Интервју - Гудурић: Мело нек' опрости, морам у одбрану!

У новогодишњој посети МОНДУ, млади кошаркаш Звезде говорио је о циљевима, животу у црвено-белом, како жели да буде посматран, како (више) не прославља кошеве и како ће последњих годину и по заувек памтити.

Кошарка 29.12.2016 | 21:45 Година на измаку још једна је коју ће бек Црвене звезде мтс Марко Гудурић памтити по добру и по јако лепим стварима.

Прве титуле, прва финална серија са "вечитим" ривалом, први позив у "А" репрезентацију, успешан старт актуелне сезоне... Пријатни догађаји и победе ређали су се 2016. у животу великог талента црвено-белих. Упитан да у реченицу сведе урађено, Марко искрено, уз осмех, каже:

"Ко је могао да претпостави да ће се све овако издешавати?".

Гостујући у МОНДУ, Гудурић се у новогодишњем интервјуу осврнуо на успехе које су његови саиграчи и он остварили у претходних 12 месеци, почев од хронолошки последњег - наставка импресивног низа победа црвено-белих у АБА лиги (25 у серији).

"Баш сам пре неки дан наишао на тај податак, да нам је укупан скор у АБА лиги у овој години 27-2. То је заиста низ за поштовање и драго ми је што сам био део и прошлосезонске и садашње екипе. АБА лига је приоритет и то се зна. Доста се прича о карактеру, а мислим да га управо показујемо у овој борби на два фронта, уз овакав распоред... Максимално смо одговорили на изазове, све иде како треба и надам се да ћемо и наставити овако".

"Звезда, Евролига, живим сан и засад је довољно"

На новогодишњем коктелу Звезде пре 12 месеци, Марко Гудурић био је најтраженији играч црвено-белих. Као један од хероја пласмана екипе у Топ 16, као нови љубимац навијача, ушао је у годину на измаку праћен великим очекивањима.

Годину касније, осмех је и даље на његовом лицу.

"Да, сећам се и да сам се (на том коктелу) ознојио од толиких обавеза и да није било лако, јер и иначе се доста знојим (осмех). Заиста, комплетна прошла сезона и почетак ове, све је било савршено. Често су ме новинари питали да подвучем црту испод последњих годину и по и заиста и даље не знам шта бих рекао. Све ово је и даље велики, огроман корак за мене. Пресрећан сам, презадовољан и захвалан. Скоро сам баш размишљао, сам наступ за Црвену звезду у Евролиги је нешто о чему сам сањао и маштао као мали, самим тим што живим сан - то ми је довољно. Пресрећан сам заиста. Не бих да користим неке превелике речи, али то је неко осећање потпуног задовољства. Ето, то осећам".

Посматрајући уназад, лако је оценити да је Гудурић у 2016. остварио добар део зацртаног. Који је план за 2017?

"Заиста, ко је могао да претпостави да ће се све овако издешавати? Опет, с друге стране, поставио сам себи неке циљеве, а они су краткорочни и односе се на сваки следећи дан - да сутрадан урадим добар тренинг, да урадим све што могу тог дана и тако је било и раније. ’Дати максимум у сваком тренутку’, то је моја логика и прича којом сам се увек водио. Све се кад-тад врати. У спорту је специфично, а у кошарци поготово, да се рад који данас уложиш не враћа одмах, већ после одређеног времена, тако да је на мени да радим, да наставим да будем поштен према игри и према том односу, па да се надам да ће се то вратити на још бољи начин".

Компликован распоред, честе утакмице и напоран режим путовања не остављају много простора за индивидуални рад. Ипак, упитан на којим елементима жели да напредује у 2017, бек црвено-белих каже:

"Тренутно је, нажалост, то јако тешко. Специфична је сезона и веома је напорно. Десило се да смо у оном периоду од 15 дана путовања буквално били без иједног тренинга на ком бисмо играли ’пет на пет’. Значи, били су само тренинзи опоравка, теретана, евентуално скаутинг, акције и шут. Заиста нема простора за индивидуални рад. Ипак, поготово ми млађи играчи остајемо после тренинга и радимо на томе. Лично, мислим да би требало да највише напредујем физички, а генерално - не бих издвајао детаље. Требало би и дефанзивно и офанзивно, у свему. Растемо заједно као екипа и индивидуалци се одатле стварају. Тако сам увек и радио, никад нисам радио појединачне ствари. На пример, то што сам леворук никад није значило да ћу само да радим у 'лево, лево, лево'. Не, већ се увек трудим да потенцирам оно што ми је теже. Ако вежбам игру у тежу страну, онда идем ка њој. Можда то никад нећу урадити на утакмици, али можда ми баш у неком тренутку затреба и ето, то радим".

"Кармелова прослава? Више не"

Посматрајући велике играче, светске звезде, Гудурић се труди и да "упија" њихове потезе. Примера ради, прати леворуке НБА звезде Хардена и Ђинобилија, свог омиљеног играча - Кармела Ентонија...

"Волим да погледам, трудим се да испратим њихов стил, промене које праве. Сада не успевам колико бих хтео, нажалост, али се трудим да видим шта раде Харден, Ђинобили, ти леворуки играчи. Док сам био млађи, Коби Брајант је био баш ’Број 1’. Тачније, Кармело Ентони и Коби. Наравно, Џордан је ван сваке конкуренције, али кад сам почео да пратим кошарку, Коби је био први и најбољи суперстар и од њега сам скидао потезе. Волим у слободно време да пустим неки документарни филм или да нађем било шта о њима".

Не тако давно, у дресу ФМП-а је знао и да прослави тројке у Кармеловом стилу, али то одавно не ради.

"Па да, претпоставио би онда о коме се ради и да ти нисам рекао. Ево, сад се тога присећам, јесам пар пута тако славио... То сам радио због њега - због Мела наравно, али не смем то у Звезди, због тренера (осмех)... Био сам млађи, сад сам мало старији, уз Радоњића и екипу сам неке ствари променио, па нема много места за прославу поена. Кад се да кош, сада се одмах гледа даље, мора да се игра одбрана", насмејао се још једном.

"Шта ме покреће? Није напад..."

Шта Марка Гудурића покреће на терену?

"Најсигурнији сам када одиграм добру одбрану. То ме највише покрене".

Многи ће се изненадити тим одговором...

"Па добро, већина, а вероватно и сви ме гледају као нападача, али кад добро одиграм одбрану онда знам да имам и кредит код тренера, а то ми онда даје самопоуздање за шутеве, за креацију у нападу. Дакле, одбрана и можда нека украдена лопта, изнуђен фаул, нека добра тимска ротација, скок... Наравно, и лакши поен, волим кад ми први поен буде лако полагање, слободно бацање или контра ’један на нула’. Волим да тако уђем у утакмицу и углавном добро одиграм када тако почнем".

Нападачки, Гудурић је залет у великој победи над Реалом прошле недеље ухватио јако важном тројком. У том тренутку, славље целе клупе и емотивна реакција Дејана Радоњића јасно су показали колико је свима у екипи тај погодак значио. Буђење популарног "Гудуре" после нервозног периода, у којем није успевао да ухвати ритам, било је јако важно свима.

"Да, значило је свима на клупи, значило је и мени, јер сам у последње време био ван ритма и, да тако кажем, нисам пружао најбоље партије које су сви очекивали од мене. Ипак, као што рекох - тренирам, радим са екипом, индивидуално остајем и мислим да ће се то вратити. Такав смо тим, да је свима драго када саиграч да кош и много ми је драго што је тако. Добар део тима од прошле године је остао и то функционише како треба. Веома ми је пријатно да радим и играм са овим момцима. Нема љубоморе, зависти и мислим да можемо баш да урадимо добре ствари ове године, под условом да останемо здрави".

"Дочек у Прибоју, загрљај и сузе на степеницама... Заувек!"

У осврту на Гудурићеву 2016, јако важно место заузима и репрезентација.

Селектор "орлова" Александар Ђорђевић уврстио га је у шири састав екипе, а задржао га је међу светским и олимпијским вицешампионима и на другој фази припрема, уочи пута на Олимпијске игре у Рио.

"Како је почела прошла сезона, тако се и завршила, на још и бољи начин. Након финала и освојених трофеја, уследио је позив за ’А’ репрезентацију, то је највећа привилегија и мотивација. Много ми је значило само то што сам упознао те људе, био са њима, посматрао их не само на телевизији, већ другим очима, гледао изблиза како се понашају, како приступају обавезама, какав однос имају један према другом... Баш значи када све то доживиш, када радиш са селектором, то је посебна ствар. Сви знамо ко је Сале Ђорђевић. Била ми је велика част да га упознам, да ми да савет и да будем у тој причи. Све то је велико искуство и надам се да ће репрезентација дуго година бити у врху европске и светске кошарке".

... и то са њим у саставу?

"Наравно, увек ми је то циљ. За мене је тај дрес светиња. То ми је баш сами врх. Код нас су спортисти више везани за дрес репрезентације него у другим државама, тако смо сви васпитани, то нам је циљ и амбиција да будем део тога"

Званично најбољи играч Европског првенства за младе 2015. и даље памти скоро сваки детаљ дочека који му је родни Прибој приредио претпрошлог лета, када је стигао у град са континенталним златом.

Као што обично и бива, његово место пригрлило је тај успех као сопствени, јер је један од тамошњих "клинаца" успео, а Гудурићу је то посебна част.

"Заиста је прелеп осећај. Кад си у Звезди имаш и другаре партизановце, којима је наравно драго да успеш, али кад си у репрезентацији сви ти честитају, дају неке савете, причају... Искрено, није ми тешко и да читам и да одговорам на поруке, да причам са њима. Драго ми је што сам из малог места дошао до 14 играча у репрезентацији, да сам уопште био помињан у тој причи. Све то доста значи за моје у Прибоју. мислим да су поносни. Прошле године био сам у општини код градоначелника, после и на вечери и све ми је то било и изненађење, јер тамо то није пракса, вероватно зато што није ни било пуно сличних прилика"

"Посебан је то осећај, кад се вратиш кући, ту си одрастао, одатле си кренуо... Баш је лепо. Емоције су ми биле заиста, заиста јаке", присетио се Марко и као да је поново проживео тај дан.

"Огромна је то срећа. Мене су сачекали моји, најпре отац, па после и остали. Док сам се пео до стана, сви су изашли на степенице. Било их је бар 30. Стричеви, сестре, браћа, ујна, ујак, тетка, баш сви су били са децом и док сам се пео уз степенице поздрављао сам се са свима. На врху су ме чекали брат и мајка и заувек ћу памтити тај тренутак, тај њихов загрљај... Почео сам да плачем и нисам могао да се зауставим". 

"Кливленд или Голден Стејт? Опет си изненађен?"

О љубави према НБА лиги и тамошњој кошарци већ је неколико пута јавно говорио. Наведене симпатије према Кармелу, јасно, чине Њујорк његовим омиљеним тимом.

"Изнервирао се кад су на Божић изгубили од Бостона. Направили су ове сезоне добар тим, довели појачања, али тешко да поред Кливленда и Голден Стејта неко може нешто да уради, ипак су они уз Сан Антонио највећи фаворити. Ту је и Оклахома, која игра добро, Хјустон игра баш добро, али мислим да на Истоку нема нико шансе поред Кливленда.

На питање "Кливленд или Голден Стејт?", Гудурић каже:

"Кливленд, наравно... А, сад си сигурно мислио да ћу рећи Голден Стејт, због њихових шутева и тројки? (осмех)", застао је, па још једном осетио потребу да објасни како види кошарку:

"Заиста не волим да само тако посматрам себе, као шутера, јер волим све да радим - и да играм на ниском посту и да асистирам, да користим леву и десну руку... Не схватам себе тако, иако сам се засад на тај начин представио свима. Трудим се да радим све, а не само тај шут".

Стога, јасно је и да му је Леброн Џејмс дражи од Стефа Карија, Кевина Дурента, Клеја Томпсона...

"Заиста уживам у Леброновим играма и мислим да би сви требало да уживамо у томе што сада ради, док је на врхунцу, исто као и они који су имали прилику да прате Џордана и Булсе у њихово време. Верујем да је ово сада нешто слично томе. Када се Леброн нападачки и одбрамбено заинати, са оном енергијом и блокадама из леђа, све то баш моћно изгледа"

У 2016, Гудурић је у последњем тренутку повукао пријаву за НБА драфт. У јуну 2017. са већом пажњом ће посматрати тај спектакл.

"Када је реч о мом одласку у НБА, заиста немам неки одређен циљ. Остаје нада, жеља, јасно је да је свима сан да тамо заврше када почну да тренирају, али никакве посебне припреме не радим у вези са тим. Идем од утакмице до утакмице, од тренинга до тренинга, спремам се, играм за Звезду и ако из тога нешто изађе - бићу презадовољан. Видећемо шта ће бити".

И у клубу и у репрезентацији сретао се са бившим, па и садашњим НБА играчима. Са једним је био и цимер на припремама репрезентације.

"Кузма (Огњен Кузмић) је био у НБА, Недовић са њим такође, па смо тренирали један с другим. Причао сам са обојицом о томе, као и са Јокићем, мојим цимером из репрезентације. Рекао ми је да је та физичка спрема највећа разлика у односу две кошарке. Потврдио ми је да су другачија правила, све, лига као лига... Једног дана - можда се и нађем тамо. Што да не? Надам се и не бих имао ништа против, наравно"

Ипак, о НБА лиги као сну, Гудурић ће размишљати када досања сан кроз који сада пролази. У 2016. направио је још неколико великих корака и још конкретније наговестио да се од њега могу очекивати велике ствари.

"Путовања и брза храна на аеродромима"

Минулог лета, на припреме је дошао "затегнут" од индивидуалног рада, мршавији и спреман "као пушка". И на тај сегмент обраћа пажњу, колико је то могуће у овим околностима. "Кондиционом тренеру Гагију (Драгану Гачевићу) је та наша исхрана током сезоне баш велики проблем и излуди од тога, али некад немаш другог решења на аеродрому него да поједеш нешто нездраво. Наручиш неки сендвич, неку пасту, бургер... Летос сам имао слободног времена, био сам код куће у Прибоју, у консултацији са Гагијем имао сам и одређен режим исхране и смршао сам бар пет килограма у односу на крај прошле сезоне. Сад сам се вратио на своју тежину, радим и у теретани, али у суштини тренери воде рачуна о свему, све је то испланирано и кад смо на гостовањима у хотелима имамо прилику да се здравије хранимо".

Извор: мондо.рс