Урош Трипковић – од кошаркаша до воћара!

Накадашњи кошаркаш Партизана лопту и кошаркашки терен замијенио пластеником и боровницама.

Кошарка 08.12.2016 | 22:15 Након што је каријеру завршио као један од најбољих шутера Европе, Урош Трипковић се одлучио за драстичну промјену у животу и каријери, па је умјесто лоптом одлучио да се бави пољопривредом.

Некадашњи кошаркаш Партизана завршио је каријеру прије двије године и потпуно се посветио производњи боровница у селу Прељина код Чачка.

На питање одакле му идеја да се окрене пољопривреди и зашто баш производњи боровница, Трипковић је за часопис „Агро планета“ рекао да се водио оним што га занима и привлачи, да је много учио и одлучио да проба са боровницама. Већина његових колега након спортске каријере одлучује се за посао тренера и друге сродне дјелатности, али он је направио потпуни заокрет и каже да није зажалио.

"Желио сам да радим нешто, али морало је то да буде оно што мене занима и привлачи. Волим природу и увијек бих се прије одлучио за неки овакав посао, него на градску гужву и канцеларију. Одлучио сам се за боровнице двије године прије него што сам их засадио и престао са кошарком. Распитивао сам се, учио, истраживао. Прошле године у јесен посадио сам око 1500 садница, на око пола хектара. Сада радим око њих, чупкам траву, гледам како расту, па ако се покаже да имам дара и смисла за то, проширићу засад“, рекао је Трипковић.

Он каже да је још у пробној фази, да учи и даље, прати како саднице напредују, да ли оболијевају и колике су му шансе за добру бербу.

"Ко први пут ради, учи све испочетка. Научио сам доста на овом првом путу. Нисам имао много проблема, али није истина оно што људи мисле да се воће посади и онда дођеш за двије или три године па убереш. Има ту доста посла, а став да о воћњаку не треба много потпуно бринути је погрешан. Од марта до краја октобра, сваки дан морам да будем у винограду ако желим да имам урод. Не треба да радим осам сати сваког дана, али морам бити ту сваки дан. Ако нисте присутни, нећете на вријеме видјети да ли има штеточина, болести, да ли биљке напредују, па нећете ни знати у којем смјеру треба да поправљате“, каже он.

Након читања бројне литературе прионуо је на посао, изградио инфраструктуру и уградио противградну мрежу. Трипковић је спојио хоби и посао, а упркос томе што има помоћ родбине и пријатеља, каже да и даље највише ради сам у свом воћњаку.

Откада је престао да се бави кошарком професионално, Трипковић каже да се више не бави никаквим спортом.

"Искључио сам се из спорта потпуно, имам сасвим довољно обавеза. Једино што понекад за себе трчим по селу или одем у теретану. Баскет не играм од кад сам престао да играм професионално. Понекад погледам неку утакмицу, наравно, као и сви остали, али нисам више у тој причи“.

Трипковића умјесто о повредама или противничким одбранама сада размишља о проблемима који муче све воћаре.

У Србији нема организованог откупа боровнице, а плодови ове биљке најчешће се продају свјежи и нема замрзавања, већ само иду на хлађење.

"Утолико је теже што нема откупа. Потребно је да се на вријеме обезбиједи купац да не би плодови пропали, али и то није сигурно. Све што знам сада о откупу, неће много значити за годину дана кад се околности промијене. Зато ћемо о томе мислити када дође вријеме, а сад само ослушкујемо. Има опција да се извози у Европу“, каже Урош Трипковић, некадашњи кошаркаш, сада новопечени узгајивач боровница.

Извор: мондо.ба