Бивши фудбалер Партизана, Дарко Малетић: Крај!

Малетић на опроштају: Жал због Зенита и ЕУРО-а! Дарко Малетић након завршетка фудбалске каријере истиче да не жели за било чим да жали, али наводи да би волио да је отишао на ЕУРО са “змајевима” и да је имао запаженију улогу у руском Зениту. Најдража му победа над Звездом.

Фудбал 10.12.2016 | 16:30 Након 19 година играња Дарко Малетић одлучио је да заврши фудбалску каријеру.

Момак који је почео каријеру у бањалучком Борцу, а потом носио дрес Рапида, Цеља, Зенита, Партизана, Шињика, Васлуиа, Кобленца, Акзобеа, Вележа каријеру је завршио у матичном клубу.

Прије извјесног времена најавио је овакву могућност, а потом и преломио и окачио копачке о клин.

“Љетос сам имао повреду, морао сам на операцију, опоравак није ишао баш како је требало, требало је да одсуствујем 2-3 мјесеца, а прошло је 5 мјесеци и још нисам био у тренажном процесу. С обзиром да ми је истекао уговор и да имам 36 година након неких разговора моја одлука је да завршим играчку каријеру. Мислим да је то најбоље за мене и све, јер не желим да мучим и себе и људе око мене. Свјестан сам да једном мора доћи крај, а не желим да дођем у ситуацију да се вучем по терену или добијам звиждуке, желио сам да се повучем у моменту док сам још играо на неком високом нивоу”, објаснио је своју одлуку Малетић, који је у петак приредио и опроштајну конференцију за новинаре.

“Желим да се захвалим свима који су бар мало допринијели мојој каријери. Ту прије свега мислим на свој матични клуб, Борац, који ми је дао шансу да остварим дјечачке снове. Хвала свим мојим саиграчима и клубовима у којима сам играо, новинарима који су пратили моју каријеру и наравно мојој породици без чега ничега не би било”.

На своју каријеру јесте и треба да буде поносан.

“Када погледам уназад 20 година, те 97. сам отишао на прве припреме са Борцем врте ми се слике и има много емоција. Тако ми је све брзо прошло. Има много успона и падова, али немам право да будем незадовољан свим тим што сам направио. Са поноцом могу да кажем да  сам оставио нешто иза себе. Било је неких ситуација у каријери и мојих грешака, неких повреда које су утицале на све то, али кад се све сабере и одузме, када се узму услови у којима сам почињао, тај послијератни период, ово је сасвим задовољавајуће. Да је могло боље сигурно да јесте, узимајући у обзир и њеке ствари које сам изгубио у том периоду ратног и послијертатног периода, тих неких 4-5 година никада нисам могао да надокнадим на високом нивоу када сам играо. Да сам имао боље услове сигурно да би било мало боље, али све када се сабере и одузме немам право да будем незадовољан оним што сам оставио иза себе”, истакао је Малетић.

У својој каријери играо је за бројне клубове са много успјеха, освајао титуле и стигао до репрезентативног дреса БиХ.

“Фудбалу сам дао најљепше године, мени је фудбал вратио много више. Дао ми је неке моменте који не могу да се пореде ни са чим. Дао ми је успјехе, своје снове дјечачке сам остварио. Када сам био клинац сан ми је био да заиграм за Борац, послије се све надовезивало, био ми је сан да играм у озбиљном клубу са ових простора, то сам исто остварио играјући за Партизан. У европским нивоима играо сам у клубу као што је Зенит, стигао сам и у репрезентацију, дао гол, тако да апсолутно немам право да будем незадовољан. С поносом могу да кажем да сам оставио траг иза себе”.

Да ли Дарко Малетић жали за нечим?

“Најбољи би било да сам играо у Барселони, али то није реално. Кад све саберем и одузмем не желим да жалим ни за чим”, истакао је Малетић, а потом и навео двије ситуације које би волио да су биле другачије.

“У више наврата поменуо сам две ситуације гдје постоји неки жал. То је ситуација у Зениту гдје нисам оставио неки дубљи траг стицајем околности, нисма ни одиграо нешто пуно. Опет, велика ми је част што сам био дио тог великог клуба, жао ми је што нисам оставио дубљи траг. Друга ситуација гдје постоји жал је што са репрезентацијом БиХ нисам отишао на ЕУРО 2012. на утакмици против Француске 12 минута нас је дијелило од пласмана на европско првенство. То би била круна моје каријере, имао сам већ 32. године, нажалост нисам успио, али тако је то у животу, не може све што се зацрта да се оствари. Када све саберем, не желим и не смијем ни за чим да жалим. Мени је драго да сам оставио неки траг, а да ли је могло боље или горе то је сад релативна ствар”.

Иако у Зениту није оставио траг, задовољан је што је био у том клубу.

“Кад се дође на неки високи ниво има успона и падова, то је нормално, тешко је 10 година играти константно  добро, има и повреда и свега, поготово кад се дође у озбиљан клуб, нпр. Зенит је имао 25 врхунских играча и стварно је било тешко изборити се за минутажу. Доћи до тог клуба и до тог нивоа је изузетно тешко и с те стране сам поносан што сам био дио свега тога”.

На питање кога од играча с којима је играо издваја Малетић је одговорио:

“Тешко је питање. БИло је много врхунских играча с којима сам играо, али они који су оставили највећи дојам на мене су Јоветић, Џеко, Мисимовић и Аршавин. Та четворица су ми остала у дубоком сјећању”.

Дрес Борца Малетић је носио је у четири наврата. Те генерације не жели да пореди међутим истиче да је велика штета што она генерација Борца из 2001. године није имала прилику да покаже свој пуни потенцијал јер тада још није било Премијер лиге БиХ.

“Од генерација Борца мали ‘проблем’ је генерација која је 2001.  била првак РС али није било заједничке лиге да се окушамо у неким већим оквирима. Мислим да смо с том екипом много тога могли да направимо, али нисмо имали прилику да одмјеримо снаге па да видимо реалну слику. И даље сам убијеђен да би та екипа направила неки успјех. У поређењу с екипом којеа је освојила ПЛБИХ, тешко је то поредити након десет година. Драго ми је да сам са својим матичним клубом освојио првенство БиХ и захвалан сам клубу што ми је дао шансу”.

У каријери сваког фудбалера постоје тренуци који су прекретница, када се иде на врх или се пада. И његова каријера имала је тај тренутак.

“Утакмица која  је мени дигла неко самопоуздање је утакмица против Модриче, имао сам 19 година и добили смо 5:0 или 5:1. То је била нека прекретница јер сам тек тада почео да хватам континуитет добрих утакмица. Сјећам се да  сам био на клупи, био сам и нешто повријеђен, ушао сам и у првом контакту с лоптом сам дао гол, послије још један. Била је еуфорија, није се дуго играло пред рефлекторима дотад, било је 10.000 људи. Та утакмица ми је показала неки пут, показала да могу. Имао сам 19 година, био сам жељан свега, жељан доказивања и од те утакмице сам схватио да нешто битно могу да направим у каријеру и животу”.

Најдражи тренуци, противници и утакмице које ће највише памтити су…

“Било је доста утакмица, играо сам против врхунских екипа, врхунских играча.  Једна од дражих утакмица ми је Зенит – Црвена звезда у Купу УЕФА када смо елиминисали Звезду.  Играње за репрезентацију такође и играње против таквих мајстора. Мени је била част да играм против таквих играча као што су Кристијано Роналдо, Роналдињо, Нејмар. Поносан сам на све то. Са Роналдом сам се нешто борио 20-30 минута, али сам осјећај да си ту уз његам да осјетиш ту моћ је велика привилегија”.



Било је и оних тешких тренутака у његовој каријери, али Малетић истиче да никада није одустајао и да му се то увијек исплатило.

“Било је момената када је било тешко, јер већину каријере сам био у иностранству сам. Било је тих ситуација када ти не иде, ту је и носталигја, али имао сам свој неки циљ. Желио  сам увијек да се држим неког врхунског нивоа, колико сам успио, то је релативно, али нисам хтио да попустим. Било је ситуација и да сам неправедно склоњен, али сам давао све од себе, тренирао максимално. Било је и лоших ситуација да сам морао да раскинем уговор али ми се све то вратило у години или двије. Када смо били прваци имао сам 30 година и по логици ствари био сам при крају каријере, међутим, мени је испало најбоље што сам се вратио, узели смо титулу и позван сам у репрезентацију. То је показало да у животу никада не требаш да се предајеш, ако дајеш све од себе сваки тренинг и сваку утакмицу бићеш кад-тад награђен. Ето ја сам на неки начин награђен повратком у репрезентацију и мало је фалило да одем на ЕУРО. Нисам се никада предавао, давао сам максимум и сама чињеница  да сам играо до 36. године на доста високом нивоу је да показатељ сам то постигао својим радом”.

Дарко Малетић планира и даље да остане у фудбалу, а врло вјероватно у свом матичном клубу.

“Искористио сам период повреде да положим за тренерку Б лиценцу. Сигурно се видим у фудбалу, али у којој функцији то ћемо да видимо. Предуслов је била та Б лиценца, пробаћу да ли са тренерским позивом, или нешто друго. Морам нешто да пробам, да видим како ће то изгледати. Сви кажу да је незгодно када се заврши, када се из једног ритма у којем си 20 година пребациш у други. Ја желим да ту разлику смањим на минимум, да се приближим свим дешавањима. Не бих желио да прелазни рок буде дуг, жалио бих што прије да се укључим у неке активности, а у наредном периоду видјећемо шта ће то бити”.

Од Малетића се опростио и дирецтор Борца Стојан Малбашић истичући да је он играч и човјек каквим се Борац увијек поносио.

"Мени је велико задовљство да сједим са Дарком. Он и ја смо одрасли заједно, јесам старији, али знам кад се родио, кад је дошао први пут на стадион, ја сам га водио и у једном дијелу његове каријере, био сам ин а тим првим његовим припремама у Грчкој. Имао је 15-16 година а ми смо већ тада препознали један потенцијал и већ на тим првим припремама скренуо је пажњу на себе, многи сутрчнбјаци у Грчкој су се већ распитивали јер у то вријеме тако млади клинци нису били у првим екипама. Дарко је направио велику фудбалску каријеру, бар за нас, овдје на нашим просторима. Играо је за Борац, а то је жеља сваког клинца из Бањалуке, био је у великим европским клубовима, Рапид, Партизан, Зенит, могу да кажем и наш Вележ. Све су то клубови у којима је оставио траг, поготово у Партизану с којим је освојио дуплу круну, играо је Лигу шампиону и то су домети који су ртијетки за играче с ових простора”, рекао је Малбашић.

Он је истакао да је Борац срећан што је имао Дарка Малетића.

“Дарко је почео каријеру и завршио каријеру у Борцу, ми смо срећни што смо имали једног таквог момка, и као човјека и као фудбалера и Борац се увијек хвали са играчима какви су Дарко Малетић, Владан Грујић… свим играчима који су оставили велик траг и у репрезентацији и у великим клубовима а знамо да гдје год су били увијек се враћали и хвалили свој Борац, јер да није Борца вјероватно не би направили тако велике каријере”.

Он је најавио да би Малетић могао да се укључи у рад клуба.

“Жао ми је сада Дарка, прошао сам и ја то,  тешки су тренуци када остављаш фудбал и прелазиш у у другу сферу живота. Дарко је добар момак и надам се да ћемо ми као клуб изаћи у сусрет, већ смо обавили један разговор и он је изразио жељу да остане у клубу и надам се да ће та сарадња да се успостави и да ће Дарко остати у спорту јер ту му је мјесто., Много је дао за фудбал и била би штета да то своје знање иу искуство које је стекао у многим клубовима не пренесе на младе момке којима је он вјероватно један од узора. Драго нам је што смо имали оваквог фудбалера, остаће ту вјерованто са нама да сарађује а покушаћемо у прољећном дијелу дам у организујемо опроштајну утакмицу јер је он то заслужио. Много је дао за клуб и овај град”, закључио је Малбашић.

Извор: мондо.ба