Градови се гуше под теретом задуживања

Буџети свих нивоа Босне и Херцеговине, укључујући и општине и градове, се доминантно пуне захваљујући приходима од индиректних пореза. Ипак, након што сви остали нивои власти узму свој дио колача, поставља се питање колико од тога остане локалним заједницама.

Босна и Херцеговина 20.11.2016 | 13:45 Према  подацима  Управе  за  индиректно  опорезивање  БиХ  (УИО),  укупни нето приходи од индиректних пореза у 2015. години износили су више од 5.2 милијарде КМ од чега је 750 милиона КМ издвојено за финансирање БиХ институција док је остатак од 4.5 милијарди КМ распоређен ентитетима и Брчко Дистрикту. 

По том основу Републици Српској је припало 1.4 милијарде КМ, што је највише откад је уведен порез на додату вриједност.

Успркос расту прихода од индиректних пореза, дио колача који припада општинама и градовима у Републици Српској данас је у апсолутном износу исти као и 2007. године (око  290  милиона  КМ).  

Разлог  због  чега  је  то  тако  лежи  у  чињеници  да  је  истовремено  са  растом  прихода  од  индиректних  пореза  растао  и спољни  дуг  БиХ  и  ентитета, те су растуће обавезе по основу финансирања спољног дуга, у складу са утврђеним системом и начином расподјеле, „појеле“ знатан дио колача који се расподјељује ентитетима и локалним заједницама, наводи се у студији " Године враћање туђих дугова" који је објавио Центар за истраживање и студије ГЕА.

Оно што је најпроблематичије у свему овоме јесте чињеница да од већине задужења Републике Српске локалне заједнице немају ама баш никакве користи ( као напр. кредит од Међународног монетарног фонда), јер такви кредити служе за покривање текуће буџетске потрошње.

Другим ријечима, локалне заједнице сносе огроман терет због задужења Републике Српске и БиХ, и "грцају" због финансирања рата за такве кредитне обавезе.

Бивши начелник општине Градишка Зоран Латиновић наглашава да локалне заједнице трпе огромну штету због дугова ентитетских и државне власти, а да од тих кредита имају јако малу корист. 

“Очигледно да и без воље локалних заједница које нису давале сагласност на те кредите, нити су се задуживале, на неки начин солидарно сада сносе све оно што је Влада олако задужила и потрошила. Логично би било да свако свој кредит враћа. Локалне заједнице треба све кредите које подигну стоодстотно да сервисирају. Ипак, то није случај, јер, када је у питању републички дуг, али и дуг БиХ са јединственог рачуна прије коначне расподијеле све се то солидарно измирује."

"Тек након измирења ино-дуга, БиХ и ентитета, преостала средстава се распоређују градовима и општинама. На тај начин локалне заједнице су, према неким анализама, оштећене за 30 до 50 милиона марака. Управо због тог начина раподјеле локалне заједнице много губе. То смо и у Савезу општина и градова Републике Српске износили министру финансија који је априори одбијао било какав разговор. Мислим да је потребно увести политику чистих рачуна и да свако свој дуг сервисира из сопствених прихода, што би требало омогућити измјеном закона о фискалном систему, односно закона о спољенем дугу. Тако би сви они дужници који дижу кредите након расподјеле сервисирали из свог припадајућег дијела”, наводи Латиновић.

Он у разговору за портал БУКА објашњава да у неким инфраструктурним пројектима и локалне заједнице имају користи када се задужује БиХ или ентитетске власти, али то је пуно мање од оног што се изгуби.

“Можемо рећи да се значајан дио кредита, посебно из ММФ-а, користи за одржавање текуће ликвидности буџета. Фактички, ти кредити који иду у високу јавну потрошњу, гдје још увијек нема спремности да се редуцира та потрошња, прави значајну штету локалним заједницама које би могле рационалније употребити та средства у развојне пројекте. Без развоја и привреде, отварања радних мјеста, нема изласка из ове ситуације. Али још увијек је евидентно да осим вербалне, односно реторичке орјентације Владе у том правцу ми не  видимо ништа у пракси”, рекао је Латиновић.

Према његовим ријечима, као закључак се намеће чињеница да на уштрб изворних прихода које припадају локалним заједницама Влада крпи буџетске рупе. 

“Значи, битно је да се уведе систем у коме ће сви добити оно што заслужују, а касније нека свако враћа своје дугове. Ипак, до сада није било никакве спремности за помак напријед јер су ту у питању чисти интереси и БиХ, и ентитета и спољног фактора, који желе задржати овакав систем. Због тога ће општине и градови и даље бити колатерална штета”, казао је Латиновић.

У структури републичког буџета приходи од индиректних пореза су у 2015. години учествовали са 66% од укупних буџетских прихода, док су у буџетима општина и градова учествовали у просјеку између 50% и 60% свих пореских и непореских прихода (у појединим општинама као што су Невесиње, Доњи Жабар, Фоча са више од 70%). 

Самим тим, од прихода прикупљених од  индиректних  пореза  у  највећој  мјери  зависи  и  могућност  извршења  буџета  као цјелине, било да се ради о буџету ентитета или буџету јединица локалне самоуправе.

Суочене са смањењем буџетских прихода  у  протеклом  периоду,  локалне  заједнице  су,  у  највећем  броју  случајева,  посезале  за  краткорочним  мјерама  и  прилагођавале своју  буџетску  потрошњу  на  рачун издатака за инвестиције, одржавање, субвенције, грантове и дознаке. Ограничења на овим буџетским ставкама директно су се одразила на обим и квалитет јавних  услуга па се може рећи да су терет растућег спољног дуга грађани у многим локалним заједницама већ осјетили на својој кожи.

Једноставнијим рјечником говорећи, није било више развојних пројеката у локалним заједницама, јер се морају новци враћати "буџетским" гузицама и сервисирању обавеза по разним кредитима.

Лоша вијест је да ће све обавезе расти. Већ у 2017. години њихов износ биће знатно већи од  укупног  износа  који  се  градовима  и  општинама  редистрибуира  на  основу  прикупљених индиректних пореза.

Начелник Модриче Милан Крекић, како објашњава, редовно добија средства намјењена локланим заједницама, а да ли би она требала да буду већа нема одговор.

"Новчано се ПДВ стално повећава, тако би требао и да се повећавају издвајања за општине. Ја сваке године имам повећана издвајања. Не много, али их има. Ја сад тешко могу дати одговор да ли и колико утичу задужења на ентитетском и нивоу БиХ на нас у локалним заједницама, али скоро сваке године расте износ. Можда он трбеа бити већи, али ја то не знам. Тако је у свакој општини у Републици Српској."

"Ником се није смањивао тај износ, чак је и растао. Иначе та повећања нису значајна, али нису ни занемарива. И ове године износ од ПДВ-а који смо добили је већи. Можда је он требао бити 10 милиона, што није, али ја то не знам. Ми само знамо за онај износ који нам се одобри да га редовно добијамо и да он никад није био смањиван. Сигурно би било добро да добијамо више, али тако је како је. То се рапоређује од Сарајева ка доле и док сви измире своје дугове ми добијамо толико колико добијамо", испричао нам је Крекић.

Марко Мартић из Центра за истраживање и студије ГЕА каже за БУКУ да локалне зајднице неће поклекнути пред трендом раста  због прихода који се не остварују по основу индиректних пореза, али ће становници општина и градова итекако осјетити враћање дугова.

"Ограничења на овим буџетским ставкама директно се односе на квалитетјавних услуга што грађани у многим локалним заједницама већ осјећају на својој кожи (недостатак средстава за инвестиције, подстицаје, инфраструктурне пројекте, текуће одржавање и сл.). У контексту предстојећихлокалних избора биће занимљиво видјети шта политичари могу грађанимаобећати уколико се има на уму садашњи тренд спољног задуживања и ако овакав систем расподјеле прихода од индиректних пореза остане на снази" каже Мартић.

Он додаје како је на снази “маћехински” однос централних према локалним властима (и у Републици Српској и Федерацији БиХ) који се манифестује на начин да се води неодговорна политика спољног задуживања и да се њен терет преваљује на буџете градова и општина док су, примјера ради, буџети БиХ институција потпуно ослобођени овог терета. 

"То, дакле, отвара расправу о начину расподјеле прихода од индиректних пореза на свим нивоима али и о одрживости актуелне политике задуживања" истиче Мартић.

Све наведено упућује на закључак да је терет отплате спољног дуга постао претежак за локалне заједнице у Републици Српској а да конкретне посљедице смањења буџетских прихода по основу индиректних пореза трпе директно грађани.

Бука