Исповијест сестре убијеног фотографа
Мој брат вам је био једна душа од човјека. Ја сам 12 година млађа и он је према мени био као да сам мало воде на длану. Када сам била млађа, куповао ми је све што сам требала. Увијек се бринуо о мени. Свима је помагао осим сам себи, на све је мислио више него на себе.
Република Српска 23.11.2016 | 08:48
Акија, како су звали Мујчиновића, како је и сама признала у истрази, убила је његова дјевојка и суграђанка Кристина Јовковић (31).
Окружно јавно тужилаштво Бањалука је затражило одређивање притвора, након чега је изведена из те правосудне институције, када се џемпером крила од фотоапарата.
Болом схрвана сестра отворила је душу новинару “Независних”, те је испричала да њен брат ни мрава не би згазио.
“Бринуо се за животиње, цијели живот их је сакупљао по улици. Види ћуку на цести и узме га, те донесе кући. Онда можете мислити која је то душа од човјека”, истиче Ања Мујчиновић.
За трагедију је сазнала тек након што јој је родица из Њемачке послала поруку која је гласила: “Страшно, прими моја саучешће, не могу да вјерујем.” Када је касније схватила о чему је ријеч, остала је у шоку.
“Ја маму нисам могла контактирати телефоном, с обзиром на то да она живи сама. Онда сам њену пријатељицу на Рабу назвала да оде до ње и да јој саопшти. Моја мајка потом ме је звала, све у невјерици, и питала: ‘Шта, је ли га само озлиједила?’ Она није вјеровала да је он стварно мртав”, присјећа се Ања.
Каже да Кристину никада није видјела уживо. Знала је да њен брат има дјевојку, али није знала ни како се зове. Све до сада.
“Ми смо знали да је она црвена и звали смо је Румена, како ју је Аки звао”, наводи ожалошћена сестра. Румена је, по свему судећи, Акију и раније правила проблеме.
“То су знали његови пријатељи, он је то скривао од породице. Ваљда га је једноставно био срам. Она га је изгризла и он је рекао да га је пас угризао. Три дана лежао је у болници”, прича Ања, док је са члановима породице код Окружног јавног тужилаштва Бањалука чекала сусрет са тужиоцем.
Каже да се на ходнику Тужилаштва може случајно срести са дјевојком која је осумњичена за убиство њеног брата, али да јој ништа не би рекла.
“Ја ћу поред ње проћи уздигнуте главе, а она ће мени спустити главу. Нека је буде срам, такав бијес, избости човјека 11 пута, човјека који мрава не би згазио”, наводи Ања. Сматра да би мотив за ово брутално убиство могла бити љубомора.
“Била је љубоморна према женама које су га окруживале”, каже Ања.
Са друге стране, Душка Богојевић, адвокат осумњичене, каже да је Јовковићева признала злочин, али и тврдила да га је починила у самоодбрани.
“Не пориче то што је урадила. Све вријеме била је у кући након што се то догодило. Није сакрила нити уништила доказе. Она је звала своју мајку и онда је мајка случај пријавила полицији”, каже Богојевићева, те тврди да је Јовковићева на тродонској терапији, те да ће тражити да се обави психијатријско вјештачење осумњичене.
Мук из полиције
Од тренутка када је сазнала да јој је брат убијен, Ања Мујчиновић се, како каже, почела борити са вјетрењачама, јер све што је могла сазнати прочитала је у медијима, а из полиције јој ништа нису хтјели рећи.
“Нико нас још није обавијестио о смрти мог брата”, прича Ања.
Чим је чула шта се догодило, још у недјељу навече, одмах је, каже, назвала бањалучку полицију и јавило јој се оперативно дежурство.
“Јавила ми се жена која ми је рекла да она, нажалост, не зна ко сам ја и да ми никакву информацију не може дати. Замолила ме за мој број и рекла ми да ће ме контактирати, али ме никад није назвала”, казује Ања.
Опет је, каже, у понедјељак звала оперативно и причала са више саговорника.
“На крају ми је трећи саговорник из полиције рекао да у кућу могу ући и ја сам, пошто нисам могла одмах доћи из Хрватске, послала комшиницу која живи код те куће да види са полицајцем који је ту био да ли се ући може, на шта јој је он рекао: ‘Не, истрага је још у току'”, прича Мујчиновићева.
Истиче да из полиције нису жељели да запечате обијену кућу, иако их је молила јер није одмах могла доћи.
(Независне новине)
Коментари / 0
Оставите коментар