Анализа: Нема шта, заслужио је, тренутно је најбољи…

Сат на терену ‘О2 арене’ откуцао је 216. минут полуфинала Завршног Мастерса у Лондону између Ендија Марија и Милоша Раонића. Британац и Канађанин у том тренутку играли су један од најбољих дуела ове сезоне и сигурно један од најквалитетнијих у историји турнира осморице најбољих. Трајао је више од три и по сата!

Тенис 22.11.2016 | 00:00 Милош је имао меч лопту, и то не било какву – чекао је други сервис при резултату 8:9 у тај брејку трећег сета, пошто је претходно спасао три прилике ривала. И не само то, први тенисер света је у два наврата пропуштао да заврши меч у својим сервис гемовима, па је све било на страни Раонића.

Све осим једне ствари – човека који пуца од самопуздања. Пошто је убацио други сервис, суочавао се са добрим ритерном који је пао у последњи метар терена, али је Енди одлучио да знатно убрза форхенд и крене да гради напад дијагоналама. Уследила су два изузетно храбра и оштра ударца, потом инсајд-аут у супротну страну и сигуран волеј на мрежи.

Два поена касније прича је била готова и Мари је могао да прослави први пласман у финале Завршног Мастерса у каријери, где му је, након фантастичне представе у полуфиналу са Кеијем Нишикоријем, на мегдан дошао Новак Ђоковић.

Новак је декласирао Јапанца са два пута по 6:1 и притисак на противника био је појачан, већи и од оног који је имао пред последњи меч у групи ‘Џон Мекинро’ са Станом Вавринком. Подсетимо, остварио је два тријумфа на старту турнира, али је чудним сплетом околности могао да испадне већ тада. За такав сценарио била је потребна победа Швајцарца у два сета и било какав тријумф Нишикорија над Марином Чилићем.

Британски медији, који често не раде посао на најбољи начин, у том периоду пласирали су информацију да њихов играч вуче неку ситну повреду. Тајминг је за многе био лош, али је суштина остала тачна. Мари је добро прикривао да има одређени физички проблем, највише са препонским мишићима које је често притискао након дугих поена. Стандарне спортске повредице које се јављају због исцрпљености и великог напора. А како и да га не буде када је толико тениса играо у последњих неколико недеља.

„Не очекујем да ће умор много утицати на овај меч“, рекао је Ђоковић пред финале, док је у овој менталној игрици супарник наступио потпуно супротном изјавом.

„Уморан сам. Само желим да легнем да спавам и надам се да ће ми бити боље када се пробудим“, казао је Мари.

Дуел са Вавринком је почео и давно овај 29-годишњак није био толико смирен – Стан је у прва три гема уписао чак 10 винера, сервирао је невероватно и био бољи играч. Очекивало се од Ендија да попусти, нарочито јер је познат да лоше отвара велике мечеве и редовно мрмља себи у браду. Опет се десило супротно, сачекао је да прође 'ураган из Лозане', а већ у првом гему у којем је противнику опао проценат сервиса, направио је брејк.

Недуго затим решио је први сет у своју корист што је значило и полуфинале, па је и рука била слободнија. Резултат је убедљив други сет и трећи тријумф, пре споменутог меча са Раонићем са почетка текста.

Велики број победа и освојених турнира проузроковао је висок ниво вере у сопствене могућности, а мирноћа на приватном плану сталоженост и када ствари не крену у жељеном правцу. Био је и више него спреман за све изазове који га чекају.

Спортски догађај недеље је стигао, читав свет желео је да види ко ће бити број један на крају сезоне, пошто је осим трофеја, ово финале, први пут у историји одлучивало и о водећој позицији на АТП листи.

Предност је, упркос свему, била на страни српског играча из два разлога. Први је што је на терену 'О2 арене' провео скоро три и по сата мање, а други је споменут тријумф над Нишикоријем у полуфиналу, за који му је било потребно нешто више од 65 минута.

Новак је у суботу увеће деловао неустрашиво, погађао шта је пожелео и подсетио на оног играча који је харао у последњих неколико година, не и у завршних шест месеци. Тиме је створена лажна слика о могућности двојице финалиста јер је, када се подвуче црта, тенис само „глава“. Читав спорт се може посматрати као велика кружница који почиње и завршава се тачком менталне јачине, а у којој су успутне станице сервис, кретање, доношење одлука, контролисани ризик, прилагођавање условима...

Није то био меч за памћење, може се рећи да је фалило квалитета, али је психичка надмоћ оно је пресудило у корист Марија. Више пута током каријере Ђоковић је говорио како се самопоуздање гради победама и да је то процес који траје, али да се губи врло лако – потребно је само неколико пораза.

Када је у питању ово ривалство, то смо у великом броју случајева видели као предност нашег представника, али сада су улоге обрнуте.

„Имао сам среће да завршим у два сета, нисам се осећао добро ујутру. Мислим да ово није био један од Новакових бољих мечева, играо је квалитетније у неким претходним. Финиш је био узбудљив и драматичан – било је грешака са обе стране, али мислим да сам тактички одиграо добар меч. Била је ово добра партија, не можете победити тако доброг играча као што је Новак ако не играте добро“.

Упркос бољем старту и слабом сервису противника (испод 50% у прва три гема) бранилац титуле није дошао до предности и грешке су почеле да се нижу. Обојица су имала по 13 винера, док освајач 12 гренд слем титула направио чак 30 неизнуђених грешака, за коначних 6:3, 6:4 у корист Британца.

„Играо сам веома лоше, направио много грешака бекхендом. Једноставно, није ми био дан. Честитке Ендију што је био ментално јак и што ме је терао да одиграм ударац више у сваком поену. Заслужио је да победи“, истакао је Ђоковић.

Мари је освојио пет узастопних турнира од пораза на УС опену и налази се у серији од 24 узастопне победе, што му је најбољи низ у каријери. Многи су га критиковали да је незаслужено дошао до броја 1, с обзиром на то да је до Лондона савладао само једног играча из топ 10.

Он им је на критике одговорио на најбољи могући начин – у року од недељу дана победио је Чилића, Нишикорија, Вавринку, Раонића и Ђоковића – петорицу од најбољих шест на АТП листи.

Према сопственом признању, на почетку сезоне му није био циљ да се бори за прво место, али се прилика отворила у другом делу сезоне, када је „гребао“ да се и по том основу упише у историјске књиге 'белог спорта'. Драстично је кориговао календар у финишу сезоне, накнадно убацивши и турнир из серије 500 у Бечу и постао 26. 'број 1' у историји.

„Покушаћу да се што дуже задржим на првом месту. Било је потребно много напора у последњих пет-шест месеци како бих дошао овде где сам сада. Знам да ће бити екстремно тешко да сачувам број 1 јер сам имао фантастичну годину, а опет сам зависио само од једног меча. Да поновим ову сезону ће бити изузетно тешко. У следећих неколико година желим да остварим све што могу јер се нећу задржати довека. Сигурно је да нећу бити способан да играм оволики број мечева и на овако високом нивоу у четвртој деценији. Млади момци ће наставити да напредују и постајаће све бољи“, закључио је Мари.

Каријера Ендија Марија добила је потпуни смисао, трофејима са Вимблдона, УС опена и Олимпијских игара додао је оно о чему сања сваки клинац који узме рекет у руке. Месеци који су пред нама доносе му прилику да повећа бодовну разлику и додатно се учврсти на челу каравана једног од најцењенијих и физички најзахтевнијих спортова на свету.

Ипак, сада му следи сабирање утисака, уживање у свему што је постигао и чињеници да је најбољи на свету у ономе чиме се бави.

Заслужио је.

Мари у 2016. години:
Место на АТП листи: 1
Број АТП бодова: 12.685
Титуле: 9
Титуле на гренд слемовима: 1 + Олимпијске игре
Титуле на Мастерсима: 3 + Завршни Мастерс
Скор победа и пораза: 78-9
Скор против топ 10 играча: 16-5
Укупни наградни фонд: 13.327.821 долара

Извор: Б92