Вишеструки убица пуштен на слободу!

Михајло Храстов, осуђен на четири године затвора за убиство 13 и рањавање двојице српских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. године, пуштен је на условну слободу?!

Босна и Херцеговина 22.12.2016 | 18:40 Његов адвокат најављује "процес свеобухватне рехабилитације тог јунака, а не злочинца домовинског рата".

Пред карловачким Жупанијским судом потврђено је да је Храстов пуштен 9. децембра, прије истека укупне казне која је могла трајати до 18. фебруара 2018. године, с обзиром на то да су у укупну казну урачунати и његови ранији боравци у притвору и затвору, све по истом предмету.

Према ријечима Јасне Радман, портпарола карловачког суда, раније осуђениково пуштање одобрила је Комисија за условно отпуштање 19. септембра.

Према том рјешењу, "осуђеник је условно отпуштен са издржавања казне затвора, а условно отпуштање траје од 9. децембра 2016. године до истека времена за које је казна изречена - 18. фебруара 2018. године".

Истим рјешењем, Храстову је за тај период одређена "обавеза редовног јављања карловачкој полицијској станици".

Адвокат Крешимир Вилајтовић истиче да је за Карловчане и многе хрватске ветеране из рата деведесетих година прошлога вијека Храстов "јунак домовинског рата, а не злочинац", те најављује "исправљање неправде".

Он објашњава да ће бити покренут процес рехабилитације кроз који ће јавност сазнати "праву истину и увидјети да су осуђујуће пресуде Врховног и нижих судова дубоко неправедне".

Он је осуђујућу пресуду којом је Храстов за вишеструко убиство Срба добио четири године затвора, назвао "црном рупом хрватског правосуђа, судачким и политичким игроказом у функцији приступања Хрватске ЕУ".

"Правосуђе је одрадило своје. Михајло Храстов сада је заслужио да у миру проведе са породицом два или три мјесеца, а након тога ћемо отворити пут новом процесу, одређеном облику његове рехабилитације", поручује Вилајтовић, а преносе хрватски медији.

Двадесет првог септембра 1991. године припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу, испред моста на ријеци Корани, зауставили су два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.

Они су након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном, активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели "крвави пир" - тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Од четворице преживјелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође, са тешким повредама, извукао испод мртвих сабораца.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу, у мају 1992. године, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника "посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац", због кривичног дјела против човјечности и међународног права - противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Жупанијски суд у Карловцу је три пута /1993. 2002. и 2007. године/ оптуженог Храстова ослобађао оптужбе, тврдећи да је он "поступао у нужној одбрани", док га је Врховни суд Хрватске, у другом степену, у мају 2009. први пут прогласио кривим и осудио на казну затвора на осам година.

Онда је тај исти суд, у трећем степену, у новембру 2009. преиначио казну на седам година, да би потом Уставни суд Хрватске у децембру 2010. године укинуо пресуду због "процедуралних разлога".

На поновљеном суђењу Врховни суд је Храстова 7. септембра 2012. године осудио на четири године затвора, иако је за ово дјело запријећена минимална казна од десет година.

Суд је примијенио одредбе о законском ублажавању казне узевши Храстову као значајну олакшавајућу околност "проток времена од скоро 22 године од учињена дјела, што је утицало на оптужеников живот, породичне и друштвене односе и професионалну каријеру, па и здравље".

Утврђено је и да је Храстов био "битно смањено урачунљив" током извршења дјела.

Извор: Срна