Месо у БиХ исправно док је непрегледано

Док регион потресају вијести о нерегуларним пласирањема меса на тржишта, БиХ нема на ту тему шта додати. Не зато што је све регуларно у БиХ, већ зато што не постоји државна институција за контролу квалитета намирница која се финансира из буџета.

Босна и Херцеговина 26.11.2016 | 09:40 Након прошлоседмичне дојаве о уласку 30 година старог меса у црногорску луку Бар, настао је тренд свакодневног предочавања акција контроле илегалног промета меса.

Најновија вијест долази из Хрватске гдје је тамошња ветеринарска инспекција потврдила како је у 10 производних објеката, који снабдијевају трговачке ланце, пронађено 42,7 тона меса са истеком рока трајања, без прописане документације или смрзнуто пред сам крај рока трајања.

То је месо одмах уклоњено, наводи се у саопштењу хрватског Министарства пољопривреде под чијом је ингеренцијом Ветеринарска инспекција.

Након што је у посљедње вријеме у јајима, месу и сиру на полицама у Хрватској пронађена салмонела, ветеринарска инспекција на терену појачано надзире квалитет хране. Тако је само ове године међу 4.242 проведене контроле хране, у 1.714 случајева ветеринарска инспекција пронашла здравствене неправилности, а 67 узорака било је позитивно на салмонелу.

У сусједној Србији, само ове седмице заплијењено је више од тоне смрзнуте пилетине која је била без пропратне документације. Службеници царинске контроле су према директивама ветеринарске инспекције и ресорног министарства пооштрили критеријуме провјере и тиме спријечили велику количину неисправних намирница на путу до потрошача.

Док регион потресају вијести и ексклузивна сазнања у вези са нерегуларним пласирањем меса на тржишта, Босна и Херцеговина нема шта додати на ту тему. Не зато што је све регуларно у БиХ, већ зато што не постоји институција за контролу квалитета намирница која се финансира из буџета.

Таква установа би, осим, непрекидног надзора исправности намирница на тржишту имала савјетодавну улогу и вршила би координацију других институција у смислу подизања свијести о чињеници колико је битан квалитет хране, и како би се стимулацијом домаће производње хране минимизирао ризик од токсичних материја у прехрамбеним производима.

Шеф Центра за контролу намирница при Ветеринарском факултету Сарајево проф. др Мухамед Смајловић је за Ал Јазееру прокоментарисао колико је озбиљан пропуст непостојања државне институције за контролу намирница.

„Без обзира што нисмо имали евидентне случајеве на простору БиХ, не значи да се и код нас тако нешто не дешава, већ код нас у држави, у одговорним круговима не постоји интерес да се тако нешто открије и санкционише“, каже Смајловић.

Хрватска има Ветеринарски институт који се финансира из државног буџета, доступна им је врхунска опрема и обука, а самостално, према властитим програмима дјелују и налазе евентуалне неправилности у прехрамбеним производима.

Сусједна Србија посједује засебан Институт за месо, такође финансиран из државног буџета, а примарна функција је испитивање квалитета меса унутар националних граница, а по потреби се ангажује и у БиХ.

У Босни и Херцеговини су без званичне државне подршке, на иницијативу научних кругова успостављени центри и службе за контролу прехрамбених производа.

„Лабораторија Центра за контролу намирница је изграђена без икакве помоћи државе. Ветеринарски факултет је оснивач и рад центра финансирамо кроз научне пројекте. На располагање стављамо своје знање и искуство, али поред све те добре воље, потребна је подршка државе да осигура плате особљу које ћемо ми едуковати и да нам осигура хемикалије за провођење анализа“, каже професор Смајловић.

Научна иницијатива је изњедрила више центара у држави који селективно врше контролу намирница, истина финансије ограничавају маневар али опет здравствена слика се држи под контролом. Расположиви ресурси омогућавају анализе квалитета које се проводе по потреби, међутим, због недостатка средстава и интереса на државном нивоу, ригорозне акције попут оних у Хрватској није могуће иницирати. Дакле, месо у БиХ је званично исправно док је непрегледано.

Босна и Херцеговина још из даљине посматра конфликтне ситуације са стањем намирница које су у оптицају на тржиштима у сусједним земљама. То не искључује да на бх тржишту нема месних производа сумњивог квалитета, него још није могуће доказати такве претпоставке.

Рјешење проблема хране сумњивог квалитета је стимулација домаће производње меса и морално уређивање пословања у смислу да није битан само профит, већ да се употребом домаћег меса на дугорочној основи гради квалитетније окружење пословања те здравији домаћи потрошачи.

„Посједовање државне институције за контролу хране није луксуз, већ потреба неопходна као војска“, каже Смајловић.

Институт за контролу намирница није рентабилан, али у ситуацијама потенцијалне здравствене опасности не постоји количина новца која га може платити.

Извор: Ал Јазеера