Интервју - Богдан Богдановић: Славље у Дубаију, заувек!

Реч по реч са беком репрезентације Србије и Фенербахчеа, који је у 2016. освојио олимпијско сребро са "орловима" и играо своје прво финале Евролиге.

Кошарка 01.01.2017 | 19:45 Из угла Богдана Богдановића (24) се 2016. година, на професионалном плану, може поделити у три поглавља - Фенербахче, репрезентација, повреда.

Са клубом је после продужетка изгубио од ЦСКА у финалу Евролиге, па освојио прву титулу првака Турске, док је са националним тимом Србије прво изборио пласман на Олимпијске игре, а онда и у Рију догурао до финала и освојио сребрну медаљу.

Тек што је почела нова клупска сезона, у мечу против Жалгириса 26. октобра, приликом продора је згазио некадашњег саиграча Леа Вестермана и изврнуо скочни зглоб. Очекивало се да пауза траје две-три недеље, али од последњег Богдановог наступа прошло је више од два месеца...

Фенербахче је без тебе одиграо 12 кола Евролиге, што је близу 50 одсто мечева у основној фази такмичења. Како је текао опоравак и када те можемо опет очекивати на терену?

"У почетку и није изгледало толико лоше. Нисам очекивао да ће да траје оволико дуго, али ето, десило се то што се десило и идем даље. Можда ми је у неку руку пријао одмор, али ми је и криво што сам пропустио овај број утакмица. Како ствари стоје, заиграћу почетком 2017. године", изјавио је Богдановић у новогодишњем интервјуу за МОНДО.

Како ти са стране делују игре Фенера ове сезоне? Чињеница је да нисте убедљиви као пре годину дана.

"Играмо доста променљиво, што показују и резултати. Никако да уђемо у серију добро одиграних утакмица, али верујем да ћемо у другом делу сезоне показати какав смо тим и заиграти како се очекује од нас".

Какав ти је утисак о новој Евролиги? Да ли су европски клубови спремни да играју две евролигашке утакмице у размаку од 48 сати?

"За све треба да прође одређени период адаптације, тако исто мислим и за Евролигу. Временом ће се и тренери и играчи навићи на овај систем такмичења. Оно што је сигурно јесте да је лига много занимљивија и да свако има прилику да се надмеће са сваким, што је и поента промене која је направљена".

У Фенеру си за две сезоне наступио на два Фајнал фора. Ове сезоне је домаћин Истанбул, па да ли то доживљавате као посебну прилику да из трећег покушаја коначно освојите трофеј?

"Не размишљам пуно унапред, а то што је организација у Истанбулу, не значи да ћемо ми сигурно играти Фајнал фор, него морамо за то да се добро намучимо. Није лако отићи на Фајнал фор".

Колико си задовољан оствареним од доласка у Фенер, односно играчким напретком и развојем? У чему мислиш да си постао бољи, а где можда ниси напредовао колико би желео?

"Увек сам био самокритичан и никада нисам био потпуно задовољан самим собом. Увек сам мислио да сам могао више у том тренутку, било после добре или лоше партије. Мислим да сам овде много напредовао у брзини, са и без лопте, контроли лопте и читању 'пик енд рола', а што се тиче жеља, не постоји ствар у којој могу да кажем да сам на максимуму, тако да бих желео још да напредујем у свему".

Како би описао рад са Жељком Обрадовићем?

"Жељко је јединствен тренер, који увек тражи перфекцију. Зато је тежак и захтеван, али то га и чини најуспешнијим. Нас играче то мотивише да напредујемо и радимо на себи. Морам да похвалим и Бату Зимоњића, са којим проводим много времена у сали на индивидуалним тренинзима".

Колико се разликује твој живот, као играча Фенера, у односу на године проведене у Партизану?

"Па, све је много другачије, осим режима рада, јер ово је ипак Партизанова школа ха-ха... Живот је скроз другачији, али сам се навикао, после малих проблема које сам имао у првој години. Услови су феноменални. Имамо све што би један спортиста пожелео да има, а нешто што је најзанимљивије у турској кошаркашкој култури је да ви не морате да носите буквално ништа на путовање, осим једног ранца у који ставите електронику и личну хигијену".

У којој мери си се адаптирао на Истанбул и на Турску, шта ти се свиђа, а шта не? Да ли се нешто променило у последњих годину дана због терористичких акција?

"Истанбул је прелеп град. Жао ми је што немамо више времена да га онако туристички обилазимо, али искористимо често слободне дане да одемо на неко ново место. Свиђају ми се храна и угоститељство, а не свиђа ми се огромна гужва. Грозно је то што се дешава у оваквом прелепом граду, али чини ми се да се ништа није видно променило. Уз то смо ми на азијској страни Истанбула, тако да смо мало подалеко од тих ужасних догађаја".

Шта су ти циљеви до краја ове сезоне, осим освајања Евролиге, што си већ изјављивао?

"Да на крају дођем кући и кажем себи 'Богдане, ово је било боље него прошле године, а лошије него следеће'. И тако редом, ха-ха-ха".

Иза тебе су ОИ у Рију и друга медаља са Србијом на највећим такмичењима. Којих неколико ствари или момената од летос су ти остали најдубље урезани?

"Ух... Искрено, било је много лепих момената, од дана када смо дошли у Рио, па све до повратка у Београд, па и следећих пет-шест дана. Не могу да издвојим посебне моменте, јер је све то један целокупни доживљај - од уласка у олимпијско село, па до повратка за Србију, али једно се сигурно неће поновити - квар авиона у Дубаију на 40 степени и славље и весеље са одбојкашицама, кошаркашицама и ватерполистима, које је трајало отприлике три сата. То је стварно био доживљај и то никада нећу заборавити".

Како играч у глави преброди ствари као што је промашена тројка за продужетак против САД? Колико траје некакав жал због тога?

"Било ми је јако тешко после утакмице, ту ноћ и дан после... Касније су утакмице које су долазиле преокупирале моје мисли и фокус, тако да више нисам пуно размишљао о томе. Теже ми је пало што у финалу нисам могао да погодим због превелике жеље за доказивањем, ипак је то била много битнија утакмица него та у групи... Али, мени то служи само као мотивација да још више радим на себи".

Колико си задовољан својим играма у најважнијим мечевима? Ове године си био сјајан против Реала у четвртфиналу Евролиге и против Хрватске у Рију, а ниси се прославио на Фајнал фору, осим продужетка против Лаборала и у полуфиналу и финалу ОИ (мада против Аустралије није било ни потребно да одиграш напад на највишем нивоу).

Како можеш да постанеш још поузданији, стабилнији и учинковитији?

"Нисам био задовољан собом на Фајнал фору Евролиге, а ни на ОИ генерално. Знам да сам могао много много боље, пре свега у финалним утакмицама. Немам времена да размишљам шта је било. Сам за себе сам направио анализу када сам гледао утакмице и видео сам у чему сам грешио. Сигуран сам да ће бити још шанси, а кључеви бољих игара су тренинг, искуство и боља ментална припрема".

Са Фенером имаш уговор до лета 2018. године. Има ли новости везаних за одлазак у НБА? Да ли си у контакту са Владом Дивцем и да ли већ замишљаш себе у дресу Сакрамента?

"Отом потом. Причаћемо када дође време да се прича о томе. Никада нисам размишљао толико унапред. Испред мене је дуга сезона са Фенером, у којој имам јасне циљеве, а чујем се често и са Дивцем и са Пеђом (Стојаковићем)".

Може ли евентуални трансфер у НБА наредног лета да утиче на твоје планове везане за репрезентацију и наступ на Еуробаскету?

"Стварно нисам размишљао о томе. Сада сам само фокусиран на Фенер и оно што се дешава овде, да дам што већи допринос на паркету. Тек када дође крај сезоне, моћи ћемо да причамо о индивидуалним плановима".

Ако одеш, желимо ти да то урадиш као троструки шампион - Турске, Евролиге и Европе! Све најбоље у 2017!

"И ја бих овим путем свима пожелео срећне новогодишње и Божићне празнике. Желим свима пуно среће и здравља, да имају много лепих и незаборавних тренутака у 2017. Мојим малим фановима, који ми пишу на друштвеним мрежама, пожелео бих још пуно остварених снова у надолазећој години, јер знам да верују у снове, баш као и ја", рекао је на крају Богдан Богдановић, момак који је у каријери већ остварио доста тога, а тек улази у зреле играчке године.

МАМИН РУЧАК

"Најчешће ми у посете долази породица, а ту су и другови и родбина. Не волим много да будем сам, али треба ми то понекад", каже Богдан.

Пријатељи те задиркују да си одлазак у НБА одложио зато што твоја мама не би могла тако често да долази из Београда да ти кува?

"Жива истина. Не знам још да ли ћу моћи без кевиног ручка кад одем у НБА".

Извор: мондо.рс