Сваке године нас је за 7.000 мање

У Републици Српској врло су неповољни демографски трендови, а на годишњем нивоу недостаје 7.000 новорођене дјеце, што се значајно одражава на друштвено-економски развој.

Република Српска 29.12.2016 | 21:00 На ово су данас у Бањалуци указали учесници панел-дискусије "Утицај демографских кретања на фондове социјалне сигурности и активну понуду радне снаге" у Бањалуци.

Након панел-дискусије у организацији Уније удружења послодаваца Српске, демограф Стево Пашалић рекао је да овај показатељ има изузетно велике друштвено-економске импликације јер се смањује удио младог становништва, изражено је старење, пад броја радно активног становништва, а постоји и неједнак просторни развој.

"Уколико желимо достићи наш кључни циљ, а то је задржавање нивоа стационарног становништва у Српској, мора се редефинисати популациона политика која обухвата финансијска давања, али и значајан број нефинансијских мјера које подразумијевају стварање свијести о неопходности рађања", рекао је Пашалић новинарима.

Он је навео да су унутар демографског оквира кључни људски ресурси који носе развој у привреди и непривредној дјелатности. Пашалић је истакао да се процјењује да ће у Републици Српској у наредних пет година 100.000 људи са својом старосном границом изаћи из радно способног становништва, а ући око 57.000 људи, што представља забрињавајући дефицит од око 43 одсто.

"Ово су озбиљни показатељи у једном средњорочном петогодишњем периоду, а питамо се шта ће бити за 15 или 20 година уколико не дође до крупнијих преокрета у демографском и свеукупном развоју којег нема без значајнијег демографског развоја", закључио је Пашалић.

Директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић изразио је бојазан да би у наредних пет година у Српској активна понуда радне снаге могла пасти испод 26.000 људи.

"То је пад од више од 100.000 људи. Изражавамо забринутост и позивамо институције Републике Српске да о овом проблему заједно разговарамо са социјалним партнерима и да на тематској сједници покушамо пронаћи рјешења у смислу боље наталитетне политике и редефинисања система социјалне сигурности", рекао је Аћић.

Он сматра да је расправу о лошим демографским показатељима требало водити прије доношења Програма економских реформи у смислу да се програм економских реформи прилагођава наталитетној политици.

Директор Фонда пензијско-инвалидског осигурања Републике Српске Младен Милић рекао је да се пензијски системи који почивају на принципу међугенерацијске солидарности свуда у свијету налазе у незавидној ситуацији када је ријеч о самоодрживости због смањења односа радно ангажованог становништва и корисника права.



(БН телевизија/Мондо.ба)
(Фото: Илустрација)