Трамп се дефинитивно окреће Русији?!

Прије 45 година предсједник САД Ричард Никсон промијенио је однос снага у троуглу СССР–САД–Кина, усредсредивши се на напредак у односима са Пекингом.

Свијет 18.12.2016 | 15:14 Барак Обама покушао је да се окрене према Азији, док би његов насљедник Доналд Трамп могао да се окрене од Кине према Русији, пише шеф пекиншке редакције „Вашингтон поста“ Џон Помфрет у колумни објављеној на сајту листа.

Никсон се 4. фебруара 1972. године састао са савјетником за националну безбједност, будуц́им државним секретаром Хенријем Кисинџером, да би размотрио предстојец́у посјету Кини. Кисинџер, који је вец́ успео да процени ситуацију у Кини током тајне посете, рекао је председнику да су „Кинези опасни као и Руси“. У историјској перспективи и опаснији, тврдио је савјетник.

“За двадесет година Ваш наследник, уколико буде исто толико мудар колико сте мудри Ви, ослањац́е се на Русе против Кинеза“, рекао је Кисинџер том приликом, а преноси "Спутњик".

Дипломата је предлагао предсједнику да „игра на равнотежу снага“, користец́и противрјечности Москве и Пекинга.

Троугао који чине Москва, Вашингтон и Пекинг уочљив је на свјетској позорници од времена Хладног рата, наводи новинар.

Педесетих година администрација Ајзенхауера је покушавала да унесе јабуку раздора између Хрушчова и Мао Цедунга, зближавајуц́и се са СССР-ом.

Десет година касније Никсон је преиспитао ту политику и окренуо се Кини, а неколико година касније Џими Картер је кренуо на све или ништа, покушавајуц́и да блокира ширење совјетског утицаја у Југоисточној Азији. Он је одобрио инвазију Кине у Вијетнам која се догодила пошто је Ден Сјаопинг постао први кинески лидер који је посјетио САД.

Много тога у понашању Доналда Трампа говори да новоизабрани предсједник САД разматра могуц́ност заокрета, наводи Помфрет.

Посредством саопштења, телефонских позива и постова на Твитеру Трамп је показао почетак нове, оштрије политике према Кини.

Новоизабрани амерички лидер је први пут после неколико деценија разговарао са председником Тајвана. Нешто касније Трамп је у интервјуу за „Фокс њуз сандеј“ рекао да сумња у исправност политике јединствене Кине, коју је Америка изабрала након историјске посете Никсона. Он је, такође, оптужио Пекинг за монетарне и трговинске махинације.

Доналд Трамп је позитивно настројен према Москви. На то указује позитиван тон његових изјава о Владимиру Путину и именовања Рекса Тилерсона и Мајкла Флина на функције државног секретара и саветника за националну безбедност. Обојици приписују везе са Русијом.

“Сада је питање у томе да ли ц́е Трампов преокрет функционисати у свијету који се веома промијенио у поређењу са периодом Хладног рата. Какви су циљеви, осим да се Пекинг доведе до бијелог усијања? И шта Америка мора да дâ Русији да би је истргла из загрљаја Кине?“, пише колумниста.

Односи Москве и Пекинга носе пословни карактер — они се међусобно подржавају у Савету безбедности Уједињених нација и воде заједничке војне вежбе у Јужнокинеском мору, наводи новинар. Поред тога, у протеклим деценијама Русија је Кини продала оружје у вриједности која премашује 30 милијарди долара.

Истовремено, кинеска економија расте много брже од руске, због чега би Кинези могли да сматрају Москву „млађом сестром“ Пекинга, док је педесетих година, на врхунцу кинеско-совјетског пријатељства, она била кинески „старији брат“.

Такво стање ствари не може да се допада Русији која је, очигледно, заинтересована за то да повец́а свој утицај у Азијско-пацифичком региону, наводи новинар.

„Као одговор на разговор Трампа са предсједником Тајвана Пекинг је упутио бомбардера да лети изнад Јужнокинеског мора. Русију води човјек који жели да обнови утицај земље до совјетског нивоа, када је СССР уливао страх земљама цијелог свијета“, сматра Помфрет.

Жеља Доналда Трампа да игра на „карту Кисинџера“ у таквом односу значи велику непредвидивост свијета у којем америчка моц́ више не може да се сматра ненадмашивом, закључује новинар.

(Новости онлине)