Прича - видео: Добар дан, овде Жорж Веа! Имам за вас једног фудбалера...

Много пута премотаван је филм на тај 23. новембар 1996. године, утакмицу са Лидсом и тренутак када је „Ле Год“ Мет Ле Тисије морао да напусти терен због повреде и место на терену препусти момку са бројем „33“ на леђима. Али, мало ко се за ових двадесет година запитао - где је и шта ради Али Дија? Шта се десило са највећим фолирантом, чији подухват никог не оставља равнодушним ни данас?

Фудбал 24.11.2016 | 00:00 Две деценије. У дан. Ето, толико времена прошло је откако је Грем Сунес - тај велики играч и једнако лош тренер - планети приредио незаборавну фудбалску сцену која и данас више личи на један добар скеч, него на истинити догађај о чијим ће се детаљима и данас причати с толико подсмеха.

Причаће се, а и препричавати сви детаљи највеће преваре у фудбалској историји и жалосно трагичних 53 минута Алија Дије у срцу колевке највољеније нам игре. О Сунесовојглупости, Саутемптоновој срамоти и „Жоржу Веи“. Његовом рођаку - неоткривеном бисеру и репрезентативцу Сенегала - без ангажмана, чији су последњи минути уписани у књигама Пари Сен Жермена. И уговору на месец дана који ће и данас остати неиспрана мрља на чистој, белој кошуљи.

Много пута премотаван је филм на тај 23. новембар 1996. године, утакмицу са Лидсом и тренутак када је „Ле Год“ Мет Ле Тисије морао да напусти терен због повреде и место на терену препусти момку са бројем „33“ на леђима.

Али, мало ко се за ових двадесет година запитао - где је и шта ради Али Дија? Шта се десило са највећим фолирантом, чији подухват никог не оставља равнодушним ни данас?

У специјалној едицији британског Гардијана о Дијином лику и делу причали су они који су бар на тренутак имали прилику да буду део његове приче.

Хари Реднап, тада менаџер Вест Хема:

„Добијао сам стално позиве од лика који се представљао као Жорж Веа. Он је у то време био најбољи фудбалер планете. Када ми је понудио свог рођака упитао сам га: 'Дивно Жорж, али шта мислиш о томе да ти дођеш у Вест Хем'. Рекао је да није заинтересован и да је боље да узме његовог рођака. Одмах сам знао да је у питању нека превара“.

Бил Лоди, тада секретар Порт Вејла:

„Дија нам је био препоручен од неке веома важне особе, ми смо му дали шансу у утакмици резерви против Мидлзброа. Да будем искрен, није нас импресионирао, а последњи пут када смо о њему нешто чули био је у Ротераму, ваљда“.

Тони Пјулис, тада менаџер Гилингема:

„Био сам шокиран када сам добио позив од лика који је тврдио да је Жорж Веа и да нам препоручује рођака. Искрено, прво што сам помислио јесте да ми ни у чуду не би пало на памет да један такав играч као Веа зна уопште да Гилингем постоји. Али, позвали смо Дију на пробу и био је катастрофа“.



Али Дија је пажњу на себе скренуо потписом у аматерском нивоу енглеског фудбала. Тог новембра 1996. године прво је постао играч Блајта.

„Афрички ас дошао у Блајт“.

Овим насловом, са све вињетом „ексклузивно“ дичио се својевремено новинар Боб Морленд, мислећи да је добио вест године. Наравно, била је то још једна у низу Дијинихсмицалица изведених преко свог „агента“. Једини меч одиграо је као резерва. Био је то 9. новембар, а противник је био Бостон јунајтед.

Само неколико дана касније Сунес је направио кобну грешку због које је заувек остао „тренер-циркузант“. Играчима Саутемптона није било потребно много времена да схвате с ким имају посла.

„Само једном сам и тренирао с њим, у петак пред тај судбоносни дан“, почиње Мет Ле Тисије и наставља:

„Играли смо 'у колу', а нама је представљен као играч на проби. Сећам се да сам помислио: 'Ма, овај момак није добар, вероватно неће успети'. Али...“, остао је недоречен легендарни голгетер.

Ооо, Дија је успео. Ле Тисије је повреду доживео у 32. минуту, а Дија је на терену издржао 53 минута пре него што је „убедио“ Сунеса да заправо не зна ништа. Ни да потрчи, а камоли да прими лопту, дода је и проследи добар ударац.

„Сунес је изненадио све, пошто је на терен увео сенегалског репрезентативца Алија Дију и тако му подарио деби у Премијер лиги после непуних недељу дана на проби. Дија, рођак Миланове суперзвезде Жоржа Вее, пропустио је златну шансу да постане велико појачање, пошто га је у 85. минуту заменио Кен Монку“, стајало је у извештају Сандеј Мирора.

Ле Тисије се присетио детаља са те утакмице.

„Трчао је по терену као бамби на леду. Јако, јако, јако срамотно за гледање. Ми на клупи смо се запитали: 'Шта, бре, он то ради?! Ужасан је'. Грем га је изабрао да ме замени, а када сам видео да га је послао на загревање помислио сам: 'Не, неће ваљда?!' Ушао је на терен и био је...о лош. А онда га је заменио. Била је то општа лудница на терену“.

Сунес се после утакмице бранио чињеницом да услед скраћене ротације због повреда није имао другог избора. И сам је тада признао да се осећао као да га је неко шутнуо у међуножје из све снаге, док је гледао Дију на делу.

„Послао сам га на терен, иако га нисам раније гледао како игра фудбал. Али, нисам имао ниједног нападача. Да ли уживам у овоме? Да ли неко од вас ужива када вас неко удари у међуножје?! Ово само показује какво је стање у клубу тренутно и да један играч којег никада нисам гледао раније може да игра у Премијершипу“.

Реномирани Индепендент је због овог догађаја данима „шамарао“ Сунеса. Ово је био чланак од 25. новембра:

„Пазите се... Алија Дије! Са 30 година некадашњи нападач Болоње, сада замена Мета Ле Тисијеа, од његове каријере више је прошло него што је остало. Али, његов долазак у Саутемптон ипак је препорука Жоржа Вее, бившег саиграча у Пари Сен Жермену“, у ироничном тону писао је Индепендент тада.

Дијин одлазак из клуба надолазећег понедељка прошао је готово незапажено. Све докСандеј Мирор није провалио целу причу тек 15. децембра.

„Дошао је и очигледно није био квалитет. Отпустили смо га већ наредне седмице“, рекао је тадашњи спортски директор клуба Лоуири Мекменеми.

„Не осећам се глупо, уопште. То је фудбал данас. Коштао нас је тек неколико хиљада фунти за двонедељну плату. Није нам сломио срца, а и не осећамо се као да нас је неко 'одрадио'. Био је репрезентативац и дали смо му шансу, али није оставио добар утисак и то је то“.

Наравно, то није било тачно. Као што није било тачно да је Дија играо за Пари Сен Жермен, ни да му је рођак био Жорж Веа. 

Чак и после свега то су биле речи којим се Сунес штитио од свега. А, вероватно је и сам, негде у дубини душе, знао да је испао - жаргонски речено - магарац.

Дија је убрзо након одласка из Саутемптона опет постао аматерски играч, већ у децембру. У Гејтшеду. На свом дебију, у победи над Бат Ситијем резултатом 5:0 чак је и постигао гол.

„Оно са Саутемптоном је био неспоразум. Само желим да заборавим на тај период мог живота. Пресрећан сам што сам дошао у Гејтшед и што ћу бити са клубом до краја сезоне“,била је Дијина изјава на дан када је парафирао уговор.

На осам утакмица постигао је два гола, али га је промена менаџера коштала места у тиму. Убрзо је стављен на трансфер листу, већ у фебруару 1997. Касније је постао студент на Универзитету Нортумбрија, где је дипломирао на пословним студијама четири године касније.

Од Саутемптона је зарадио 2.000 фунти за неколико дана личне забаве. У Гејтшеду је зарађивао 400 фунти недељно, због чега је био апсолутно најплаћенији играч тима. А када је потписивао уговор добио је „масан“ чек са четвороцифреном сумом новца као бонус.

Након одласка из Гејтшеда почетком 1997. губи му се сваки траг.

Где је и шта ради Али Дија?

Извор: моззартспорт