Милорад Мажић потпуно отворено: У мојој кући жена пресуђује!

“Наравно да немам ништа против да супруга доноси најважније одлуке у породици. Постао сам арбитар после играчке каријере и пет операција. Меси, Роналдо и Ибрахимовић су нормални људи” - каже наш најбољи арбитар Милорад Мажић.

Фудбал 03.01.2017 | 09:30 Милорад Мажић (43) је човек који је обележио 2016. годину. Урадио је много тога за српски фудбал и још једном је наш арбитар показао класу.

Од “Ноу кампа”, преко Јунајтеда, Ливерпула, финала Лиге Европе па све до дуела зонске лиге између Јединства и Борца - много тога је Мажић превалио преко својих плећа у претходних 365. дана.

- Схватио сам и ту утакмицу у Сурчину максимално озбиљно. Да се нашалим - видели сте колико је људи и новинара дошло на стадион Јединства, једноставно, нисам смео да погрешим. Имао сам утисак да сам на суперлигашкој утакмици и тако сам је одсудио. Драго ми је да је одлука ФСС-а о делегирању судија наишла на позитиван одјек у читавој јавности. Дошло је време да судије промовишу и популаришу фудбал, што је такође велики искорак наше бранше у Србији.

Поједини су покренули иницијативу да вам се додели државни орден за промоцију спорта у свету?

- Драго ми је због тога и волео бих да се та идеја и реализује. Имало би то посебан значај, нарочито када је „у игри” један судија.

Прошли сте све и свашта, да можете, да ли бисте у неким стварима поступали другачије?

- Не бих мењао свој пут јер сам се очеличио на време. Сваку утакмицу, од најнижег ранга до највећих изазова, на Мондијалу, Европском првенству и у Лиги шампиона, користио сам за напредак и усавршавање. Имао сам срећу да неке ствари спознам на време и сазрим као особа и судија.

Хоће ли доћи дан да се хвалимо, коначно, репрезентативцима Србије, а не једним судијом?

- Жао ми је што наше репрезентације нема на великој сцени последњих година. Нама непосредним учесницима у српском фудбалу успех државног тима могао би само да погодује, да нам помогне у Европи и свету. Оптимиста сам у којем је правцу све кренуло откако је вођство „орлова” преузео селектор Славољуб Муслин, чију каријеру и професионалност изузетно ценим. Верујем да ће бољи дани доћи брзо, очекујем нашу репрезентацију на Мондијалу у Русији 2018. године.

Шта вас је навело да постанете судија, било је то сад већ давне 1996. године?

- Имао сам пех да у играчкој каријери често одсуствујем са терена због повреда. Коначно, после тешких пет операције колена решио сам да дефинитивно раскрстим са активним играњем фудбала. Није, ипак, тако лако напустити терен на којем сам буквално провео дечачке и најлепше дане младости. Моја је срећа да сам тада уз себе имао Милорада Белог Вујачића, мог Врбашанина, на чији предлог сам упловио у судијске воде.

Не смемо ни да замислимо шта је све морала да истрпи ваша породица - супруга Бранкица и синови Огњен и Гордан?

- Трудим се да их изузмем из мог посла, али њихова подршка је немерљива.

Пробаћемо да вас мало смекшамо - да ли у кући супруга има већи ауторитет од вас?

- Као и у свакој пословној сфери - знање и правовремене одлуке најбољи су начин да наметнете ауторитет. Увек сам се водио том девизом. Породица је, ипак, сасвим другачија прича и наравно да у њој супруга има посебан печат. Па нека и њена реч буде последња. Наравно да немам ништа против.

Могу ли играчи попут Месија, Роналда, Ибрахимовића барем мало да вас импресионирају док им судите?

- Све су то нормални људи, са јасно израженим егом. Сасвим разумљиво, с обзиром на то о каквим величинама се ради. Многима сам судио више пута и, чини ми се, свака нова утакмица у низу је то и потврђивала - да смо изградили однос међусобног поштовања. Свако од нас је професионалац у свом послу.

Да ли сте имали лоша искуства са тренерима?

- Фудбал је представа, са глумцима и навијачима, односно публиком. Свако од нас на тој позорници има посебну улогу. Неко је прихвата на један, неко на сасвим другачији начин. Тако схватам утакмицу, уважавајући увек интересе или улоге осталих актера. У свему, ипак, мора да постоји мера. Зато никад нисам имао непријатних искустава са тренерима, код нас и у свету.

Жеље за 2017. годину?

- Да нам свима заједно донесе много успеха и осмеха. Да се много чешће радујемо и уживамо у сваком њеном дану! Да наша Србија буде земља успеха и срећних људи!

Чувени Прјерлуиђи Колина вас хвали на сва звона?

- Одлично се познајемо и сарађујемо. Господин Колина је сјајна личност, изграђена у нашем послу. Његова реч увек има тежину, а безброј пута је саветима доказао колико је посвећен дужностима првог човека УЕФА у судијској сфери. Од њега свако од нас може много да научи, а упутства и конкретни задаци најбољи су доказ његове ангажованости у судијском департману. И свака случајност у његовом успеху је искључена.

Ни Звезда, ни Партизан

Чувено питање - за кога навијате, за Партизан или за Звезду?

- Навијам искључиво за репрезентацију Србије.

Лопта је спорија на нашим теренима

Да ли се лопта спорије котрља у Суперлиги Србије него у Лиги шампиона?

- Наравно да се код нас игра спорије него у Лиги шампиона. Комплексна је прича о недостацима нашег фудбала, о томе шта му недостаје да буде квалитетнији. Полазна тачка су већа улагања, бољи терени, стадиони, али и општа слика која прати наше такмичење. Чињеница је да се у Србији и данас школују талентована деца, проблем је што одлазе много рано и наши љубитељи фудбала не могу много да уживају у њиховим партијама. Надам се да ћемо у догледно време сви заједно бити сведоци успона нашег фудбала.

Књиге као хоби

Имате ли неки хоби?

- Посвећен сам породици и личном унапређењу. Чак у слободно време радим на себи и трудим се да своју личност прилагодим долазећим обавезама и пословима. Много читам, то је један од мојих хобија.

Препоручите нам неку књигу...

- Једна од последњих која је на мене оставила јак утисак је „Емоционална интелигенција” од Данијела Голмана.

Пратим политику

Интересује ли вас политика?

- Пратим политичка дешавања, трудим се да будем у току збивања. Често ме и на путовањима домаћини питају о Србији и многим стварима које се код нас дешавају. Као интелектуалац и, у неку руку, фудбалски амбасадор наше земље имам обавезу и да са свих аспеката одговорим улози.

И моју децу занима фудбал

Да ли синови иду очевим стопама?

- Старији син тренира фудбал, млађи такође показује велико интересовање за најважнију споредну ствар на свету. Не утичем много на њихов избор, нити се противим њиховим интересовањима. Лично, волео бих да буду посвећени спорту, чија димензија је у савременим годинама посебно специфична.

Извор: блиц.рс