Сексуална зависност: Мит или стварност?

Бројни људи за себе кажу да су зависни од секса. Поставља се питање, да ли је то уопште стварна болест?

Свијет 19.12.2016 | 07:54 Сексуална зависност контроверзна је тема међу психотерапеутима. С једне стране постоје људи који сумњају у то да секс може изазвати зависност, а с друге стране постоје неки које ће рећи да код малог броја људи секс може постати деструктиван и изазивати зависност као и било која дрога.

Изазива ли секс зависност?

Највећа расправа води се око тога може ли секс изазвати зависност, као што то могу наркотици или алкохол. Неки ће рећи да секс може утицати на људски мозак на сличан начин као што то ради алкохол, други ће рећи да је зависност од секса сличнија зависности од коцке. Тренутно је зависност од коцке једини поремећај који је ушао у ДСМ-5 (Дијагностички и статистички приручник), својеврсну свету књигу за дијагнозу и класификацију поремећаја у свијету, а да зависници не користе неке супстанце већ само понашање се сматра зависношћу.

Како то каже Роберт Вајс, чак ни сам чин полног односа није проблематичан.

"Не користимо врсту алкохола у дијагностиковању алкохолизма. Зато не биљежимо колико често или у којим условима неко има односе. Дијагноза зависности од секса темељи се на томе колико проблема у свакодневном животу ствара секс", рекао је Вајс за Си-Ен-Ен.

Најједноставније би било обратити се научницима који су провели истраживања на људима зависнима од секса. Међутим, тек ту почињу велике компликације зато што постоје истраживања у корист тезе да постоји зависност од секса, али и истраживања која побијају исту ту тезу.

Научна истраживања

Валери Вун, научница са универзитета у Кембриџу, прије двије године је открила да код мушкараца који су имали проблема с компулзивним сексуалним понашањем магнетна резонанца показује повећану активност у деловима мозга готово идентичну као и код људи зависних од дрога.

Наиме, испитаницима су показивали порнографске и спортске снимке и забиљежили су активност сличну као и код зависника којима су показали слике дроге. С друге стране, Никол Праус са универзитета у Лос Анђелесу, прошле године није успела да реплицира такве резултате на више од 122 испитаника. Показали су им сексуализиране фотографије и нису забиљежили било какве необичне активности у мозгу.

Успркос недостатку консензуса, сваке недјеље одржи се више од 1.000 анонимних састанака зависника од секса. Лијечење од зависности постало је права индустрија у САД-у гдје постоје више од 14.000 клиника за лијечење од зависности и зарађују више од 35 милијарди долара годишње.

Још је већина клиника усмјерена на лијечење од зависности од дрога и алкохола, али све више их пружа и лијечење од зависности од секса.

Зависност крије дубље проблеме

Психотерапеут Иан Кернер каже да му долазе људи који се брину да су зависни од секса, али да често имају неке друге проблеме. Долазе му људи с депресијом који мастурбирају или гледају порнографију да им прође вријеме. Долазе људи с биполарним поремећајем који може довести до раздобља хиперсексуалности, али ништа од тога није дијагноза зависности о сексу.

У неким ситуацијама постоји разлика у нивоима либида међу партнерима. Ако један партнер у вези има знатно већи либидо од другог, могу се бринути да су зависни од секса јер је тешко признати да су заправо различити.

Ипак, како каже Кернер: "Већина мојих пацијената прошири своју причу и на крају схвате неке друге проблеме осим секса. Зависност од секса најчешће је тек почетак разговора."

(Еxпресс.хр)
(Фото: Илустрација)