Интервју - Пеђа Мијатовић: Партизановци, игра Партизан!

Легендарни фудбалер Партизана Предраг Мијатовић коментарише "дефицит" публике на утакмицама црно-белих. Велике похвале на рачун Ивице Илиева. Порука за младе играче.

Фудбал 31.12.2016 | 23:00 Давних 60-их година прошлог века, када је прављена чувена генерација "Партизанових беба", настао је слоган: "Игра Партизан!".

Тај, за то време сјајан маркентишки или пропагандни "поклич" био је позив за публику да долази на стадион ЈНА да би гледала Партизан без обзира на име ривала. И публика је заиста долазила у масовном броју да гледа сјајне партије грача у црно-белим дресовима.

Деценијама касније, стадион на Топчидерском брду, углавном, зврји празан, осим када Партизан игра против Црвене звезде или неку европску утакмицу. О разлозима за више него скромну посету утакмицама у Хумској написали смо текстове и текстове, редове и редове... Апсурд је да број гледалаца на стадиону није повећан чак ни када Партизан бележи победе у серијама, као што је то био случај минуле јесени.

У интервјуу за ТВ Партизан, легендарни фудбалер црно-белих, потом играч мадридског Реала, па његов спортски директор, Пеђа Мијатовић, дотакао се и те теме.

Упитан како он то објашњава, Мијатовић је најпре дубоко удахнуо:

"Ух!".

Уследила је краћа пауза, а онда и његово виђење овог проблема:

"Навијачи Партизана су, не бих рекао размажени, али су 'компликовани' увек су тражили и траже нешто другачије. И са те стране могу да их разумем. Али, морају и да буду реални, баш као што сам ја, као навијач Партизана. Морају да схвате да постоје јаче лиге, бољи тимови. Ако су прави партизановци, могу и да се наљуте ако не иде, ако се губи, али морају да долазе на стадион. Морају да схвате да капацитет одређене генерације није као неке од пре 4,5 година, која је доминирала, освајала трофеје. Треба да траже и позитивне ствари у некој лошој утакмици или некој лошој генерацији. И Реалу се то догоди".

Мијатовић констатује да је лако бити навијач када је све добро.

"Није навијач онај који долази на стадион кад све иде како треба. Прави навијач је онај који иде на стадион и када тим има проблема, кад не иде све. Људи праве поређења гледајући неке јаче лиге и онда каже: 'Ето, види како ови играју'. Погледаш утакмицу шпанског или енглеског првенства и одеш на наш стадион и видиш разлику у ритму и интензитету утакмице и кажеш: 'Тјее, ово и није нешто' и онда си љут. Треба бити реалан и схватити да је то твој тим, да си ти Партизановац и долазиш на стадион да бодриш свој тим. Ни Барселона, ни Реал не добијају сваку утакмицу. Мени би било драго да је стадион пун без обзира на противника са којим Партизан игра".

Један од разлога због којег навијача Партизана нема на стадиону, него су се више претвприли у "дигиталну публику", јесте и тај што се из године у годину продају велики таленти, који одиграју сезону, полусезону, неретко тек утакмицу, две или ниједну (Матија Настасић је прави пример и није једини).

Одлив младих играча из српских клубова је неминовност, јер од тога клубови живе и то је свима јасно. Опет, где су паре од продаје тих играча? Врзино коло!

Мијатовић је сагласан да млади играчи треба да "стану на лопту", односно да не јуре у иностранство, јер нису још стасали.

"Било би добро кад би млади играчи добили минутажу, јер ће, кад се појави прилика да оду у иностранство, имати мање проблема да се адаптирају. Клубови морају да пуштају младе играче да иду, а опет они нису спремни за те лиге - ни као личности, ни фудбалски. Ритам тих лига је бржи и другачији, него ритам нашег првенства. Не знам да ли ће у блиској будућности бити боље. Ми смо имали срећу да се формирамо као играчи и личности у јакој лиги, па смо тек са 23, 24, неки са 26 година, одлазили. То је већ формиран играч. То данас, нажалост, није случај. Али, талента ће увек бити код нас", каже некадашњи репрезентативац.

Као прави пример за своје речи навео је Уроша Ђурђевића који се вратио из иностранства и заблистао у Партизану.

"Отишао је врло млад, као талентован играч, међутим, иако је то холандска лига, која није у ТОП 5 лига у Европи, и тамо је ритам другачији него код нас. Он није био спреман, према мојој процени. Имао је таленат. Од странаца се, међутим, тражи, да поред талента, праве разлику и немају времена за адаптацију. Чим имаш проблем играш све мање и мораш да одеш из клуба, напустиш ту лигу. Много је важно да ли је играч срећан у клубу, да ли игра, да ли добија шансу.. Драго ми је што се вратио и он може много да помогне Партизану, а зашто не, кроз коју годину оде и из Партизана поново у иностранство и направи сјајну каријеру".

Поменувши странце који праве разлику, Мијатовић је истакао да је Партизан погодио са двојицом Бразилаца - Евертоном и Леонардом, који су радили управо оно што се од њих очекује. А с тим у вези похвалио је и једног од најзаслужнијих што су они доведени - спортског директора Ивицу Илиева.

"Ивица одлично ради, он је дечко који зна шта хоће", каже Мијатовић, који као бивши колега (био је спортски директор Реала) врло добро зна шта све та функција значи.

"Спортски директор није само особа која прави спортски пројекат, доводи и продаје играче. Он је кључни човек у свакодневној едукацији свих тих играча. Он треба да даје савете, да помогне тренеру који можда има неки конфликт са играчем. Тренер је, наравно, врло битна функција, али тренер у много случајева не може да 'исконтролише' 20+ играча, јер сви они желе да играју. Зато је ту директор који разговара са играчима, да их опусти, да да подршку и да тим, на неки начин, приближи играче људима из врха клуба, који воле да знају или мисле да знају много о фудбалу. И кад поставе небулозно питање, треба да им одговориш, објасниш... То се мени дешавало у Мадриду и много људи не зна, али реагују позитивно на та објашњења. Ивица то ради веома добро. Није лако доносити одлуке коју ће коментарисати сви - и навијачи, и новинари, и играчи, јавност... сви они мисле да знају посао боље од онога који тај посао ради".

Година која је на измаку обележена је великим превирањима у Партизану. Појединих дана кључало је као у лонцу, генерални директор Партизана Милош Вазура и његово обезбеђење је нападнуто, разишли су се они којуи су годинама били пријатељи и који су годинама заједно водили клуб...

Мијатовић, иако живи у иностранству, пратио је дешавања у свом бившем клубу. О томе каже:

"Врло чудно ми је све то изгледало. Поготово кад сам видео ситуације са људима са којима сам радио, сарађивао. Не живим у Србији па онда добијам информације са стране и тешко ми је да проценим да ли добијам праве информације. Ти институционални проблеми које је имао Партизан су се сигурно одразили и на терен. Видим да су се те ствари на неки начин решиле, али нисам на најбољи начин схватио ко у тој гужви шта хоће и због чега то хоће. Ни данас ми није јасно, али ваљда ћу једног дана добити праву информацију".

Ових дана (била) је актуелна прича о регионалној лиги, али је та идеја стављена "на чекање".

Мијатовић верује да би то, чисто спортски и фудбалски гледано, било сјајно, али...

"Одлична идеја, али нисам сигуран колико изводљива, с обзиром на то да је фудбал најпопуларнији спорт и другачији је концепт свега. Конкретно мислим на навијаче. И нисам сигуран да би то било безбедно. Спортски гледано то би сигурно допринело на квалитету. Али, на утакмицама није само спортски сегмент важан, већ и оно пре и после утакмице. Не бих могао да кажем да су навијачи из овог региона фудбалски едуковани, већ су прилично компликовани и имамо прилике да гледамо гужве, конфликте. Замислите да се навијачи из Србије скупе у Хрватској и избије неки конфликт, па то би онда било стварно страшно. Фудбалски би свакако било позитивно, али не знам колико је то изводљиво. УЕФА треба да процени да ли је свест наших навијача позитивна да се у тај пројекат уђе".

ПАРТИЗАНЕ, ЖЕЛИМ ТИ ТИТУЛУ!

"Радује ме што је Партизан изашао из резултатске кризе и јуриша на освајање титуле. Ако буде наставио овако да игра, мислим да Партизан може до титуле".

Извор: мондо.рс