Исповест - Драган Стојковић Пикси: Унука ме је препородила!

Херој генерација навијача Црвене звезде и државног тима и власник многих титула и звања, за “Блиц” каже да су све то битне ствари, али да ништа од тога не би остварио без породице.

Фудбал 23.12.2016 | 00:00 Драгану Стојковићу, легенди Црвене звезде, југословенског и српског фудбала, на питање о новој животној улози, засијале су очи и измамиле широк осмех.

Пикси - деда, како то звучи?

- Још ми необично одзвања то “дека”, веровали или не. Фантастичан је осећај. Фасциниран сам унуком. Индија Роуз је унела неке нове, до тада непознате осећаје у наше животе. До момента док нисам сазнао да се ћерка Ања породила, треперио сам. А када је бебица угледала светлост дана, она је постала центар нашег света! Највећи дар који смо могли да добијемо - каже Пикси за „Блиц“.

Колико новопечени дека проводи времена са унуком?

- Ма, не одвајамо се! Од како су ми престале обавезе у Кини, у новембру, одмах сам долетео да је видим. Уживамо сви у заједничком времену, у шетњама, смејемо се. Ћерке су моје благо, али унука... То је сада већ потпуно друга димензија. Пресрећни смо. До 9. јануара, када ми почињу припреме са клубом, немам намеру да се одлепим од ње. Она је супер беба, нон-стоп је насмејана.

Супруга Снежана стоји иза вас, ћерке Андреа и Ања су лепотице, стигла је и унука?

- Због тога сам најбогатији на свету. Породица је, када се повуче животна црта, једино што је и важно, што тера човека да се бори, она која даје пут и усмерава. Стуб је, наравно, Снежа. Она је почетак и крај.

Ваша заједничка прича дуго траје?

- Ето и то је доказ да смо права ствар. Успели смо да брак одржимо баш како треба, заправо он је све бољи и бољи. Замислите кроз шта је све Снежа прошла са мном, и кроз шта још пролази. Нарочито када не иде све у мом послу како треба. Даје ми замајац. Стоји увек иза мене, то није флоскула, већ истина. Без Снеже не бих био ту где јесам. Није лако са мном. Хвала јој на свему и што ме трпи све ове године.

Продужили сте летос уговор са Гвангжу Р&Ф до 2020?

- Када су нас сви отписали прошле сезоне, да ћемо да испаднемо из лиге, ми смо дошли до тога да смо завршили као шестопласирани. Није било лако. Кинези су по природи нестрпљиви. Али, ово је био доказ да ме уважавају и цене оно што сам урадио. А то је да играмо лепршав и фудбал за око. Уосталом, ја сам гајио такву игру и као фудбалер, зашто бих мењао стил као тренер.

Били сте “јапански”, сад сте “кинески цар”?

- Те су ми надимке други давали, помало ми је и непријатно због тога. Ја сам само један обичан човек. Стремим да будем још бољи, и у послу, али и у животу. Унука ће допринети томе вероватно највише. Због ње се и осећам се као цар, али породице Стојковић.

“Златна лопта“ је привилегија

Пикси је јуче добио признање од ФСС - “Златну лопту” за најбољег српског тренера у 2016.

- Ја сам неко ко је често био на подијуму, али ова награда за мене је нешто посебно. Имам обавезу да на најбољи начин представљам своју земљу, мислим на понашање и остварене резултате. За мене је “Златна лопта” привилегија.

Тадић је мој наследник

Душан Тадић такође носи надимак Пикси.

- То је леп надимак - када кажеш Пикси, помислиш на леп фудбал. Али, ја му тај надимак не бих дао, он је мој и ничији. Шалим се. Тадић је универзалан играч, фантастичан индивидуалац, техничар какав се ретко виђа. Одлично му стоји десетка, то је за мене најлепши број на свету.

Извор: блиц.рс