Пуно емоција: Тео писао десетогодишњем себи...!

Прочитајте писмо које је Милош Теодосић написао малом Милошу Теодосићу који има само 10 година и који није свестан шта га очекује у животу.

Кошарка 23.12.2016 | 18:45 Милош Теодосић обележио је европску кошарку 2016. године.

Ово је, у сваком смислу, била његова година.

На измаку, свестан да је већину дечачких снова остварио, одлучио је да напише писмо десетогодишњем себи. Ево шта је имао Тео да поручи малом Милошу...

"Ћао Милоше!

Имаш десет година сада и нико те још не зове Тео. Тренираш у Ваљеву са братом и сањаш да отпутујеш негде. Можда да једног дана одеш у Београд и заиграш за било који тим, да будеш део веће спортске организације.

Ти си обичан момак као и сви твоји другови – ниси зао, али си помало пркосан и несташан. Проводиш већину времена на улици играјући се са друговима и срећан си због свог распореда: намање осам сати на улици, осам сати у школи и два сата у кревету. Сада можеш само да сањаш о медаљама и гледаш утакмице репрезентације Југославије са звездама попут Бодироге, Ђорђевића, Дивца, Даниловића...

Сигуран сам да је немогуће да оствариш њихове успехе па чак и да размишљаш о томе. Ти циљеву делују предалеко и превисоко да би их дохватио. Али ти си, Милоше, сада у Ваљеву.

Тако да, дозволи ми да се представим. Ја сам Милош Теодосић или како ме већина саиграча зове – Тео. Имам 29 година и рећи ћу ти колико ће посебан и спектакуларан твој живот бити.

Твоја породица биће ти највећа подршка у животу, слушај савете које ће ти дати и потпуно им веруј. И то не само оно што се тиче кошарке, већ и све друго. Никада нећеш постати ја без породице.

Реци много пута 'хвала' свој садашњем тренеру, јер те учи како да волиш ову игру. Не тера те да пролазиш кроз напорне вежбе или запамтиш велики број комбинација. Запамти све његове приче, јер ти говори како да заволиш кошарку. Та љубав је вечна. Никада не прескачи школу, мораш да добијеш добре оцене или ти тренер неће дозволити да дођеш на тренинг.

За девет година бићеш апсолутно сигуран да је кошарка твој живот, заувек. Наредне године, већ ћеш играти у Грчкој – биће то твој први велики професионални искорак – Олимпијакос Пиреј. Те 2010. године ФИБА ће те прогласити најбољим кошаркашем Европе. То ће бити помало лудо, јер ћеш имати само 23 године, али веруј ми да је заиста тако.

Напустићеш Грчку и преселити се у Русију, где ћеш имати личне успоне и падове. Велике успоне и болне падове. Борићеш се са бројним конкурентима, али најважније – борићеш се против свог карактера. Биће тешко, али ће ти помоћи да постнеш чвршћи, биће ти потребно четири године да разумеш сваку грешку коју си направио и успећеш у Москви.

Али награда за твој напоран рад биће немерљива – бићеш звезда националног тима Србије и предводити екипу до историјског сребра на Светском првенству и потом Олимпијским играма.

Коначно ћеш освојити Евролигу са ЦСКА. И свака особа у Ваљеву ће те сматрати легендом.

Ако не успеш, веруј ми – ОК је. Настави, ради напорно. Видећеш", написао је легенадрни српски кошаркаш а објављено је на сајту ФИБА.

Извор: мондо.рс