Исповест - Јелена Докић: Жао ми је што се тата и ја нисмо помирили раније!

Када је говорио о тенису и мом тренингу тата Дамир био је у праву, али у нашим приватним релацијама и односима ситуација је потпуно другачија, каже у исповести за „Блиц“ позната тенисерка.

Тенис 06.12.2016 | 22:20 Јелена Докић (33), некада врхунска тенисерка, данас живи и ради у Аустралији са дугогодишњим партнером Тином Бикићем. Наравно, тенис је и даље њена велика љубав, али сада је махом занимају ствари невезане за спорт.

- Прија ми што сам се мало склонила од медија и пажње јавности. Тога је било много током моје тениске каријере. Посветила сам пажњу писању своје аутобиографије у којој ћу изнети неке детаље који су обележили и моју каријеру и живот. У тенису радим мало као коментатор и амбасадорка егзибиционих турнира у Аустралији и Азији. Више радим ван тениса и имам неки свој бизнис и компанију. Не радим баш пуно као тренер, али улетим на неке интересантне позиве да повремено радим са децом и одрадим неке кампове и тениске клинике - одговара нам Јелена на питање чиме се сада бави.

Њену каријеру обележиле су велике победе, али контроверзе. Мартину Хигинс је на Вимблдону победила када је имала само 16 година, а погнуте главе против ње, док још није имала 20 година, терен су напуштале Ким Клајстерс, Венус Вилијамс и Жистин Енан. Ван терена је било још турбулентиније. Са оцем Дамиром се није слагала јер није био задовољан њеним избором партнера и тренера, па годинама нису комуницирали. Сада је на срећу и на том пољу све у реду. Враћамо је на почетак, у осамдесете.

Како сте почели да тренирате тенис?

- Било је то у Осијеку, где сам рођена. Имала сам шест година када ми је тата купио рекет. Ја сам била мала да бих тада знала да ми се тенис свиђа, али је тата је то препознао и ја сам га одмах заволела. Није ми било тешко да тренирам. Ту су били сати и сати вежбања. Ја сам иначе рођена као такмичар. Волим да се надмећем.

Због рата се селите, прво у Србију, па у Аустралију?

- Да, то су била тешка времена. Напокон, мислите да сте се навикли и на школу и на друштво, а онда се опет селите. Баш ћу о томе писати у својој књизи. Ми смо два пута били избеглице.

Колико вас је то ојачало касније да постанете фајтер на терену?

- Јесте, донекле, али са друге стране ме учинило за неке ствари осетљивијом.

Читав ваш живот и каријеру је обележио и ваш однос са оцем Дамиром. Неки би рекли „од љубави до мржње“. Он је срећан што је сада са вама у добрим односима и похвално је говорио о Тину.

- Да, али никада не бих рекла да је ту икада било мржње. Моја отац је импулсиван, али никада мржња. Ми смо сада у добрим односима, лепо се слажемо и често чујемо, жао ми је што тако није могло и пре десет година.

Па у чему је био проблем?

- Мој отац је у тениским темама био у праву. У нашим приватним односима и коментарима мојих личних одлука је ситуација другачија. Због тога годинама нисмо били у контакту. Начин на који је коментарисао приватан живот је био потпуно погрешан. Такође, њега су болеле неправде, а он уме импулсивно да реагује.

Је ли био строг? Чести су примери да сарадња оца као тренера и ћерке не буде добра комбинација?

- Не бих се сложила да то није добра комбинација. Чести су примери и успешне сарадње. Додуше, чешће сарађују очеви и ћерке. Тата јесте био строг, али проблем у мом односу са оцем никада није био у форхенду или бекхенду, већ у другим стварима ван тениса.

Да ли би данашња, зрела Јелена нешто променила код Јелене са 18 и 19 година?

- Не видим да сам превише грешила. Волела бих да смо можда приватност боље чували и да смо се тата и ја помирили раније, да није било толиког прекида у комуникацији. Да је однос био нормалан као што је сада. Да је све то било на свом месту, моја каријера би дуже трајала и ја бих годинама била у топ 5 или топ 10.

Вратили сте се у једном тренутку у Србију. Како гледате на то време?

- И то је био веома тежак период. Знам да су у Аустралији били љути на мене. И то могу да разумем, јер сам тамо провела и играла половину свог живота. А у Србији су били љути када сам играла за Аустралију. Такође, ту је био и велики медијски притисак, са којим се тешко било носити. Ја путујем откад сам била девојчица и мени је тешко да сагледам реално ситуацију јер нисам дуго у једном граду да бих могла неко место да сматрам својим домом. То је проблем нас професионалних спортиста. С друге стране, знам да је тата јако желео да се врати у Србију. Он много воли Србију и знам како му је било тешко и када смо први пут из Србије ишли за Аустралију.

Колико је тешко сачувати се у тих 16 или 17 година од славе медијске пажње.

- Веома је тешко. Ја сам у неке веће успехе ушла веома рано. Са 15 година сам победила на Хопман купу, узела јуниорски гренд слем у Њујорку и догурала на Аустралијан опену до трећег кола. Дебитовала сам и у Фед купу и победила у оба меча и била прва јуниорка на свету. Данашњи тинејџери међу тенисерима имају обуке како да се носе са свим стварима који доноси професионални тенис.

Кад смо већ код тога, ви сте направили изванредну каријеру, али је утисак да сте могли више?

- Била сам четврта на WТА листи и то је заиста велики успех на који сам веома поносна, али и ја имам утисак да сам могла боље. Да ли је то место број 1 или неки гренд слем ни сама не знам. Зашто се то није десило? Па на то су утицали сигурно ствари ван тениса и моје несугласице са оцем.

Камбек на Аустралијан опену, када сте после година неиграња дошли у четвртфинале је све обрадовао. Шта је фалило до повратка у врх?

- Ја сам успела у том периоду да дођем у првих 50, што је после неколико година неиграња био велики успех. Међутим, добила сам мононуклеозу, па задобила повреду десног зглоба. На крају сам имала болну операцију, тако да нисам могла да држим рекет чак ни за рекреативно бављење тенисом. Зато нисам могла да се вратим у врх.

Пратите дешавања у региону?

- Не превише. Покушавам да се држим што даље од политике. Али видим да се живи тешко, а да су због рата и даље отворене ране и да је даље велика нетрпељивост. Наравно да ми то смета, и да бих волела, колико је то реално и могуће да се заборави ружна прошлост и ратови и да се људи окрену будућности и нормалном животу.

Тенис сигурно пратите. Како видите успехе Новака Ђоковића?

- Новак Ђоковић је невероватне успехе постигао, и то не само на нивоу Србије, већ на планетарном нивоу. Он је већ сада један од најбољих у историји тениса.

Али и њега већ критикујемо у Србији јер је пао на друго место.

- Затекли сте ме тим питањем. Ако је то тачно и ако се заиста о томе пише, то је просто невероватно. Молим вас да будете прецизни када ме будете преносили о Новаку Ђоковићу јер ме због таквих прича срце боли. Знам како је бити на врху и како се после једног лошијег меча сви окрену против вас. Новака веома ценим и поштујем и као личност и као спортисту и тенисера. Постигао је изванредне успехе, на које сви у Србији морају да буду поносни.

Биографија

Рођена 1983. у Осијеку

Освојила јуниорски УС опен (1998)

Освојила са Филипусисом Хопман куп (1999)

Освојила 6 WТА турнира (13 финала)

Освојила 8 ИТФ титула и 4 дубл титуле

Најбољи ранг 4. место (2002)

Најбољи ранг у дублу 8. место

Зарада од турнира 4.481.044 долара

Турнири које је освојила

2001. Рим (Амели Морезмо 7:6(3), 6:1)

2001. Токио (Аранча Санчез Викарио 6:4, 6:2)

2001. Москва (Јелена Дементјева 6:3, 6:3)

2002. Сарасота (Татјана Панова 6:2, 6:2)

2002. Бирмингем (Анастасија Мискина 6:2, 6:3)

2011. Куала Лумпур (Луси Шафарова 2:6, 7:6(9), 6:4)

Занимљивости

1998. завршила као јуниорски број 1. на свету и проглашена од ИТФ-а као званични број 1

1998. освојила јуниорски Роланд Гарос у дублу

1998 дебитовала у Фед купу и добила оба меча против топ 100 играчица, најмлађа икада (15 година)

четвртфинале Вимблдона са 16 година и полуфинале са 17

2001 Ролан Гарос дубл финале са 18 година

Освојена барем једна титула на свакој подлози која постоји

Извор: блиц.рс