Сергеј и Вања: Ко је био Звездаш, а ко Партизановац?!

Ко је волео „дебелог“ Роналда, а носио дрес Раула? Откуд два презимена? И зашто један није постао фотограф? Ко воли тенис, а ко ММА? Који им је заједнички сан...

Фудбал 03.01.2017 | 10:00
Сергеј и Вања: Ко је био Звездаш, а ко Партизановац?!
Фудбал је у крви браћи Милинковић Савић, Сергеју и Вањи. Толико слични по много чему, а опет толико различити. Свако на свој начин, што их чини уникатним.

Мада нису рођени у Новом Саду (Сергеј у Љеиди, Вања у Оренсеу пр. а), у прелепом граду на југу Бачке су одрасли и истом се радо враћају, кад год се укаже прилика. Обојица су искористила кратку паузу од обавеза у Серији А, односно пољском шампионату како би мало одморили у породичној атмосфери, уз ствари које највише воле. 

Спортски журнал искористио је прилику да на истом месту направи причу са младим херојима, који су српском фудбалу вратили наду у боље сутра. 

За почетак, вечита дилема - ко је био звездаш, а ко партизановац? 

"Био сам навијач Црвене звезде, касније сам се разочарао као навијач. Због исте боје дресова одабрао сам затим Сандерленд", открива Вања за Спортски журнал, да би потом реч узео Сергеј:

"Мало сам се триповао за Партизан, имао сам шољу са ликом Пеђе Мијатовића. Никад, ипак, нисам био луд за црно-белима. Опет, најдражи ми је гол који сам дао баш Партизану из једанаестерца за победу у Хумској 2014. године. Погодио сам и пречку на тој утакмици. Био је то период моје афирмације у српском фудбалу, велику улогу одиграо је тренер Бранко Соса Бабић. С њим на клупи први пут у клупској историји освојили смо куп". 

Потом се у разговор укључила и мама Милана, која је мало открила позадину фудбалских почетака двојице синова.

"Сергеј је прве кораке направио у Португалији, школи Спортинга. НМије то било озбиљно бављење фудбалом. Желели смо да време проводи на ваздуху, учио је и да игра тенис. Касније је све постало озбиљније. Вања се залудео кошарком, али брзо је прешао на фудбал. Почео је да тренира у Аустрији, у Грацу. Покушао је прво да буде играч, остављао је одличан утисак и бранили смо му да постане голман. Иако је увек био највиши у својој генерацији статика ми није ишла уз њега. Стао је између статива кад смо се 2006. године вратили у Нови Сад, видео је да би као играч морао много да трчи".

Онда је ускочио Вања и добацио:

"Волео сам да постижем голове, али заиста нисам могао да трчим. Свиђао ми се Абијати, не док је био у Милану, већ Атлетико Мадриду. Ударио је једном главом у пречку кад се изнервирао. Гледао сам га и уживо, брани је против Војводине у Новом Саду, у мечу УЕФА купа", каже млади голман, да би његов старији брат обелоданио:

"Скупљао сам лопте око терена на тој утакмици. Мени се, иначе, свиђао дебели Роналдо. Носио сам, ипак, као клинац дрес Раула".

Питање за читаоце - да ли бисте, из ове перспективе, могли да погодите ко је имао велику жељу да постане фотограф? Ако сте одговорили са - Вања - погодили сте. Али...

"Његова школа није имала лабораторију и то му је представљало велики проблем. Пребачен је у први тим Војводине у трећем разреду, постао је професионалац и није могао да се посвети школи. Четврти разред полагао је ванредно", каже мајка Милана за Спортски журнал. 

Сергеј и Вања имају један заједнички сан - да заједно подигну трофеј европског шампиона за младе у Пољској следеће године.

"Желим да се са Лацијом пласирам у Лигу шампиона и са младом репрезентацијом освојим Европско првенство", каже Сергеј, а Вања открива:

"Хоћу да Лехија постане првак Пољске и да у истој земљи подигнем пехар европског првака за младе".

На кратка и конкретна питања на разне теме, браћа су имала готово различите категорије у свим категоријама. Прво је причао Сергеј, потом и Вања.

Омиљени други спорт?

"Тенис" - "ММА".

Омиљени страни играч? Обојица су као из топа рекли:

"Златан Ибрахимовић".

Јело?

"Ћевапи на кајмаку" - "Роловани свињски врат".

Лига?

"Калчо" - "Примера".

Тренер? 

"Жозе Мурињо" - "Пеп Гвардиола".

И на крају - зашто два презимена? Наиме, обојица су рођени у Шпанији, а тамошњи закон јасно одређује да исти мора да се примењује и на странце, па тако деца носе и очево и мајчино презиме. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс

Коментари / 0

Оставите коментар