На славској трпези једна и по плата
Славска трпеза за око 25 гостију у Српској у просјеку кошта око 1.200 КМ. То значи да један гост поједе и попије око 45 КМ, показало је истраживање “ЕуроБлица”.
Република Српска 14.12.2016 | 16:06
У сваком случају, просјечна српска породица за то потроши скоро једну и по просјечну плату. Најскупље ставке свакако су печеница и колачи, на које оде скоро 500 КМ. Ту су и разноразне друге ђаконије од хране, те сокови и друго пиће који су саставни дио сваке славске трпезе.
"Крсна слава се мора обиљежити, без обзира на беспарицу. Буде то скромно, али битно је да се традиција не прекида", каже Славица Ковачевић из Бањалуке.
У удружењима потрошача кажу да рачуница, која је показала да једна просјечна слава у Српској кошта више од 1.000 КМ, осликава стварно стање. Међутим, има и оних који за славу потроше и по пар хиљада КМ, што у првом реду диктира број гостију, али и избор јела и пића.
"Ријеч је о обичају који свака породица настоји да испоштује. Сви се труде да тај дан дочекају и прославе најбоље што могу, углавном не питајући за цијену. Иако чак 70 одсто грађана Српске кубури са кућним буџетом, мало ко се одриче светковања. Прави домаћини током цијеле године планирају овај трошак и штеде", кажу у овим удружењама.
Додају да нису ријетки ни они који, да би што боље дочекали госте, немају избора него да позајме паре или да се задуже у банци.
Они немају избора него да, кад се славље заврши и направи завршни рачун, мјесецима отплаћују дугове и штеде на свему и свачему.
Пензионери скромно
Међу онима који ни приближно нису у прилици да за славу издвоје нека већа средства, свакако су пензионери од којих већина ионако једва преживљава.
"Многи су морали да одустану од слављења, јер су дошли на сами руб егзистенције. Остали се и даље држе традиције и славе, колико ко може. Углавном, оду у цркву, направе скроман ручак, окупе најближе чланове породице, и то је то. Ријетки су пензионери који могу да прославе славу, а да не гледају на трошак", истиче члан бањалучког Удружења пензионера Ненад Ратковић.
(ЕуроБлиц)
(Фото: ЕуроБлиц / РАС Србија)
Коментари / 5
Оставите коментарЈелена
14.12.2016 15:31Неким се слава своди на гастрономски дефиле, а међусобни људски односи у другом, а у трећем плану савез човјека према Богу
ОДГОВОРИТЕПравовјерник
14.12.2016 16:12Код нас Срба много шта се изопачило када су у питању традиција и обичаји. На славу данас многи долазе углавном да се наједу прасетине и да добро попију, а слично је и са сахранама гдје се након укопа организује обимна и разноврсна трпеза и изобиљем алккхолних пића од којих се многи напију да на ногама не могу стајати. А некада се на столовима налазила само добра телећа или јунећа супа или чорба, домаћа пита и уштипци, те понека чашица шљивовице. Старим обичајима и традици треба се вратити што прије.
ОДГОВОРИТЕДомаћин
14.12.2016 18:16Није тачно. Кад се води рачуна и економише довољно је половина од наведене суме. Под условом да се слави код куће и лагано врше припреме издалека. Чак и кад је посна слава, износ је сличан. Свега буде довољно и претекне, али разбацивања нема. Ово ја за до 30 гостију.
ОДГОВОРИТЕМихаило Микиц
14.12.2016 19:03ЗА прославу СРБске СЛАВЕ је потребно сваком СРБском Домацину да има Славску Икону (Освецену слику Светитеља који се прославља) зуто Славску Свецу од цистог пцелињег воска,Славски Колац умјесит са Освеценом Водицом који се ломи са свестеником или главним Гостом који додје на Славу ако нема свестенука и Кољиво (скувану псенуцу) Молитве су духовна хране за дусе насе и оне су зато вазније од земаљске хране које треба за Госте да има онолико колико се мозе и колико је Бог дао!
ОДГОВОРИТЕсемберац
15.12.2016 11:49Бог не постоји.Немојте бити наивни!
ОДГОВОРИТЕ