Револвераши нас не могу увести у ЕУ!

Мирсад Кебо, кога сматрају највећим посткомунистичким политичким бошњачким дисидентом, дао је кратки интервју за локални сарајевски портал 24минута.нет. На питање што се промијенило откад је службено напустио државничке и страначке послове, Кебо је одговорио:

Босна и Херцеговина 22.11.2016 | 15:01 „Нажалост промијенило се пуно тога. И опет нажалост промјене су ишле у правцу стагнације друштва и дезинтеграцији државе. Промјене су се десиле и тамо гдје сам ја обављао високе страначке дужности. Мислим на смрт Сулејмана Тихића, предсједника СДА, што је, по мени, условило и промјеном политике те странке...

Десиле су се, тектонске промјене у тој странци иако формално у кадровском смислу, та странка дјелује кохерентно и да води политику континуитета.

Тихић је водио умјерену центристичку политику с врло јасном дистанцом, од политике тадашњег реиса Мустафе Церића, на примјер. Због тога је био мета напада бошњачких десних јастребова. Сви ти јастребови су се данас скрасили под стреху крова Централе СДА, или су под куполом резиденције реисул улеме Кавазовића”.

“Тихић је био на дистанци и са Таипом Ердоганом, а да не кажем колико био анатемисан од стране коловођа вехабијских параџемата. Све то говори колико се трудио да спријечи уплив радикалних елемената у странку. С друге стране, на Тихићеву џеназу су дошли и Драган Човић и Милорад Додик и изговорили су веома лијепе ријечи пуне хвале, поштовања и уважавања.

Дакле, Тихићева метода вођења политике кроз дијалог и компромис давала је неке резултате или је бар пригушивала тензије. Чак је поремећена и политика Алије Изетбеговића, као бошњачког лидера, која се могла дефинисати као политика еквидистанце – једнак однос према Београду и Загребу. Због свега сам напустио СДА, па чак постао опонент политике Бакира Изетбеговића“.

Како се то све са Кебом збило чији се случај може сматрати куриозитетом нашег поднебља он сам објашњава на сљедећи начин:

„Мало је политичара толико инсистирало на хуманизму, на помоћи сиротињи и унесрећеним људима као што сам ја то чинио. Помогао сам десетинама вјерских објеката било џамија, текија, цркава, светишта, без разлике да се обнове или изграде, помагао сам и дијелио “и шаком и капом” људима.

Сукобио сам се с подземљем и тјерао државне органе да раде на сузбијању криминалитета итд. Дошао сам у сукоб с криминалним лобијем у СДА-у који контролишу капитал државних подузећа јер сам тражио истраге и о њиховом пословању. Тад је “пукло” у врху СДА и ја нисам добио подршку за свој ангажман на том пољу.

Нисам стао на томе и наставио сам се сам борити покушавајући разбити све те стеге, од ратних злочина до политичких убистава који спутавају сваки напредак према стандардима демократских друштава. Јер, знао сам да нас “револвераши” не могу одвести у Еуропу“.

Да ли би поновио све то што је урадио око указивања на ратне злочине до политичких убистава, па и организованог криминала, Кебо се двоуми:

„Искрено, не знам. Све ми је то загорчало живот и скоро ни од кога нисам наишао на разумијевање и захвалност. Због тога не видим ни код Хрвата ни код Срба неког “звиждача” сличног мени да уради оно што сам ја урадио! Па ни та тзв. међународна заједница која се заклиње да то све надзире и ради на сузбијању корупције и криминала, односно на истрагама и суђењима за ратне злочине уопште нема слуха за овако храбра дјела неког политичара.

Тако сам схватио да се не исплати рискирати живот на начин како сам то ја урадио. Све остало приписујем судбини јер вјерујем оној народној пословици која каже да се заклела земља рају да се тајне све одају.

Ја сам био одабран од судбине да те информације доставим на адекватна мјеста и инстанце које народ плаћа да се тиме баве. Бар не могу рећи да нису знали и у томе ми је само сатисфакција. Па могу рећи и да се због тога не кајем“, закључио је Кебо у разговору за 24минуте.нет.

Извор: 24минуте.нет