Анализа: Истанбул је заволео кошарку - и тек ће...!

Велика улагања и пројекти клубова учинили су Истанбул најактивнијим евролигашким градом у Европи. Амбиције тамошњих тимова сежу даље од тога.

Кошарка 27.11.2016 | 20:45 Најбоља кошарка и Истанбул, синоними су који ће у 2017. години учинити највећи турски град новом европском престоницом игре под обручима.

Из неколико разлога, он то јесте већ и сада.

Место "судара" два континента, у којем ће следеће године бити одржане највеће кошаркашке манифестације у Европи, одавно је престало да буде метропола луда само за фудбалом.

Чињеница да Истанбул даје чак четири евролигаша, да ће на пролеће организовати Фајнал-фор најјачег такмичења, а потом окупити и најбоље евро-репрезентације, још једном показује системску решеност Турске да учини кошарку још популарнијом и актуелнијом у "свом дворишту".

За сада - тај план потпуно успева.

Минуло гостовање Црвене звезде мтс Ефесу показало је да и тим са најмање навијача (просечно 3.731 гледалац) и без фудбалског клуба као њихове "базе" може да рачуна и на бучну подршку у атрактивним наступима. Са друге стране, они који у фудбалу навијају за, примера ради. Фенербахче и Бешикташ, лако "пребацују" своје ривалство и на кошарку и одлазе са истом страшћу у модерне хале, какве су Улкер спортс арена или Синан Ердем.

И они који не познају кошарку и којима имена Жељка Обрадовића, Дејвида Блата и њихових играча не значе много, лако препознају какви су тимови у Истанбулу направљени великим улагањима и амбициозним пројектима.

Примера ради, Ефес је још 2004. године покренуо пројекат "Први корак са Анадолу Ефесом", у оквиру којег више од деценију бесплатно уводи у кошарку девојчице и дечаке. Кроз тај програм, реализован у 40 центара, већ је прошло 20.000 клинаца.

Због свега урађеног у претходним годинама у Турској, мало их је било изненађених када је први човек Евролиге Ђорди Бертомеу недавно прочитао име Истанбула као домаћина предстојећег Фајнал-фора.

У истом граду у којем су Партизан, Обрадовић и Саша Ђорђевић писали историју 1992. и у којем су 20 година касније кров Европе освојили Олимпијакос, Душан Ивковић и Јоргос Принтезис, Стари континент добиће у мају новог првака, а "Жоца" и његов састав са Богдановићем и Калинићем многи унапред виде у мечу за трофеј, као најозбиљнијег ривала браниоцу титуле - московском ЦСКА на челу са Милошем Теодосићем.

Еуфорија са којом је Фенер прошле године испраћен на свој први Фајнал-фор и туга са којом је дочекан после драматичног пораза од ЦСКА прошлог пролећа, показали су колико жељно у Истанбулу желе европски трофеј. Наравно, мимо огромних инвестиција у клубове, инфраструктуру и тимове.

А, ако највреднији пехар не остане у Турској ове сезоне, потпуно је јасно да ће већ следеће уследити нови, подједнако амбициозни покушај, што је између осталог потврдио и најављени останак Обрадовића у Истанбулу бар до 2020. године.

Извор: мондо.рс