Интервју - Србија не воли људе са визијом: Сви све знају, само Ивица Илиев не зна ништа!

„У Партизану напокон има реда“, уверава спортски директор клуба из Хумске 1 у опширном интервјуу у коме је Леонарда и Евертона прогласио најбољим странцима у српском фудбалу свих времена!

Фудбал 18.12.2016 | 23:00 Најпре нада. Да може нешто да (се) промени, јер Партизан није ни имао спортског директора. Онда еуфорија. То је оно кад је говорио о „бомбама“ и најављивао спектакл у игри. Затим задовољство. Мада, многи би рекли да се освајање купа подразумевало. Па разочарање услед катастрофалних резултата на старту сезоне. И онда, кад је у очима Гробара почео да круни поверење, а од опозиције трпи критике, појавио се Ивица Илиев са Леонардом да Силвом Созом и Урошем Ђурђевићем, можда последњим адутима у бобри за своје идеје и неколико месеци касније заљубљеницима у црно-беле боје вратио исту ону наду о којој је говорио новембра прошле године, кад је стигао у клуб. Као функционер.

Апострофирајући да је сезона тек прешла половину Илиев после мало више од годину дана проведених на функцији првог човека спортског сектора делује као човек који је у међувремену стекао симаптије навијача и уверио их да уме да процени квалитет играча (овога пута ограничићемо се само на странце) потребних Парном ваљку.

„Кад се све узме у обзир, можемо да кажемо да је завршетак сезоне коректак“, смирено ће директор Партизана у интервјуу за клупску телевизију.

Појаснио је, враћајући филм на једну од првих конференција за медије, кад је говорио о „бомбама“ због којих је у почетку био предмет исмевања на друштвеним мрежама и у кулоарима, да се не задовољава другом позицијом на табели Суперлиге.

„Иако сам склон великим речима, ваља знати да ако Партизан није први онда то није довољно добро. Сезона је била турбулентна, не памтим овакву у историји. Да се нашалим, било је у стилу: „туку туђи, а туку и наши“. Шта смо све преживели ово би се окарактерисало као успех. Ако се зна да смо прошле године у овом тренутку били на минус 26, а сад на минус шест, не могу да се отмем утиску да сад изгледа све другачије. Партизан у последња два месеца игра одличан фудбал, коцкице се слажу, наше две ударне игле Леонардо и Урош Ђуршевић све боље сарађују, што мени као бившем нападачу прија да видим. Сад смо завртели точак“.

ИМАМО БОЉЕ ЗАМЕНЕ ЗА ОНЕ КОЈИ НАС БУДУ НАПУСТИЛИ

Уверава Илиев да је сад у јавним обраћањима „смиренији и обазривији“ него кад је тек почињао да се бави фуинкционерски послом.

„Себе нећу мењати сигурно, али начин на који то да испољавам морам да коригујем. Србија не воли кад неко има визију. Плаши је се. Људима је доста лажних обећања, свега негативног. Много тога се каже, а ништа не уради. Мене отац није тако научио. Никад не изговарам речи у које нисам сигуран. Да појасним: нисам тад (кад је причао о „бомбама“, оп. ау) довољно сажвакао тренутну позицију, нити имао пословно искуство по оконачању каријере. Био сам свеж. Док сам играо фудбал имао сам и визију како би једног дана све требало да изгледа. Кад ми се указала прилика да то направим хтео сам као дете све и одмах. Из љубави према Партизану. Видео сам светло на крају тунела и кренуо ка њему. Сад сви видимо то светло. Вратило се поврење, сви смо заједно сложни, можемо да направимо велике ствари“.

О раду Ивице Илијева тешко је судити на средини сезоне на чијем је почетку клуб елиминисан из квалификација за Лигу Европе, а сад је и даље у трци за трофеје, уз све чешћу оцену суперлигашких тренера да „Партизан игра најлепши фудбал у Србији“. Да би то имало смисла у виду освајања трофеја утисак је да му је потребна допунска селекција играчког кадра.

„Доласком Леандреа Тавамбе бићемо јачи на позицији шпица. Поздравили смо се са Грегором Балажицем и дефинитивно ће доћи један играч, потенцијално великог искуства на месту штопера(помињу су Бранко Илић и Ванче Шиков). Никола Миленковић и Страхиња Бошњак јесу перспектива, али нам је можда потребан и фудбалер завдине каријере. У зависности од евентуалних одлазака доводили бисмо даље. Постоји неколико могућих одлазака, с тим што за сваку позицију имамо у најмању руку одговарајућу замену. Ако не и бољу“.

ЛЕОНАРДО И ЕВЕРТОН БОЉИ ОД МОРЕИРЕ, ДИЈАРЕ, КЛЕА И ЖУКЕ

Спортски дитректор Партизана успео је да ове године доведе у Хумску Евертона Луиза (у јануару) и Леонарда да Силва Созу (у јуну), за које већ сад - иако су у клубу драстично краће од претходника - тврди да су надмашили учинке можда најбољих странаца које је Хумска икад видела: Антонела Жуке, Ламина Дијаре, Алмамија Мореире и Габријела Клеа. Њих четворица су били препознатљиви по дуплим крунама, решавању вечитих дербија, головима у Европи, као и трагу којим садашњи Бразилци тек морају да прођу. Ако остану.

„Имао сам срећу да играм с Мореиром и гледам квалитете Дијаре и Жуке, али и да о њима разговарам са нашим претходним тренером Иваном Томићем и капитеном Сашом Илићем. Оваква два странца, као што су Лео и Еви, никад нису била у Партизану. Ни у српском фудбалу. Тог квалитета. Плус годишта. Осим Клеа, који је отишао после Лиге шампиона и на њему је Партизан зарадио, остали су или завршили каријере или отишли као слободни играчи, па клуб није имао бенефит у материјалном смислу. Кад се погледа њихов појединачни учинак, нико није направио овако нешто као ова двојица сад. Они (Жука, Мореира, Дијара и Клео, оп. ау) су били део колектива, искакали с времена на време. А учинак једног играча који дође овде после паузе од осам месеци, па реши десет утакмица... Ту моћ и тежину који они дају је на европском нивоу“, каже Илиев мислећи на Леонарда.

А летос, кад је 24-годишњи офанзивни везиста дошао, било је доста погледа испод ока. Чак и несувислих коментара. Попут оног легендарног Ненада Бјековића „нећемо ваљда да паднемо у несвест што је дошао Бразилац“.

„Једноставно, Србија зна најбоље шта је добро, а Ивица Илиев не зна“, саркастичан је директор Партизана. „Ми много журимо, а нисмо упућени. Све знамо. Ако је тако, онда ми на позицијама не би требало да радимо посао. Све што као вредност искаче из шаблона направљеног у Србији у старту не вреди. Јер, људи се плаше. Одмах оспоравају, зато што су направили своје стандарде. Где су ти стандарди довели наш фудбал? То је поента“.

УНИШТАВАМО СРПСКИ ФУДБАЛ, СВЕ НАМ СМЕТА...

Образложио је Илиев због чега је у уговор првог стрлеца Суперлиге летос, приликом овере трогодишње сарадње, стављена каузула да може да напусти Београд уколико неки клуб понуди 2.500.000 евра.

„Прво: кад је Алваро Мората отишао из Реала у Јувентус, Мадриђани су ставили откупну клаузулу и вратили га после две године. Кад могу највећи клубиови света, што не би смо и ми стављали калузулу. Друго: да ли бисмо без ње могли да доведемо Леонарда? Треће: клаузула је већа од суме за коју је прошле године продат најбољи играч српског фудбала и А репрезентативац. Последње: шта смета да смо ставимо велику калузулу за играча за ког су сви мислили да је промашај?“.

Отуда се сама по себи наметнула тема овдашњег менталитета. Не само у спорту.

„Хајде да видимо ко шта прича и ко шта ради. Ми само причамо. Данас мислимо једно, сутра друго. Осуђујемо. Неосуђујемо. Хвалимо. Пљујемо. Овде се ништа не зна. Нема реда. А у Партизану га има. Напокон. У ових годину дана је направљено много тога што није за деценије постојања клуба. Сетите се само у каквом смо хаосу били. Десило се толико промена на свим нивоима да смо дошли у ситуацију у којој сви почињемо да верујемо. Требало би веровати у визије, идеје, потребно је време да се коцкице сложе. Потребна је и срећа. Да се заслужи. Опет, срећа прати храбре, можда и мало луде. Ко зна“.

Поводом гласних најава о одласку најбољег стрелца тима, Илиев је додао да му Леонардониједном није саопштио како има жељу да напусти Партизан и да му се не иде у Сент Етјен, иако Французи пишу да га тренер Зелених жели.

„Радује ме све што се дешава око њега. Напокон је прорадила емоција у публици. Међу навијачима. Заустављају ме људи. Питају ме шта је са Леом. Значи, враћамо се. Има нешто. Фудбал живи. Партизан поново има јак тим. Прави још јачи. Волео бих да се код нас врати то како нас доживљавају људи из иностранства“.

У том смислу један од закључака:

„Ми смо ти који уништавамо наш клуб и наш фудбал. Ми смо негативни. Све нам света. Напокон дође вансеријски играч, а неки кажу: „може да игра само у нашој лиги“. Чекајте, Лео је исто ово радио радио и у Русији и у Украјини. Није код нас почео да игра фудбал. Као и Евертон, који је био у Швајцарској. А ко смо ми? Кад одигра лоше онда кажу: „поново су довели неког ко не зна ништа“. Станите мало. Ако кажемо да такви странци могу да играју само код нас, какви су онда наши играчи. Ако су њих двојица као средња класа убедљиво најбољи у нашој лиги, какву су остали, какву поруку шаљемо даље?“.

После питања које је сам себи поставио, Ивица Илиев је имао поруку за Гробаре у освит новогодишњих празника и почетак прелазног рока.

„Само једну ствар имам да кажем навијачима: управа, клуб, тренер и ја чинимо све да учинимо срећним Леа и Евија. Можда би неко рекао да претерујемо. Да само знате шта смо све спремни да урадимо како би остали са нама“, додао је спортски директор црно-белих.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс