Коментар: КК Партизан без резултата, Управе, навијача и пара - Џикић и играчи на цедилу!

Кошаркаши Партизан су се дигли у Задру и против Меге, након три везана пораза од најјачих екипа АБА лиге, али су сада спојили три у Европи, такође два у Београду, као недавно у регионалној лиги. Сасари је црно-белима подвукао прву фазу ФИБА такмичења негативним скором (3-4) наневши им пораз, који је теже од претходних пао и тренеру Александру Џикићу, и екипи и навијачима, због начина на који је доживљен.

Кошарка 30.11.2016 | 22:45 Партизан поново није преломио утакмицу када је морао и без повређеног Мајсторовића и ровитог, тек у наставку на паркет послатог Величковића, после страдања аркаде Копривице. Није материјализовао агресивност и брејк петорке Ратковица, Маринковић, Врабац, Караходзић, Копривица (уз опцију са Андрићем на четворци у ниској постави), ни бољу игру у две трећине меча. Испустио је +14 у финишу полувремена, па 13 и 10 разлике у трећој четвртини и посебно шест поена и посед на 80 секунди пре краја четврте.

Џикић је преузео одговорност. Тренер (уз дати буџет) и јесте најодговорнији за селекцију екипе (Робиснон као странац, али не једини кривац), вођење утакмице, минутажу играча, тренутак када су на паркету, кога чувају или узимају шутеве, како петорка брани, а како напада... Оно што су Џикићеви пулени урадили за тих 80 секунди је више на њима. Фаул на шуту за три, па још два пута уз примљен кош, још у последњој секунди. Није одмах кажњено, али јесте у продужетку, 16 промашених слободних бацања, посебно Хечерова четири у преломним тренуцима. Преузео је Вил одговорност, али је упркос 23 поена уз слободна, промашио шут за три на +6, а потом и улаз.

Партизан је имао пет скокова више, два у нападу од 14 гостију, али су њихови били у преломним тренуцима, као и тројке које су шутирали 10 од 29, спрам 8/28 Београђана. И Сасари је промашивао, 13 од 33 пенала, али Партизан 16 од 39, па бољи проценат за два и само девет изгубљених лопти нису пуно значили, као ни константно вођство од 15. минута.



Тренер је преузео одговорност, чак и помишљао на радикалније потезе, али би још неки морали да се погледају у огледало, не форме ради, већ искрено (не Искрин). Од играча који понављају грешке, челника како (не)воде клуб, до оних који „бојкотом“ кажњавају, само кога? Управу или „Јањичаре“, власт коју прозивају или играче и тренера... Партизан?

Партизан нема новца, али ни атмосферу у и око клуба, на трибини. Нема статус, суђење, чак ни у "Пиониру" (узгред, записнички сто није погрешио око новог напада гостима пред кључну тројку у продужетку). Чини се да нема ни визију како и шта даље. Гази га ко и како стигне, са свих страна,  „шутира док је на земљи, а он се само 'прави мртав' и чека да прође 'шутка'“.



Само, да ли ће и са којим деловима тела у функцији моћи да устане тада? Док једни ћуте или се захваљују, други их „бојкотују“, трећи, њих око три хиљаде, дају подршку (само) екипи и тренеру (испраћени скандирањем). Четврти на паркету и око њега се боре, греше, добијају слабије и равне себи, јаче још нису. Могу ли, или је ово лимит, показаће време, а једно је сигурно. Без атмосфере и пуних трибина, подршке као против Цибоне, Будучности, или у Скопљу, Бару, Лудвигзбургу, немају шта да траже. То треба да знају не само они који бојкотују, већ више они који воде клуб или навијање.

Прошле зиме су долазак Џикића и марљивост Берића напунили трибине и дигли клуб из „клиничке смрти“. Ко ће и да ли ће ове, требало би да одговоре у Хумској, јер играчи и тренер су све више остављени на цедилу, како од оних у ВИП ложи, тако у редовима поред ње. Милан Искрин је недовољан сам и не може исправити све пропусте и претходних и актуелних.

Извор: блиц.рс