Мистериозна смрт генија из Лознице

Урош је био миран, исправан, био је геније. Осим што је у том смислу био посебан, ни по чему другом се није издвајао. Никад не бих помислио да ће се убити.

Србија 27.11.2016 | 10:12 Ово је јуче за "Блиц" рекао један од пријатеља Уроша Милановића (25), који се прије три дана убио скоком са литице на планини Гучево.

"Писао је књиге, био је посвећен науци. Дечко на мјесту, окружен пријатељима. Видио сам његово опроштајно писмо у којем не постоји ниједан конкретан нерјешив животни проблем због којег би дигао руку на себе. Али вјеровао је у живот послије смрти",
повјерава Урошев пријатељ.

Несрећни младић је са сестром живио у Крњачи, а његов пријатељ каже да је све пажљиво испланирао и да самоубиство није посљедица афекта.

"Родитељима је јавио гдје је УСБ са подацима, а ту је писало коме од пријатеља да пошаљу његове књиге. Опроштајно писмо је послао другу поштом. Све је испланирао, није било шансе да не реализује оно што је замислио. Јако тужно, сви смо у шоку", каже пријатељ.

Рукопис у опроштајном писму препознала је Урошева сестра.

Према непотврђеним информацијама, Милановић је аутобусом из Београда дошао до Бање Ковиљаче, али се није јавио родитељима који живе у Лозници. Убио се на мјесту где је одлазио када је долазио у завичај на одмор. Замјеник вишег јавног тужиоца Вера Пајдић је изјавила да је младић покушао самоубиство вјешањем јер је у близини пронађен кабл, а кад није успио, одлучио се да скочи са литице.



Милановић је сахрањен на лозничком гробљу.

Његово тијело из болничке капеле преузео је отац Драган, а погребним возилом пребачен је до вјечне куће. Велики број Лозничана опростио се од младића који је важио за узорног ђака, успјешног студента и стручњака за информационе технологије, а посљедњи поздрав минутом ћутања бившем ученику упутио је колектив ОШ „Кадињача“, на почетку програма поводом обиљежавања Дана школе.

Како је дан раније потврђено из Вишег тужилаштва у Шапцу, младић је прије скока покушао да се објеси, на шта је указивало пронађено покидано уже, а пошто у томе није успио, одлучио се за трагичан скок.

Младић је живио у Београду и радио као инжењер у Општини Стари град. Био је члан Демократске странке, а 2011. године побиједио је на такмичењу у бесједништву, посвећеном Зорану Ђинђићу, који му је био један од идола.



Извод из бесједе у 2011.

"Пуно је тога неправедног у овој нашој Србији. Гледам и чудим се, многи паметни људи се толико труде да побољшају ситуацију овде својим знањем, својим успјесима, својом жељом да допринесу другима. И онда у само једном тренутку, а тих једних тренутака је много, гомила убица и оних потенцијалних убица одлучи да 'прошета' градом и да нас брзином интернета представи као народ коме су на памети само нож и каменица".

(Блиц онлине)