Анализа: Стручњак за повратак играча у живот...!

Марко Николић за четири месеца оживео каријере петорице Партизанових фудбалера.

Фудбал 21.12.2016 | 22:30 На почетку је „наместио одбрану“, на крају напад, а у међувремену оживео каријере петорице играча.

Марку Николићу капа доле за учинак у другом делу 2016. године. Од разваљеног и психички посрнулог тима направио је онај конкурентан за трофеје, „затегао“ дефанзиву до статуса најчвршће у лиги (само 13 примљених голова), у последње време распуцали су се и офанзивци и таман да ништа мимо тога није урадио заслужује да му челници Партизана честитају што их је спасао бруке ка којој су клизили тврдоглавим ставом да нема потребе мењати Ивана Томића после срамотне елиминације из Европе.

Урадио је знатно више од података у статистичким колонама. Знају то најбоље Марко Јевтовић, Ален Стевановић, Грегор Балажиц, Валери Божинов и Урош Ђурђевић, чије је каријере за тек нешто више од четири месеца оживео и(ли) вратио на прави фудбалски аутопут. А били су, сви заједно, у слепој улици, питање је да ли би се из ње извукли да 4. августа управа није вратила шефа струка ког је у марту 2015. необјашњиво отерала.

Николић је непрестано истицао како је пред њим велики посао, што само сведочи какав русвај у свлачионици и терену је затекао кад је прихватио понуду да почне други мандат у Хумској 1. Није било игре, није било голова, није било акција (публике, руку на срце, и даље нема, али о томе другом приликом). Ничега. А онда је 39-годишњи стратег најпре повукао потез који је имао за циљ добијање чврстине на средини терена и спречавања ривала да, као на мечевима са Заглебјем и Напретком, ствара шансе кад год пожели.

„Измислио“ је Марко Николић - Марка Јевтовића. Поверио му улогу осигурача, упарио саЕвертоном Луизом и од вечитог дербија до данас некадашњи везиста Новог Пазара на свакој утакмици уради онај прваљ део посла који мало ко види, али који струка изузетно цени. Истог тог Јевтовића само два месеца раније Иван Томић није видео „ни на мапи“, држао га је по страни и терао да на пријатељским утакмицама игра штопера. Е сад: није Јевтовић сила од играча за којег се отимају европски великани, али је Партизану завршио посао и сам себи подигао цену на тржишту. Да није било Николића напустио би клуб без обештећења (ако би га уопште неко купио), а данас вреди далеко више од 100.000 евра уложених у његов трансфер из Новог Пазара.

Слично важи и за Алена Стевановића. Његова каријера нашла се на низбрдици после одлукеИвана Томића да не буде чак ни у протоколу три од четири утакмице на почетку сезоне. Управа га је већ пројектовала за трансфер. Чак се прича да су се поједини руководиоци хватали за главу кад им је Марко Николић рекао да види некадашњег репрезенатативца у ротацији, говорили му „није то то“, међутим, јесењи део сезоне довео је то тога да некадашњи фудбалер Торина осигура место уз десну аут линију и одушеви саиграче од којих многи данас говоре да им је битнији за игру од, на пример, Леонарда.  Од меча са Вождовцем, у 12. колу, на коме је први пут био стартер, до оног са Јавором, на коме се повредио, Ален Стевановић је почео сваку утакмицу, али његове бројке (две асистенције, један гол) нису довољан приказ онога што је стварно донео Партизану на терену.

Николић је на сцену вратио и Грегора Балажица. После опоравка од повреде предњих укрштених лигамената, Словенац се препоручио Томићу током припремног периода, чак га је овај уигравао у стартних 11, онда кад је почела сезона склонио и морао је да чека све до доласка новог тренера да би заиграо. Био је коректан. У неким утакмицама, као на пример на вечитом дербију, врло добро сарађивао са Николом Миленковићем и ревитализовао каријеру. Једина невоља за Партизан је што то неће наплатити, пошто јеБалажицу истекао уговор и Топчидерско брдо је пре неколико дана напустио без обештећења.

Још двојица фудбалера Парног ваљка озарених лица су дочекала именовање Марка Николића и колико им прија сарадња са њим показали што малтене у свакој изјави за медије истичу утицај тренера и хвале његов стил игре. Први је Валери Божинов, који јесте у финишу јесени имао неколико промашених зицера, међутим, ваља подсетити да је једини погађао у оном делу сезоне кад је Николић тек сео на клупу. А Томић га, на пример, није ни водио на реванш у Пољску. На крају по пет голова и асистенција није ни толико лоше за момка који има 30 година.

Други је Урош Ђурђевић, одлучан да прихвати други позив из Хумске 1 (лета 2015. хтео гаЗоран Милинковић) само зато што је с друге стране жице био тренер чију метологију је спознао у Раду. И вратио му је, постигавши чак 11 голова на 15 утакмица, што му је, изузимајући млади тим Витесеа, најбољи учинак у каријери. Она сама је била обавијена неизвесношћу после раскида уговора са Палермом и пропалих преговора са Црвеном звездом.

Код Марка Николића шансу да брани добио је Филип Клајић, с тим да се од њега тек очекује да покаже да је голман за Партизан, чак је и заборављени Лазар Ћирковић одиграо једну пријатељску утакмицу, али с друге стране - колико год био добар о „оправљању“ појединих каријера - има критичара који могу, с правом, да питају Партизановог тренера:
„Где су...?“

На пример: голман Немања Стевановић доведен из Чукаричког. Талентиовани везистаУрош Дамјановић враћен са позајмице из Синђелића. Или, исто тако, зашто је успорен развојМирослава Богосавца, пројекат звани „Душан Влаховић“, као и шта се десило са Немањом Михајловићем.

Уместо речи како не може 15 играча истовремено на терен, Марко Николић ће најбокљи одговор понудити ако на пролеће, осим јурњаве за Црвеном звездом, настави да се бави и оживљавањем појединих каријера. Иде му од руке.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс