Шта су изазови Европе у 2017?

Избегличка криза која не јењава, тероризам који озбиљно прети да угрози темеље европског и светског мира и избори који следе у две кључне земље ЕУ - Француској и Немачкој - и коначан излазак Велике Британије из Уније главни су изазови због којих многи Европљани са зебњом гледају на 2017. годину.

Свијет 31.12.2016 | 10:05 Пре две године када су избеглице са Блиског истока и копном почеле да стижу у Европу, становници континента још увек су сањали сан о јединственом савезу отпорном на све потресе, али данас тај сан је у великој мери распршен.

"Они који мисле да је дошло време да се деконструише, да се распарча Европа, да се поделимо по националним линијама, потпуно греше. Нећемо постојати као појединацне нације без ЕУ", упозорио је током године председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Уз рат у Сирији који и даље није завршен, један од највећих изазова за Европу јесте могућност новог великог избегличког таласа, колико због немогућности да се свим тим људима помогне, али пођеднако и због тога што је сама Европа подељена врло оштро по томе какав одговор треба да буде.

И док Мађарска и Аустрија захтевају да се спречи талас миграната, подизањем зидова и ограда, уз Чешку и неке друге државе које нису спремне да тај терет поделе равномерно са другима, Немачка која је највише избеглица примила до сада и сама се, после напада у Берлину, суочава са питањем - да ли је политика отворених врата канцеларке Меркел била оправдана.

Споразум са Турском о избеглицама је на климавим ногама и сви су свесни да, уколико он пропадне, ситуација може да постане много гора.

Избегличко питање умногоме ће одлучити и како ће изгледати руководеће структуре у Француској и Немачкој.

У Француској се у априлу одржавају председнички а у јуну парламентарни избори. Међу кандидатима за председника и републикански десничарски кандидат Франсоа Фијон, бивши премијер, социјалиста Мануел Валс и Марин ле Пен лидер Националног фронта, странке крајње деснице.

Према актуелним анкетама највише изгледа за победу има Фијон, док је на другом месту Ле Пенова, при чему су, како оцењују медији, обоје контроверзни кандидати.

Фијон је био премијер у време када је председник државе био Никола Саркози, залаже се за избалансирани буџет, смањење пореза и фискална ограничења. Према францсуким стандардима и за Фијона се сматра да је прилично радикалан.

Ле Пенова је популиста, евроскептик и антимигрантски настројена. Иако се не очекује победа Националног фронта, Француска би могла да добије популистичку владу. Први круг председничких избора је крајем априла, а други у мају.

С друге стране, иако је немачка канцеларка Ангела Меркел изгубила доста на популарности због политике отворених врата према избеглицама, коалиција ЦДУ/ЦСУ и СПД сада тренутно ужива подршку 44,5 одсто грађана.

Након напада у Берлину, на политичку будућност Меркелове ће политика према избеглицама имати велики утицај, а треба узети у обзир и јачање левичарске Алтернативе за Немачку, АфД.

Да ли ће изборни резултати у тим земљама покренути неке нове изласке из Уније и да ли ће Немачка остати једини лидер главна су питања за аналитичаре али и доносиоце одлука у Бриселу.

Како оцењује ЦНН, више од популизма, Европској унији прети растућа "шизма" у немацко-француској осовини, а због различитог правца у којем се крећу Париз и Берлин, свака стратешка дугорочна визија за ЕУ скоро да је немогућа.

Француска се окреће себи, остављајући Немачку саму на челу ЕУ - што је још тежи задатак због чињенице да Британци одлазе.

У Немачкој се очекује победа Ангеле Меркел за четврти канцеларски мандат, када ће доспети под притисак не само домаћих бирача, већ и међународне заједнице, да је "последња бранитељка" умерене либералне демократије и глобализације.

Немачка ће се наћи на позицији коју никад није желела - да покуша сама да води Европу, а изазови су бројни, оцењује ЦНН у анализи.

Парламентарни избори очекују и Холандију у марту, при чему неке анкете показују да Партија за слободу десничарског, евроскептичног герта Вилдерса могла да освоји 34 од 150 места у парламенту.

Уколико његова странка освоји највећи број места, биће веома тешко формирати владу од мањих странака, тако да би Холандија могла да се суочи са нестабилношћу после избора.

После неуспелог референдума о уставним променама у Италији и оставке премијера Матеа Ренција, и премда у земљи нису предвиђени редовни парламентарни избори у 2017. години, могућност ванредних избора се не може искључити.

У међувремену, треба очекивати да Велика Британија у марту активира члан 50. Лисабонског споразума и покрене пороцес изласка из ЕУ, што ће такође донети одређене промене.

Пре свега тога на дужност 45. председника САД у јануару ће ступити Доналд Трамп, након чега ће тек постати јасније како ће изгледати партнерство ЕУ и САД, и сарадња са НАТО.

Уз нерешену кризу у Украјини, финансијску кризу у Грчкој, затегнуте односе са Русијом и санкције, страх појединих држава-чланица да би Русија могла да их нападне, питање да ли Европа паралано са НАТО треба да има и своје сопствене снаге - јасно је да су безбрижни дани ЕУ далека прошлост.

Не треба заборавити ни растућу неједнакост, све већи јаз измеду богатих и сиромашних, али и све веће смањивање средњег слоја у готово свим европским земљама.

Неизвесност, уз могућност најразличитијих исхода - једино је извесно што 2017. чека Европу.

Извор: Агенције