Авионске несреће које спорт памти: Много их је...!

Трагедија која се догодила у Колумбији, где је при паду авиона страдала већина фудбалера бразилског клуба Шапекоенсеа, подсетила нас је на низ авионских несрећа у којима су животе изгубили многи спортисти.

Фудбал 29.11.2016 | 20:00 ПОСЛЕДЊИ ЛЕТ "БЕЗБИЈЕВИХ БЕБА" (6. фебруар 1958)

Манчестер јунајтед играо је у Београду реванш четвртфинала Купа шампиона са Црвеном звездом. "Црвени ђаволи" су прошли, али се са овог пута многи нису вратили.

Авион је хладне фебруарске вечери три пута је покушавао да узлети са минхенског аеродрома, који је због горива био успутна станица на повратку из Београда за Манчестер. Временски услови били су отежани због снега и леда на писти. Након два неуспела покушаја полетања, одлучено је да се лет за Манчестер помери за 7. фебруар. Међутим, после мање од сат времана донета је нова одлука да авион, ипак, полети. Трећи покушај био је кобан. Авион је ударио у кућу која се налазила у близини писте. Погинула су 23 од 44 путника.

Лајам "Били" Велан пред улазак у авион изјавио: "Спреман сам и за тај пут".

Велен је изгубио живот у минхенској несрећи. Поред њега, трагично су настрадали играчи Џеф Бент, Роџер Бирн, Еди Колман, Марк Џонс, Дејвид Пег и Томи Тејлор, генерални секретар Волтер Крикмер и тренери у стручном штабу Том Кари и Берт Вели. Погинуло је и осам британских новинара, међу којима је био и бивши голман Манчестер Ситија Френк Свифт. Фудбалер Данкан Едвардс преминуо је три недеље касније.

ЧУДО У АНДИМА (13. октобрар 1972)

Преживели на лету 571, уругвајског авиона који је 13. октобра 1972. полето за Чиле, нису ни слутили да им тек следи прави пакао на 3.600 метара надоморске висине, у Андима између Чилеа и Аргентине. У авиону је било 45 путника, а већину су чинили чланови уругвајског рагби тима. При паду је погинуло 12 путника. Велики број преживелих је наредна 72 дана умирао од глади и хладноће, као и од последица лавине, која их је такође задесила током два и по месеца борбе за живот. Да би остали у животу морали су да једу мртве и људско месо им је био једини извор масти и протеина. Двојица најснажнијх су након 12 дана ходања преко андских висова успела да дођу до цивилизације. Тек тада се сазнало да је на лету 571 било преживелих. О овој несрећи снимљен је и познати филм "Живи".

ТОРИНОВУ ПОСЛЕРАТНУ РЕНЕСАНСУ ПРЕКИНИО ЈЕ ПАД АВИОНА (4. мај 1949)

Торино је после Другог светског рата био најдоминантнији клуб у Италији. "Бикови" су ређали титуле, све до трагичног догађаја у пролеће 1949. године. Торино се 4. маја 1949. враћао из Лисабона, где је претходно одиграо меч са Бенфиком. Авио је упао у олују, ударио у брдо Суперга код Торина и срушио се. Погинуо је 31 путник од чега 18 фудбалера.

НИ СТАЉИН НИЈЕ ЗНАО (5. јануар 1950)

Власти Совјетског Савеза су пад авиона у којем су били хокејаши совјетског ваздухопловства успешно криле и од самог Јосифа Висарионовича Џугашвили Стаљина. У несрећи је страдао скоро цео тим ВВС Москва, у којем је све конце вукао управо Стаљинов син - Василиј Џугашвили. Екипа је требало да игра утакмицу у Чељабинску, али је авион због лошег времена преусмерен на аеродром у Јекатаринбургу. Ни тамо није било услова за приземљење авиона. Због снежне мећаве авион је дуго кружио око аеродрома. Четири пута авион је покушао да слети, али без успеха. Када је покушао и пети пут да се приземљи авион је ударио о земљу и експлодирао. Свих 19 играча и чланова посаде изгубило је животе у несрећи.

Стаљин никада није сазнао за несрећу. Његов син, један од главних људи у ваздухопловству, плашећи се строге казне због инсистирања да авион полети упркос врло лошим временским условима, успео је да сакрије све детаље. Брзо је ангажовао нове играче и Москва је одмах наставила такмичење.

СУДАР СМРТИ НА НЕБУ ИЗНАД РУСИЈЕ (11. август 1979)

Тупољев Ту-134 трагично је завршио лет 11. августа 1979. Реч је о несрећи са највећим бројем жртава међу којима је била група спортиста. Погинуло је 178 особа, а 17 путника било је из Фудбалског клуба Пакхтакора из Ташкента.

ГУЛИТ И РАЈКАРД ИЗБЕГЛИ ТРАГЕДИЈУ, АЛИ МНОГИ НИСУ (7. јун 1989)

Суринамски Колорфул 11, екипа састављена од играча који су професионално играли фудбал у Холандији, изгубио је 15 чланова када се ДЦ-8-62 срушио при слетању из Амстердама на аеродром "Парамарибо-Зандерај" на Суринама. Необученост посаде, која је свесно покушала да слети користећи неприкладан навигациони систем, коштала је живота 176 путника и чланова посаде. Преживело је 11 људи.

Екипа је требало да игра утакмицу на Суринама у јуну 1989. Руд Гулит, Франк Рајкард, Арон Винтер, Хени Мајер, Брајан Рој, Стенли Мензо, Деан Хор и Реџи Блинкер нису добили дозоволе од клубова да отпутују на ревијални меч и остали су у Амстердаму. Мензо и Мајер нису испоштовали забрану, али су дан раније отпутовали тако да су пуком срећом избегли смрт.

Погинули су: Руд Дегенар (Хераклес), Лојд Досбург (Ајакс), Стив ван Дорпел (Волендам), Вендел Фрасер (Розендал), Фриц Гудингс (Варенинген), Џери Хатрехт (Нерландија), Вирџал Јоманхан (Серкл Бриж), Андро Кнел (Бреда), Рубен Когелданс (Виљем ИИ), Ортвин Лингер (Харлем), Фред Патрик (Цволе), Енди Шармин (Твенте), Елфрид Велдман (Де Графшап), Флоријан Вајент (Телстар) и тренер Ник Стинстра (Хемстеде). Преживели су Сиги Ленс (Фортуна Ситард), Еду Нандлал (Витесе) и Рађин де Хан (Телстар).


"WЕ АРЕ МАРСХАЛЛ" (14. новембар 1970)

Највише погинулих у авионској несрећи имао је тим америчког фудбала Универзитета Маршал. Дагласов ДЦ-9-31 однео је на лету 932 у смрт 75 људи, све путнике и четири члана посаде. Летелица која је превозила 46 чланова универзитетског тима (37 играча и девет чланова стручног штаба) ударила је у брдо у близини аеродрома у Кереду (Западна Вирџинија). У то време Маршалова екипа ретко је путовала авионом, чак су размишљали и да откажу лет, али су, нажалост, одустали од ове идеје. Ово је највећа трагедија коју је доживео један спортски тим у САД. О њој је снимљен филм "Wе Аре Марсхалл".

ПАД ЈАРОСЛАВСКЕ ЛОКОМОТИВЕ (7. септембар 2011)

Хокејашки клуб Локомотива из Јарославља у тренутку је остала без целе прве екипе. Погинуло је 37 чланова, од укупно 44 жртве. Путнички авион "Јак-42" запалио се одмах по полетању и пао два километра од аеродрома Туношна, док су неки делови авиона завршили у реци Волги. У саставу хокејашког тима налазили и држављани Шведске, Пољске, Украјине, Чешке, Немачке, Белорусије и Летоније. Хокејаш Александар Галимов преминуо је пет дана касније у болници, а само је инжењер лета Александар Сизов преживео.

СМРТ УМЕСТО СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА (15. фебруар 1961)

Тужна судбина задесила је и америчку клизачку репрезентацију у Бриселу 15. фебруара 1961. Цела екипа САД од 25 чланова која је путовала на Светско првество у Прагу је погинула. Укупно је страдало 73 путника.

Фудбалска репрезентација Замбије страдала је у Габону 27. априла 1993. године. Сви који су се налазили у авиону су погинули, укупно 30 људи. Лет авионом се трагично завршио и за 16 играча америчког фудбала екипе Универзитета Калифорнија. Кошаркашки тим и стручни штаб Универзитета Евансвил погинуо је јер се авион срушио минут након полијетања са аеродрома. Двоструки првак Ф1 Грејем Хил изгубио је живот управљајући авионом 27. новембра 1975. У тој несрећи погинуло је укупно шест људи Фордове екипе, а међу њима и други возач Тони Брајс. Враћали су се с тестирања из Француске у Лондон. Непоражени Роки Марћано напустио нас је 31. августа 1969, дан пре 46. рођендана. Мали авион у којем се налазио славни боксер срушио се и у смрт одвео троје путника.

Нажалост, листа несрећа се не завршава овде. Још много спортиста је изгубило животе у авионским несрећама...

Извор: мондо.рс