Сви ћутали док је полицајац тукао жену

Даринка Вулин (53) из Мркоњић Града уточиште од психичког и физичког насиља пронашла је у Сигурној кући за жртве породичног насиља у Бањалуци.

Република Српска 26.11.2016 | 21:50 Иако има медицинску документацију која показује да је жртва физичког насиља Даринка никада није добила решење Центра за социјални рад из Мркоњић Града, јер, како каже, она по њима није жртва.

"Најлепше би било 2006. године да смо се разишли, али ја нисам имала с чиме то да покренем, а он није хтео, њему је тако одговарало" каже Даринка.

Мајка је двоје деце, сина који је напунио 18 година и дванаестогодишње девојчице која је са њом смештена у Сигурној кући већ три и по године. Син је одвојен од ње, али је редовно посећује.

"У Сигурну кућу сам дошла сама, без Центра за социјални рад, без полиције. Пријављивала сам насиље полицији, евидентирано је више од 10 пута, они су ме слали у Центар за социјални рад, а Центар за социјални рад ме враћао њима" прича Даринка.

Даринка се удала 1996. године, проблеми су почели након 2004. године, када је родила ћерку, јер је двоје деце значило више обавеза и требало је више новца, а у међувремену је супруг подигао већи кредит за изградњу куће. Себе и ћерку стављала је у други план, јер су углавном биле у кући, у жељи да муж и син имају "нешто мало више".

Од 2006. године је постало несношљиво, а муж је показивао све мање интереса за децу.

"Децу није тукао, једном је само сина гурнуо ногом. Никад га син није прихватио. Био је мален када је рекао сестри секо, мораш бити свесна да оца имамо, а тату немамо" прича Даринка.


Фото: Анадолија

Испричала је и како јој је супруг са члановима своје породице говорио да ће доћи докторка која ће је послати на доживотно лечење, да ће јој Центар за социјални рад одузети децу, да нешто није у реду са њом и да ће га трпети док је жива. Због тога је прихватила посету некој жени у Козарац да види шта јој је и да смири ситуацију.

"До Козарца ме изубијао, тукао ме, возећи, у задњи део главе и каже ту немаш доказа, а ја сад имам хематом од 22 милиметра, лева нога ми је била сва плава, где се и он зачудио навече шта је то. Ја ћутим, плачем, а он каже Ух да. И на другој нози понеки врх прста је остао. Тад сам добила батине, али смо тад имали велики кредит, малена деца, он ради где ради, не смем споменути остаће без посла и где смо онда" прича Даринка.

Претрпела је то у нади да се овакве ситуације неће понављати, јер је и супруг говорио "нећемо се више свађати", али убрзо након тога све се вратило на старо. Даринка сматра да је њену борбу додатно отежала чињеница да је његова породица утицајна у граду у којем су живели. Пошто је радио као полицајац у Мркоњић Граду, сада је припадник СИПА, нико није хтио да му се замера.

"У Мркоњић Граду ме нико није доживео као жртву породичног насиља" каже она.

Једном приликом је отишла у Бањалуку и обратила се за помоћ у полицијској станици у овом граду, а полиција из Мркоњић Града пријавила је и њу и супруга за ремећење јавног реда и мира. Када је тај случај стигао на суд, према речима Даринке, судија јој је рекла да се врати кући па да поново пријави ако се понови или да ће их обоје казнити са по 800 КМ.

"Нисам радила, одакле ми 800 КМ, морала сам да потпишем тај папир, неко примирје, а сад се држе за то да сам потписала да насиља није било" каже Даринка.

На питање колико ју је често тукао супруг, Даринка одговара да није често и да је највеће батине добила на путу за Козарац.

Тешке повреде

Након што је смештена у Сигурну кућу, затражила је лекарску помоћ, па је анализама утврђено да има хематом од 22 милиметара, који јој није урођен као и да јој је повремено потребна пратња.

"Имам неки прекид филма, али имам и ужасне болове у десном делу главе" испричала је Даринка.

Каже да би све лакше поднела да је финансијски самостална. На питање шта би поручила женама које пролазе кроз овакву ситуацију, Даринка одговара да ко живи у граду можда може нешто и да уради.

"Ове што су по селима мислим да немају шансе ни да дођу. Како сам дошла и до сигурне куће не знам, чини ми се да ипак има добрих људи па нешто ми уради, помогне једно, неко друго, једноставно као да су ме носали до сигурне куће. Ко на селу живи нити он има новца за карту, нема ништа, не може да дође ни до Центра, али за насиље мислим да треба пријави ко год трпи" каже она.

Задовољна је условима у Сигурној кући, иако није очекивала да ће толико остати. Мислила је да ће њена деца добити алиментацију, а да ће она радити па да ће моћи имати најосновније, међутим бракоразводна парница коју је покренула у мају 2014. године још није окончана.

"Најбитније, ћерка ми се опустила, мирно заспе, устане, иде у школу, има другарице које су је супер прихватиле, снашла се и боље него што сам очекивала. Не знам како да она поднесе то ми смо имали једини тај пут да изађемо. Све што се тиче ње супер је завршено. У кући ми је све бесплатно, омогућено ми је да се запослим што сам и могла" каже Даринка Вулин.

Извор: Анадолија