Могу ли запослени у БиХ да уштеде новац?

Сваки запослени у БиХ би требало да има бар шест уштеђених плата у случају да остане без посла - препорука је стручњака.

Босна и Херцеговина 21.11.2016 | 10:32 Други посао се у просјеку проналази за пола године, па стручњаци савјетују грађанима да буду спремни да у случају отказа могу да преброде критичан период. Просјечна плата у Српској у септембру је износила 834 КМ што значи да би сваки радник морао да има уштеђених око 5.000 КМ.
 
У истом мјесецу синдикална потрошачка корпа је износила 1.849 КМ, тако да плата није била довољна за основне трошкове живота, а камоли да се нешто остави са стране.

"Све те приче око тога да треба да штедимо су смијешне. Па како да уштедимо, када имам плату и мању од просјечне и једва набављам основне намирнице.  Сваки мјесец морам у минус да преживим. Не смијем ни да помислим шта би било да останем без посла", каже Милан Б.

Једино на шта могу да рачунају они који добију отказ, уз срећу да су били пријављени су накнаде од Завода за запошљавање које се примају зависно од година стажа од једног до 12 мјесеци. 

За раднике до 15 година стажа накнада износи 40 одсто, а за оне са стажом преко 15 година 45 одсто од просјечне плате коју је незапослени  остварио у посљедња три мјесеца рада.

Накнада не може бити нижа од 30 одсто просечне нето плате, ни виша од једне просјечне нето плате у Републици Српској. За десет мјесеци ове године 10.866 радника је користило право на новчану накнаду за вријеме незапослености.

"Била сам пријављена на минималац, а нешто сам добијала на руке. Након што сам добила отказ нисам имала ништа уштеђено. Једино што могу да рачунам на око 240 КМ које ћу наредних мјесеци добијати од Бироа, а које ћу да дајем за кредит и да се надам да ћу брзо наћи посао", наводи Весна С.

С обзиром да се код нас тражење посла може да одужи они који добију отказ су приморани да помоћ траже од породице и пријатеља.

У Удружењу „У плусу“ из Сарајева кажу да штедња навика представља вид одговорног управљања властитим новцем.

"Висина примања и трошкови живота утичу на саме износе новца за штедњу, али они нису пресудни. Ако нам примања и трошкови не остављају могућност да уштедимо неке велике износе или да се држимо 'школског правила' о износу шест плата, то није разлог да не размислимо и покушамо ипак уштедама или мијењањем навика одређени дио новца усмјерити у штедњу", истичу у овом Удружењу.

Неко има да штеди

Депозити становништа у БиХ прешли су десет милијарди КМ, што показује да има грађана који имају вишака новца има.

"Грађани су све више свесни важности штедње у случају настанка непредвиђених околности. Економска криза од 2008. године научила је и подстакла грађане на важност планирања", наглашавају у удружењу „У плусу“.

Напомињу да се пораст штедње може тумачити као недостатак спремности на улагање у привреду или привредне активности.

(ЕуроБлиц)