"Систему одговара да само вртимо точак!"

Систем ради своје, а човјек има прилику да мисли главом па да покуша да нешто уради за своје добро. Са друге стране, систему одговара да вртимо точак, враћамо кредите и радимо да би машина радила, а не због нашег напретка и лијепог живота. Међутим, право на мишљење нико нам не може одузети.

Србија 25.11.2016 | 09:06 Овако размишља један од најуспјешнијих српских глумаца, миљеник позоришне, филмске и телевизијске публике Небојша Глоговац, који са једнаким жаром игра улоге у серијама и класичним драмским комадима.

Рођени Требињац, који се као седмогодишњак преселио у Србију, појавио се у популарној серији "Бољи живот", гдје је имао малу улогу, а шира публика упознала га је и завољела захваљујући лику Златка Гавриловића у серији "Породично благо".

"Бити глумац је дивно, то је диван посао који када се добро уради има и своју сатисфакцију, али та сатисфакција се завршава на аплаузима и на томе што те неко сретне на улици па ти каже да је синоћ било добро у позоришту или да је гледао неки филм па му се допао. Ту је и љубав коју примамо од људи који нас воле", каже Глоговац који је прву главну улогу имао 1995. у филму "Убиство с предумишљајем".

За то је добио и награду за најбољу мушку улогу "Цар Константин" на Филмском фестивалу у Нишу.

"Статус глумца у Србији тренутно није добар и надамо се бољем. Принуђени смо да се сналазимо, да радимо све што нам се нуди или бар већину тога ради егзистенције и да бисмо могли да преживимо", признаје глумац који има богату колекцију одиграних улога, али и признања која је добио за њих.

Јунак филмова као што су "Небеска удица", "Клопка", "Жена са сломљеним носем" осврће се и на садржаје које емитују бројне телевизије у региону.

"Ријалити програми су као турбо фолк. Гледајући туђе животе и групу људи која се негде налази и као ето живи, заборављамо на своје проблеме и на то да их треба решити. То у ствари служи да завара народ. И као сва јефтина забава лако се прима, јер размишљамо о туђим судбинама и гледамо њихове ужасно ниске моралне и етичке норме - примјећује Глоговац.

Од "Сумњивог лица" преко "Хадерсфилда" па до "Хамлета", у коме тренутно игра насловну улогу, ствара бриљантне глумачке бравуре на позоришној сцени.

"Ми смо талентован народ, имамо ту привилегију да умијемо ирационално да мислимо, да будемо духовити, мада је то раније било израженије него данас. На овим просторима постоји та врста спремности главе да прихвати нешто као што је позориште, филм и уметност уопште. Међутим, уметност није стављена на прави пиједестал и није подржана систематски", оцијенио је глумац који је имао прилику да игра у различитим комадима књижевних великана на сцени свог матичног театра Југословенског драмског позоришта.

Када би култура била више подржана, сматра он, онда би и народу била скренута пажња да је нешто лијепо и вриједно па би људи постали културно освијештени.

"Само се бојим да се духовне вриједности не заметну у неки ћорсокак и да негдје у том прикрајку постану апсолутно небитне. Душа увијек тражи умјетност, треба јој та врста хране, то је насушна потреба. Потребно је подићи цијелу културну политику на виши ниво", сматра глумац који је више пута дочарао и ликове из прошлости.

Каже да никада не открива много детаља у вези са будућим пројектима.

"Нове улоге не волим да спомињем због сујеверја да не би нешто пропало. Постоје неки планови, али док не буду сигурни, не волим да јавно најављујем и причам о томе", искрен је Глоговац.

"Убице мог оца"

"Ово је прва српска серија која има трилерску напетост и тај начин причања приче и сликања кадрова. Све је врло интересантно, прича је интригантна и како видим после неколико епизода људи су врло узбуђени. Расправљају ко је убица, занима их шта се дешава, решавају случајеве... То је знак да је игра добро смишљена и да серија ради свој посао", каже Небојша Глоговац о серији "Убице мог оца".

(Глас Српске)