он је толико зрео, толико доминира, толико паметно игра, да је то просто несхватљиво. Сигуран сам да ће Русе одвести до друге узастопне европске титуле... А после како му буде у НБА. Нека сам процени да ли му то одговара, мада је то у односу на европску кошарку сасвим други спорт", каже за МОЗЗАРТ Спорт легенда европске кошарке и Црвене звезде Владимир Цветковић.

Тај урођени шоу-тајм у рукама Милоша Теодосића крчкао се још од оног несрећног Првенства Европе у Гранади 2007. године када га је, ма ко шта мислио о њему, Зоран Славнић препознао и прикачио му генералске шињеле првог плејмејкера српске репрезентације. Вечити опозиционар Мока, дорћолски мангуп с великим М, није дозволио да му појединци ставе мрену на очи и покваре му савршени кошаркашки вид причама о томе како у ФМП-у не расте будући ас, него обична ваљевска подвала. Као ретки експонат прошлих, романтичних времена, Зоран Славнић је периферним видом који не скенира само први утисак оставио будућим селекторима и тренерима небрушени дијамант. Момка који је мешањем знао да пред крцатим Пиониром убије дефанзивне карактерстике у том тренутку великог Милана Гуровића, али и повремено да се занесе...

Тај занос пратио га је свих година репрезентативног стажа и стажирања у Олимпијакосу и ЦСКА. У заносу је дао ону тројку преко Гарбахосе на Мундобаскету 2010. године, у заносу је пиксијевски слао ривале по бурек и новине, а у заносу је слушао причу о проклетству Евролиге. То површно приповедање како не може да постане Милош Великиако бар једном не додирне највреднији пехар на Старом континенту... Онда се десио Берлин, дан када је с томпусом у устима српски плејмејкер могао с једнаким поносом као у оној реклами на за сопствени камп да каже: „Ја сам Милош Теодосић и освојио сам Евролигу”.

Све после тога била је нуспојава евролигашког пазла којом је Милош Теодосићкомплетирао слику велике године и велике каријере.... Објединио је два трофеја, пошто је, ма колико изанђало и стереотипно звучало, репрезентација Србије у Рију освојила сребро златног сјаја. Били смо најбољи део остатка света (не рачунамо Америку)... А та Америка је нешто што би Милош требало да освоји и очара током 2017. године... Он је за то рођен, без обзира на чињеницу да су најбољи европски плејмејкери лоше пролазили у НБА циркусу...

Тамо где се игра најбоља кошаркаша Милош Теодосић би требало да демонстрира све своје ваљевске подвале. Као што то ради на Старом континенту већ шест година. Па нек онда у НБА лиги виде шта значи – кошаркашки оргазам.

Извор: моззартспорт