Живот у колиби
Радован Поповић из Рађевине одабрао је живот у колиби.
Република Српска 14.12.2016 | 16:20
Године проводи у колиби у селу Врбић, коју је пре девет деценија направио његов прадеда. Узгаја овце и обрађује десет хектара земље на надморској висини од скоро 1000 метара, петнаестак километара од Крупња, недалеко од Соко Града, границе општина Љубовија и Крупањ.
"Док су и моји вршњаци јурили низводно, напуштајући наш крај, одлучио сам, како волим да кажем, узводно, тамо где су моји корени и не жалим се на живот", прича Радован.
"У Крупањ идем само неколико пута годишње да купим основне намирнице, а у средишту села Врбић где је моја родбина, догоди се да не одем по две године. Одабрао сам овај начин живота који ми годи. Неки се чуде мом избору, а за мене је ово нека и унутрашња и спољна потреба. Овде сам, како се то каже популарно, сам свој човек. Зар то није данас огромно богатсво?"
Радован је једини “колибар” у Рађевини. У његовом комшилуку, где је скоро нетакнута природа, неколико је викенд-кућа. Воли људе, пријатан је за разговор, али не мучи га кад у планини остане сам, посебно током зимских дана.
Обрадовао се, вели, кад су га пре неколико дана посетили многи људи из Крупња, Осечине, Лознице и Лешнице, који су дошли да се друже са њим, а нису дошли ни празних руку.
"Дошли смо да, на неки начин, одамо признање Радовану што је остао на прадедовском имању и што показује да може да живи и да буде задовољан и без оних ствари које су у уобичајеном савременом животу неопходне", каже Добривоје Пантелић из Доњих Брезовица који је са супругом Добрилом направио документарни етно-филм о Поповичу. "Човек живи на врху Милетине косе. Нема струје ни купатило, храну сам себи спрема, а енергију коју добија путем соларне плоче довољна је тек да покрене једну сијалицу и напуни мобилни телефон."
Имам пуно срце и то ми је најважније, а зашто сам се одлућио на овакав живот то нека буде нешто о чему не бих да говорим", поручује Радован.
(БН телевизија/В. М.)
(Фото: БН телевизија/ В. Митрић)
Коментари / 6
Оставите коментарбск
14.12.2016 17:25Па зар није будала
ОДГОВОРИТЕСимић Милорад
18.12.2016 13:03Радован је начинио потез достојан поштовања и треба веома озбиљно размислити, а не априорно осуђивати или одобравати оно што чини. Са мало добре воље и најљућа дивљина може се прилагодити за пристојан и здрав живот! Лако је израчунати колико се треба уложити у пар јачих фотоелектричних панела и пристојног купатила које ће се загревати доступним горивом, као и цела кућа. Оваквим младим и способним људима треба помоћи са мало механизације и улагања у старту, да се могу формирати мини фабрике здраве хране, поврћа, воћа. здравих јаја и живинског меса, козјег млека сира и сурутке, шумских плодова, па да сви виде колико мало времена је довољно младим, здравим и вредним људима, да буду прави домаћини и озбиљни привредници! Сигуран сам, када би се такве мини фарме, добро осмишљене и урађене, понудиле као алтернатива паметним и предузетним младим људима, многи би добро размислили, треба ли и даље да трпе хирове градских послодаваца, или да свој живот покрену у здравом окружењу, дружећи се са природом, животињама и неким добрим комшијама са којима би делили један бољи и здравији живот! Зато, свака част Радоване, добро си изабрао и треба да истрајеш у свом науму, а као што већ видиш, има још добрих људи, који су сем пуког одобравања, спремни и практично да помогну! Једнога дана потомци ће ти бити захвални и остаћеш заслужено у сећању, као један од првих који је кренуо правим и здравим путем! Бог те благословио!
вага
14.12.2016 18:31Није. Ти си.
ОДГОВОРИТЕбск
14.12.2016 19:05Ти си гора будала од овога цобане један
ОДГОВОРИТЕсале
14.12.2016 19:16Мора да су он и вага једине комсије
ОДГОВОРИТЕПа нек је са срецом Радоване
14.12.2016 19:58Ако ти се свидја то сто радис, свака цаст,изволи. Искрен да будем ја му се дивим на храбрости. Ја се не би никада за тако несто одлуцио.Ако би ипак позелео несто слицно.онда би се замонасио.
ОДГОВОРИТЕ