Има ли обећане земље за нас који одлазимо?

Слаба понуда посла и мале плате одвлаче младе грађане Србије да крену пут белог света где покушавају да пронађу своје место под сунцем. "Блиц" је разговарао са неколико "одбеглих" о животу у иностранству и да ли је заиста тамо боље него што се мисли.

Свијет 12.12.2016 | 07:28 Аустрија

Након завршеног факултета у Бечу, где студирање може да кошта и упола мање него у Србији, наши студенти немају проблем да нађу посао, али када га траже из Србије, мало је теже. Тим пре што се добро познавање немачког језика углавном подразумева.


Фото: РАС / РАС Србија

Кристина Ивковић (22), Беч: Буди скроман и све може


Фото: приватна архива / РАС Србија
Кристина Ивковић

Да би се путовало, мора да се оде, а одлазак - е, за то је већ потребна жеља, способност и, богами, петља да ли ћу се вратити или остати или ићи даље. Једног кишног јутра сам се пробудила у Бечу, одлучивши чврсто да своје студије завршим управо овде. Беч је град који много пружа, али исто толико може и да одузме ако се крене лошим путем.

Стандард државе се доста разликује од нашег и ко у почетку не зна паметно да располаже новцем, лоше му се пише. Не треба се залетати када је у питању куповина, јер постоје и боље понуде са повољнијим ценама.

Што се тиче намирница, избор је толико широк да просто не знам шта бих пре узела. Неке ствари су доста јефтиније него код нас, само их треба тражити. На недељном нивоу се може живети и са неких 40 евра. То је минималан износ, али ни у Србији нисмо навикли да живимо боље.

Узећу у обзир и месечну карту за превоз, која кошта 48 евра, с тим што су ту урачунате и ноћне линије. Беч пружа много тога, као на пример безброј повољности, поготово за студенте, културних бесплатних догађаја, спортских активности, разноразних послова и пуно отворених врата ка целом свету. Могуће је и да студираш и радиш, за само пет радних дана месечно може да се заради и до 450 евра.

Просечан месечни износ за неки лагодан живот био би између 500 и 600 евра. Цена карте за позориште или музеј је око 10 евра, али и ту треба бити сналажљив јер се сваког другог дана организују бесплатни догађаји.

Када је у питању школовање, студије су чак дупло јефтиније од наших школарина. Цена пића у граду скоро је идентична нашој, тако да може врло лепо да се живи у овом граду. Све чисто, уређено, од културних људи, прелепих паркова, па све до у секунд тачног градског превоза...

Русија

У Руској Федерацији ради око 10.000 грађана Србије. Већином су то грађевинари, али има и других професија.


Фото: РАС / РАС Србија

Љиљана Божовић (24), Санкт Петербург: Српска јабука је овде три пута скупља


Фото: приватна архива / РАС Србија
Љиљана Божовић

Овде је школовање дупло скупље него у Србији. Студенти у Санкт Петербургу за четири године факултета морају да плате 16.000 евра! Поређења ради, у Србији толико кошта приватни факултет за странце. Цене у продавницама су чак тродупло веће него у Србији. Рецимо, Русија увози све воће и поврће, тако да ја за своју, српску јабуку дајем три пута више новца.

Цигарете су, опет, дупло јефтиније. Када упоредим животни стандард од пре две године и овај данас, рекла бих да је помало опао. Што се тиче посла, тренутно влада потражња за послове за које вам није потребна висока стручна спрема. То су радници на грађевини, у продавницама...

И велику већину тих послова раде људи који су стигли са разних страна ове велике земље или из иностранства. Менталитет људи овде је као и ту у Србији, осим што бих рекла да су Руси мало културнији. Нико не остаје дужан, сви плаћају карту у превозу. Овде сам дошла на мастер из уметности и слободно могу да кажем да оно што ми је овде омогућено то у Србији не бих имала.

Енглеска

Енглеска је једна од највећих тржишних економија на свету. Лидер је у хемијском и фармацеутском сектору. Ипак, ова земља није превише отворена према страним држављанима земаља које нису чланице ЕУ. У Енглеској су тражени информатички стручњаци, медицинске сестре, као и радници у угоститељству.


Фото: РАС / РАС Србија

Александра Вјештица (30), Лондон: Ако те прихвате онда је ОК


Фото: приватна архива / РАС Србија
Александра Вјештица

Сви кажу да у Енглеској стално пада киша... Истина! Пада, али на пет минута. Након тога излази сунце. Свуда је зеленило са цвећем.

Имам утисак да овде 99,99 одсто људи има посао, и то добро плаћен посао! Што се тиче свакодневног живота, они не обраћају пажњу на то да ли си бео, црн, или жут. Енглези су иначе јако затворени, али љубазни, а ако успеш да уђеш у њихов круг, поштоваће те и волети као члана породице. Људи у Лондону имају ритуал дружења за доручак, док се у Србији људи углавном друже по кафанама или дискотекама.

У Енглеској је обичај доручковати са пријатељима у неком бару или ићи на чајанку недељом поподне.

Једна од већих популација овде јесу Индијци и Пакистанци. Градоначелник Лондона је, рецимо, пакистанског порекла. Он је обезбедио ноћни градски превоз, обезбедио је сигурност граду и много тога што у Србији никад нисам ни чула да се помиње. У Лондону се живи као да је он сам центар света. Има свега, за свачији џеп. Иако делује немогуће, поред више од 12 милиона људи, Лондон има чист ваздух, а сами становници се труде да воде што здравији живот.

Француска

За разлику од већине Европских земаља, у Француској влада потражња за радним местима за која није потребна висока квалификација. Најдефицитарнија занимања су управо таква, тако да су спремачице фирми, перачи судова, помоћници у ресторанима нека од најтраженијих занимања.


Фото: РАС / РАС Србија

Мина Радовановић (24), Париз: Скупи храна и стан, студије јефтине


Фото: приватна архива / РАС Србија
Мина Радовановић

Студирам на Сорбони, државном факултету, а година кошта 200 евра. На почетку сваке године мора да се плати и здравствено осигурање од 200 до 500 евра, у зависности од тога колико желиш да осигурање покрије.

Ако одлучиш да живиш у предграђу или у крају који важи за опасан, можеш да нађеш мањи стан за око 400-500 евра. Углавном, људи који нису у баш доброј финансијској ситуацији налазе цимере, па плаћају само собу, што је око 200-300 евра. У богатијем крају станови су доста скупљи и закуп једнособног стана кошта око 1.000 евра. На храну сваке недеље потрошим око 70-80 евра. На пример, једно печено пиле овде кошта 10 евра...

Аустралија

Аустралија је скупа земља за живот. Храна је скупља него, на пример, у иначе скупој Британији. Хлеб кошта три долара, улазница за биоскоп 15, а исто толико и кутија цигарета. Званична стопа незапослености је нешто испод шест одсто, али је понуда нових радних места све мања.


Фото: РАС / РАС Србија

Гордана Суботић (33), Мелбурн: Овде спознаш од чега си саздан

Одмах да се разумемо: заборавите јапанке и сурфере. Ово није та прича. Време у Мелбурну је често горе него у Београду! У Мелбурн сам дошла као студенткиња докторских студија. У децембру 2015. сам сазнала да сам добила стипендију која покрива све, од карте, осигурања, трошкова живота и студије. Долар нисам потрошила до овде, отац ми је спаковао пршуту коју су ми одузели на аеродрому, а мајка је плакала.

Што се тиче факултета, све је организовано и упеглано, од библиотеке до студентског сервиса, бесплатног психолога, чак и паре можеш да позајмиш од факултета (и то без камате)! Што се тиче знања, факултети су пуни студената из Азије који за слушање предмета дају око 5.000 долара. Моје мишљење је да су наши државни факултети бољи што се знања тиче. Међутим, истина је да је овај универзитет 40. у свету а београдски бог те пита...

Просечна особа може да заради месечну станарину за четири дана, али за собу, не за стан. Овде самци изнајмљују собе. Само неко ко има добар посао или партнера са добром платом може себи да приушти стан. Посао није лако наћи. Све је више форма но суштина, куће су лепе, али изолација лоша, дају оглас у новинама да траже административног асистента за фирму, ти дођеш на оглас кад оно јавна кућа, одеш у ресторан да оставиш ЦВ, они те питају да радиш у бару "за мушкарце".

Сви се поздрављају "Здраво, како си?". Међутим, то је замка. Никога од њих заправо не занима како си, то је форма, не говори да си лоше. Осмех и - аwесоме сам мате! Сад се већ питате коју поруку послати и коме. Дакле: када напустиш Србију, схватиш да нигде није идеално, борба се наставља. Овде нема маме, тате, другарица. Понекад се ставиш у улогу патриоте, чисто носталгије ради. Овде тек схватиш од чега си саздан.

Холандија

У Холандији је велика потражња за висококвалификованом радном снагом. Најтраженија занимања су инжењери, информатички стручњаци, финансијски стручњаци, као и медицински радници свих профила.


Фото: РАС / РАС Србија

Дејан Борота (26), Холандија: Стандард висок, живот опуштен


Фото: приватна архива / РАС Србија
Дејан Борота

У Холандији је лакше и сигурније за школовање. Ако тежите сталном запослењу и економској стабилности, Холандија је права земља за вас. Ипак, Србија има више душе, боље људе, храну, али нажалост, и већих животних проблема.

Холандија је економски јака држава, слободно се може упоредити са Немачком. Светска економска криза је и овде стигла, али у свакодневном животу се то скоро и не осети. Просечна плата овде је око 2.000 евра месечно, док је минималац 1.600 евра. Незапосленост је ниска, око шест одсто. До посла у Холандији се долази релативно лако.

Има много фирми које траже раднике у сваком сектору. Студенти технике углавном налазе послове одмах након студија. Цене студирања су овде регулисане по европским стандардима, за становнике ЕУ годишње износи 2.000 евра.

Када упоредимо овдашње цене и плате са онима у Србији, цене су у Холандији релативно јефтине. Овде је животни стандард релативно висок, а живи се опуштено.

Индија

У овој земљи посла има у изобиљу, али за странце. Они који имају високу стручну спрему у Индији могу да бирају радно место. Просечна плата износи 3.700 долара.


Фото: РАС / РАС Србија

Миња Младеновић (23), Калкута: Странцима отворена врата


Фото: приватна архива / РАС Србија
Миња Младеновић

Овде је живот интересантан, потпуно другачији кад узмемо у обзир одакле долазим. Калкута је метропола, трећи највећи град у Индији, са преко 14 милиона становника. Занимљиво је да овај град има два пута више становника од целе Србије.

Што се посла тиче - пуно се ради, споро се напредује. Индијци су јефтина радна снага и већина њих ради чак 12 сати дневно. Прековремено се јако ретко плаћа, само у озбиљним компанијама. Генерално, све што је њихово је јефтино (храна, одећа, градски превоз, локални летови), а све што је западног карактера и што је светски бренд у рангу је с ценама као код нас.

Радим у архивском бироу, и ми странци имамо доста већу плату од већине запослених. Можемо себи да приуштимо да изнајмимо солидан стан, да изађемо негде, намирнице, путовања, и чак да се издвоји нешто са стране. Што се цена тиче, за све можеш да се ценкаш.

Странцима је лакше да нађу посао јер другачије гледају на нас и нуде нам боље услове. Дошао сам у контакт са филмским продуцентом коме су били потребни странци и били смо врло добро плаћени, иако смо били само статисти. За странце генерално искачу понуде које се тичу маркетинга, моделинга, филмске индустрије и других сродних индустрија...

Извор: Блиц